Погледи из сенке ока
Погледи невидљивих веза
Кроз претке крв развеза
Носећи тајне из крвотока.

Са старим светом споји
Кроз недокучиве даљине
Хиљадугодишњим видом просине
Оно што ум не успе да освоји.

Тек кроз наслућивања слива
Хиљаду ликова разних исплива
Никлих из небеског свода.

Ал’ какве само тајне знају
Колико жуде да испричају
Крвну историју људског рода?

Крочих много пута – траг опет зауставља
Мене госта крај пуне земаљске трпезе
Видех ђаконије што живот не понавља
Двапут пред истог госта не изнесе.
Ал’ крочих да такнем грање светлуцаво
Између земље и неба другачија биља
Од праха самих звезда цвеће искричаво
Појено водом зеље у већа изобиља.
Па ипак видех бледе ликове у трави
Обесхрабрене које ход брзо заустави
Уроњеног чела у земљу хладну.
О да су застали да барем погледају
Пут цветова неба да очи разлистају
Пре него семенкама кроз земљу пропадну.

Нека се врате речи – записи расути
Рукопис мене – планете у ори
Из њега увек нешто ново збори
Украшени небески и земаљски пути.
Доле стргнут лист – земаљски понори
Плава измаглица лежи над усевима
Земља из семења буја ликовима
Из тамних дубина потекли извори.
Двојница из мене опет књигу листа
Земаљску судбину огњишта пролиста
Док се не изгуби у сјају пуклог неба.
Путује планета око сунца свога
Успут да исприча ход живота мога
Ори је небо дом – земља починку тела треба.

Кров над главом ће у сан
Раширити руке па се дати
Птицама сенки што ће нам летети
По целу ноћ док не сване дан.
Поништено име – облчје тела
Као од шарене змије свлак
Пре него утонемо сновима у мрак
Понеће нас светлост бела.
На земљи оставити отисак свој
Приближити се небесима у спој
Летети навише без сећања лика.
Нека нас понесе вео измаглице
Обличја новог човека – птице
Венчања неба и земље – нови свлак.

Око старе куће лете
Вангоговски сунцокрети
Пресељени из Кудош-поља
У стаклене вазе румске собе.
Причају сунце сремског неба
Под ланцем облака
Сивог Онтарија.
Изаћи ћу напоље
Из хладне собе
Не сијају сунцокрети
Са стола living room-а.
Не зелене багремови
Стакло ових прозора
Не препричава сунце
Румске улице.
Изаћи ћу напоље
Кренути у даљине
До светог Срема
На крају неба.