***
Бацио си камен
у свод сињи,
бацио из нехата.

Сад жрец ти суди
у трaвама песка.

Мрави шетачи
безубо мљаште.

Црн свод си принео
женику сребрног гласа.

Несрастао пробија корењем.

Јата мисли легу
закоровљено мучање.

***
Птицу си умудрио
огњеним сачем.

Перјем покрио
пепео шкољке.

Златокрило наточио
у грлу кости.

Зрно прогутао
с остригом горчине.

***
Живу воду на главње меће.
Свучено прште окумљене језе.
У стрњику грешан се стани.
Врачају увек после кише.

Буђење са ветром

Бесправна кућа у речнику симбола

Кућу сам бесправно подигао
Без чежње да се у њој
Настаним трајно.

Братство и сестринство
Узидао сам у њене темеље
И заливао их данима
Све док из посивелог бетона
Нису потпуно ишчезли
Трагови пуцкетања.

Да ми је неко тада рекао
Како су вечерње сенке
Затражиле подизање
Крова на осами,
Знао бих да ће зидове куће
Однети потоп у годинама
Када проклијале кости
Вину свој барјак у зрак.

Кућу сам бесправно подигао
На месту где почиваху
Братство и сестринство.

Хтео сам да ми кажу
Да није узалудно волети
Зрак и небо изнад осаме,
Али је пламен облизнуо
Све њене одаје
Оставивши неимару
Само прах сужње спознаје.

Кућу сам бесправно подигао
Без намере да порушим небо.

У њене винуте углове
Залазе још застори црне магле,
Искричаво пиштање симбола,
Гербран и Шeвалије.

Приповедање о продаји црепа

У подне првог дана по рушењу
Однесоше уметрени цреп до куће.

Свучена кожа није била на цени
Али се ипак прелила у нове руке.

Чекићем су задиркивали сваки
Скидајући скорели малтер
Оивичен уз испупчене поклопце.

Неретко, присиљен ударцем
Пуцао би у делиће
И падао ничице
Као на огавно сметлиште.

У два су под присмотром летње жеге
Отежале руке мајстора и трговаца
Те је цреп по последњи пут
Ослушкивао вреву старе улице.

У четри је сваки корисни делић
Уредно сложен на камион
И отпремљен у пределе
Изван старог тела,
Тамо где празне таванске греде
Маме очи и меснате старе образе
За упознавање с кишама које тек следе.

Појели смо свучени кров
Са куће које више нема
И платили софрену даћу
И премного је ветрова
Зашло у наше јефтине дланове
С којима смо чврсто држали
Преоденути сан старе куће,
Зажарени у хрскавим ушима света.