Жигосана истина

це, већ лично његово. Преда мном је то стално понављао. У том
оживљавању ове приче сам се некако изгубила, кад се одједном
разлегла мелодија свирале. Та мелодија је била тиха и усред ње се
чуло дозивање: “Малти!” и одазивање: “Махавиреее.”
Сељани говоре да је у Дхокара ушао Махавиров дух. Да, он
је живи човек. У сваког човека, који види такву несрећу, може
да уђе дух, дух тог несрећног догађаја, дух убице, или пак дух
мртваца, уколико је он савестан човек. А Дхокар је човек. Био је
и остаће човек.
“Али ко су ти људи из четрсто домова?” Питају гласови Маха-
вира и Малти.
“Да ли су они људи или само каста? Јесу ли људи или курмијци?”
питао је Дхокаров дрхтави глас.
“Да, баш тако! Нису људи, већ само каста.”
“Каста, коју је измислио законодавац Ману! Каста која остаје и
после смрти.”
“Зар је он био само хиндуиста, а не човек?” одјекивао је мали
бубањ.
“Био је курми, не човек!” Дудњао је велики бубањ.
“Био је мање вредан од живитиње, пошто животиње не познају
такву кастинску дискриминацију.” Јавили су се у хору сви ин-
струменти Махавирове музичке групе, а мелодија бамбусове сви-
рале је оживљавала свих седам тонова музичке скале.

Са хинди језика превео Светислав Костић

Речник непознатих речи
– адиваси, првобитно становништво Индије, данас припадни-
ци најнижих касти

– бансури, свирала од бамбуса, фрула, флаута

– брахман, припадник највише касте из слоја свештеника и
учитеља

– Бхишма, један од јунака Махабхарате, велики заштитник рода
Куруа, а посебно синова Дхртараштре и Пандуа

– ганџху, назив једне од најнижих касти, припадник касте
ганџху

– далити, најнижи слој индијског друштва, припадници “недо-
дирљивих” касти

– Дурга, хиндуистичка богиња Дурга, супруга бога Шиве,
оваплоћење стваралачке женске моћи

–Дурџодхан,Дурјодхан, један од јунака Махабхарате, најстарији
син Дхртараштре из династије Куруа. Показао се као
жестоки непријатељ своје браће од стрица Пандуа,
пред којим је био немоћан чак и Бхишма, њихов
заједнички заштитник

– дусадх, припадник истоимене ниске касте чувара и најамних
радника

– кафан, мртвачки покров

– Куру, легендарни владар, потомак Бхарате, оснивача нај-
старије индијске владарске лозе, чији је митски пре-
дак сам бог Вишну

– курми, припадник истоимене земљорадничке касте

– кхичри, јело од пиринча и грашка

–кшатрија, припадник друштвеног слоја који обухвата касте
владара, ратника, војника...

– Ману, прародитељљудиистваралацпрвихзаконакојисетичу
свих области живота – обичаја, морала, обреда, итд.

– Маџнун, јунак арапских легенди, чија је честа тема љубавни
пар Лејла и Маџнун, који је касније опеван и уперсијској поезији

– пањчајат,месни или кастински савет или одбор, врста индијске
традиционалне самоуправе

– Пател, (Сардар Валлабх Бхаи Пател), први председник
Индијске владе после ослобођења од колонијалног
ропства 1947.

– Раидас, Равидас, хиндуистички светац и песник из 15 века,
припадник смера бхакти (оданост, верност богу). Ње
-гови стихови су саставни део свете књиге сикхизма –
Ади грантха. Пореклом је био чамар.

– раидасовац, равидасовац, припадник верске секте, која се засни
ва на учењу Равидаса

– раџпут, припадник истоимене касте, потомак западноиндиј-
ског друштвеног слоја кшатрија

– сардар, сердар, господин, кнез

– сарна, врста дрвета

– сарпањч, главни представник пањчајата, председник савета
или управе

– тури, туријац, припадник касте тури, која се убраја у далит-
ске касте, а по занимању су углавном музиканти и забављачи

– хариџан, далит, припадник неке од недодирљивих касти, на-
зив који је за овај слој људи увео у употребу Махатма Гандхи

– чамар, припадник истоимене касте, која се бави обрадом
коже, ћурчија

– чоле, пржено зрневље наута, леблебије

– Шиваџи, оснивач краљевства Маратха у 17 веку, у западној
Индији. Прославио се јунаштвом у борбама са муг халским освајачима

Превео Светислав Костић

Белешка о писцу
Раманика Гупта (1930) једна је од најангажованијих индијских
писаца на хинди језику. Активно учествује у политичком животу
своје земље – више пута је бирана за делегата у скупштини индијске
савезне државе Бихар. Много година је деловала у невладиним
организацијама за заштиту права жена, деце и најсиромашнијих
слојева друштва и племенских заједница. Делатна је и у култур-
ном животу као члан друштвено-политичких организација и
културнo-политичких програма, на пример Савеза демократ-
ских писаца, као и редактор неколико књижевних часописа. За
своје књижевно дело је више пута награђивана. Њено ствара-
лаштво одликује жанровска разноврсност: роман, кратка прича,
фељтон, студије и огледи, поезија.
Међу многобројним књижевним делима са различитом тема-
тиком, најпознатије су збирке прича: Рошни ки лакирен (Линије
светла), Наја мизаџ (Нова атмосфера), Дусри дунија ка јатхартх
(Стварност другог света). Збирка прича Самај аур самаџ (Време и
друштво) изазива живу расправу о горућим темама и догађајима
у индијском друштву.
Плодна је и као песникиња, о чему говори подужи списак
збирки песама: Патијан прем ки (Љубавна писма), Бхир сатар
ме чалне лаги хе (Народ је кренуо на заседање), Тум каун (Ко си
ти?), Тил-тил нутан (Сваки час нешто ново), Ме азад хуи хум
(Сада сам слободна), Аб муркх нахин баненге хам (Више нећемо
да будемо глупи), Бхала ме каисе марти (Како бих онда могла да
умрем), Адим се адми так (Од почетка света до човека), Вигјапан
банта кави (Песник као гласник), Каисе кароге бантвара итихас
ка (Како поделити историју), Пракрти јуддхарат хе (Природа је
ратоборна), Пурвањчал (Источна област), Ек кавита јатра (Једно
песничко путовање), Кхунте (Међа), Аб аур таб (Сад и некад),
Гит-агит (Песме-непесме).
Раманика Гупта је написала и два романа: Сита (Сита), Мауси
(Тетка) и аутобиографско дело: Хадсе (Незгоде).