Раде Антонијевић

Ко су родитељи мајке Светог Саве


Анастасија и – општа места да је “пуна добрих дела као бисера
и драгог камења”, да је “творила угодна дела пред Господом, у
дому мужа својега”, “часна жена у дому мужа својега”… Знамо
само да је “незнаног рода”, засигурно племенитог. Животопис
ци, летописци и историчари свете лозе Немањића, од монаха
Теодосија и Доментијана, Савиних ученика, брата Стефана
Првовенчаног, незнаног писца Летописа манастира Троноше
преко историчара: М. Орбина, С. Богдановића, С. Петковића
И. Руварца, о. Јустина, Л. Поповића, С. Мандића, до најновијих
интернет-историчара М. Милановића и П. Пузовића, сви само
наговештавају и дају хипотезе да је велика кнегиња Ана кћи
“фрушког” (француског или франачког?) краља, кћи краља
Бодина од Зете, босанског бана Борића, унука мађарског краља
Коломина II, византијског цара Романа, рођака византијског
цара Манојла Комнина…
Пишући историјске драме, са тематиком из овог периода
определио сам се за хипотезу да је мајка Светога Саве кћи првог
босанског бана Стефана Борића који се у досадашњим историјама
тек спомиње као владар 1154 – 1163. За ту претпоставку сам се
одлучио из једног општег и два специфична разлога. Општи је
константа да без велике мајке не бива великог сина, а један од
специфичнх разлога мог опредељења да је велика кнегиња Ана
са босанског двора јесте тај што ми Срби више ценимо принцезе
са туђих дворова него са својих и оближњих, такође, српских.
Највише су ме определиле чињенице да је то време када су велики
српски жупани Урош (Немањин стриц) и сам Стефан Немања не-
милосрдно кажњавали и прогонили у Босну припаднике опасне
православнне секте попа Богумила. Поуздано се зна да је висока
властела у Босни прихватила прогнанике из Бугарске и Рашке и,
из неких разлога, поједини босански властелини и сама прими-
ли њихово учење. Тако је супруга кнеза Мирослава, Немањиног
брата, а сестра Кулина бана, припадала овој секти. И бан Кулин је
оптуживан од Немањиног сина Вукана, угарског краља Емерика
и папе Иноћентија III да помаже “патарене”. Морао је да сазове
свецрквени сабор у Билином пољу 1203. и да се јавно огради од те
секте. Том сабору присуствовали су и папини изасланици. И пре
Кулина, први босански бан Борић подржавао је богумиле. Ту су,
можда, и разлози што су Немањићи и њихови биографи и исто-
ричари и млада Српска Православна Црква прећутали порекло
велике књегиње Ане и босански двор. Процењујући данашњом
скалом вредности, без дијахроног сагледавања њихових мотива
прећуткивања, чини нам се да ни једнима ни другима, а пого-
тову српској историографији, не служи на част што се поузда-
но не зна ко су родитељи мајка Светог Саве, српског темеља без
премца, печата народа.

Pages: [ 1 ] [ 2 ]

Слични текстови


Оливера Доклестић
Тражимо сличности – жмуримо на разлике

Петaр Ристановић
Mи, из 1914.

Радослав Узелац
Усташки злочини у Врховинама

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026