02.
Жељко Продановић

Свети Ђорђе и везир

Велики везир Мехмед-паша Соколовић је седео на једном брегу
изнад Дрине и с радосним осмејком у очима гледао како неимари
приводе крају изградњу великог моста који ће, мислио је, напокон
спојити обале ове немирне реке. Тишину је изненада прекинула
песма која је долазила однекуд иза брда. Везир се окренуо и тад је
јасно могао да чује како неко пева: ‘Девојка соколу зулум учинила,
зулум учинила, гору запалила…’
Неколико тренутака касније сејмени су пред њега довели
младића који је, учинило му се, био веома уплашен.
– Пустите га – рекао је везир и сејмени су отишли.
– Где си научио ту песму, соколе? – упитао га је везир.
– Чуо сам је од једног монаха из Зворника – одговорио
је младић.
– Ти си из Зворника?
– Нисам везире. Само сам провео неко време на зиду једног
манастира код Зворника. Био сам фреска.
Везир га је зачуђено погледао. – И где ћеш сад? – упитао је.
– Кући у Феникију – одговорио је младић.
Везир га је поново зачуђено погледао. – А где ти је та Феникија?
– Феникија је, везире, била чудесна земља на обалама испод
Либана, а онда је на тајанствен начин нестала. Али ја знам да
она још увек постоји и да лебди изнад кедрових шума, ни на
небу ни на земљи.
‘Ја лудог ли монаха’, помислио је везир.
– Нисам ја везире ни монах, а нисам ни луд – рекао је младић.
– Добро младићу – нервозно је рекао везир – видим да ниси
луд. Али ако си из Феникије, откуд онда у Зворнику?
– То је дуга прича, везире – рекао је младић и уздахнуо. -А ако
хоћеш, могу да ти је испричам.
– Хајде испричај…
– Имао сам срећу – започео је младић – да сам једног лета
постао Алелуја, тј. онај који доноси сунце. Са мном је у Балбе-
ку била и једна девојка чија се лепота не може описати. Сваког
јутра смо песмом будили Бала, а он би, тужан што људима није
могао да подари вечност, испустио једну сузу и из ње би настало
сунце. Ја сам га онда узимао на рамена и износио на врх планине,
и тако је започињао нови дан.
Једног дана у пророчиште у Балбеку је дошао конзул из
Антиохије и кад је видео моју љубавницу, био је очаран њеном
лепотом. И хтео је, као какав нитков, да је отме и поведе са

собом у Антиохију. Ту смо се посвађали и кад је један од војника
пришао и замахнуо копљем да ме удари, ја сам му отео копље
и убио га на лицу места. Онда сам поубијао и остале војнике, а
на крају сам убио и конзула. Знајући да ће доћи да ме траже, са
својом љубавницом сам се склонио у кедрове шуме на Либану. И
тако сам живот провео као хајдук, ратујући против Римљана.
Касније су ми хришћани дали име ‘свети Георгије’ и напра-
вили мит о мени у коме убијам аждају. И тако сам, много векова
касније, стигао и у Зворник.

Стране: [ 1 ] [ 2 ]

Слични текстови


Јовица Аћин
Последњи залогај

Ранко Рисојевић
Курагин, задњи пут

Радомир Батуран
Слава у Бјеловцу

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2020