Иван Ханс Мерц, римокатоличка “црква” и истините лажи

члановима и дјеловала је на истим принципима, само је добила
ново име – “Крижари”. Иван је млад умро, са свега 32. године, па
је, ради успомене на Мерца, Иво Протулипац овакво име орга-
низацији дао. По угледу на еугаристијске крижаре у Француској.
Иван Мерц млад умрије,1928 године, од упале синуса. Али не
само да је успио да проведе у потпуности “Католичку Акцију“
кроз “Орлове”, тј. “Крижаре”, већ је и направио нацрт једне друге
организације, али само за жене. То је био женски лаикат који је по
његовом нацрту, десетак година послије његове смрти, основала
његова блиска сарадница Марица Станковић.
Та организација звала се “Сураднице Криста Краља”. Могла
бих много да ти испричам о њима, али ћу ти само укратко рећи
да су чланице ове организације биле познате по томе што су у Ја-
сеновцу мориле глађу и убијале малу дјецу. У ТОМ Јасеновцу, за
који сам ја мислила до скора да је то неко туристичко мјесто у
Хрватској, јер лијеп споменик има. А ТАЈ Јасеновац биће једини
концентрациони логор у СВИЈЕТУ који је имао посебно логор, са-
мо за дјецу, а настаде давно прије самог Аушвица и Матхаузена!
У ТОМ јасеновачком систему хрватских логора за истребљење
Срба, Јевреја и Рома, мајко, бруталном смрћу уморено је преко
700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, међу којима бјеше око
110.000 дјеце испод 14 година старости. Овај податак нађох у спи-
сима коју је донијела Међународна комисија за истину о Јасенов-
цу у којој нема ни српских, нити хрватских чланова.
Због својих (не)дијела у Јасеновцу, у послијератном режиму,
Марица Станковић је била “награђена” са пет година робије.
Иван Мерц, као што написах, умро је давно прије избијања II
свјетског рата, али је оставио иза себе одшколовану нацију оних
који ће убијати, клати, силовати и пљачкати све што им се нађе
на путу. А све у име вјере и у име папе. Плодове Ивановог рада,
дакле, пожњео је Анте Павелић, језуитски питомац травничке
гимназије.
Крижари су током рата тијесно сарађивали са усташама. Мно-
ги од њих су и саме усташе били. Иванови “Крижари” и дан данас
дјелују по Босни и Хрватској, само су опет промијенили име па се
сад зову “Младеж Еухаристијског Покрета”. “Сураднице Криста
Краља” и даље дјелују несметано, са сједиштем у Загребу.
Усташама је, мајко, Иван Мерц био њихов највећи духовни во-
ђа. Идеолог којег су дизали у небо.
Видиш, мајко, није само Павелић крив. Ако се питаш како се
маса обичног народа претворила у кољаче комшија, с којим су до
јуче добри били, као што је случај код нас био, то ће ти најбоље
објаснити Владимир Умељић у својој књизи “Теорија дефиници-
онизма и феномен геноцида”. Не могу сада да ти објашњавам ову
изванредно постављену теорију, јер мене нешто друго мори.
Разлог што ти све ово пишем је – мој Филип.
Следеће године треба да га упишем у школу.
За приватну школу ми новца немамо, то и сама знаш.
На дну наше улице је државна школа. Њихов просјек није баш
похвалан, а свакаквог народа ту има. Не питај.
С друге стране, десетак минута од наше куће аутом, има једна
католичка школа, са најбољим просјеком у окружењу. Јест да је
био скандал у тој школи прије неколико година о сексуалном зло-
стављању неколико ученика, али су новине писале да се то сад све
ријешило и да је сад све у реду.
Недавно је и наш поп уписао своју дјецу у католичку школу.
Мало смо причали на ту тему, и вели ми он да дјечије опредјеље-
ње зависи од кућног одгоја. Али он има свршен теолошки факул-
тет, он ће, ваљда, бити способан да препозна финесе и да одбрани
своју дјецу од римокатоличког утицаја. А шта ћу ја?
Ево, и у Бањалуци, послије неуспјелог покушаја да мојој Гим-
назији дадну име “Иван Ханс Мерц”, римокатоличка “црква” је
усред града отворила католичку гимназију која носи његово име.
У сред сриједе града, 30 метара од зграде општине, у СРПСКОЈ
улици, стоји огромна биста Ивана Мерца. Питам се ја шта се ово
дешава? А попа питам, кад католици толике школе отварају, заш-
то се и наша, Српска православна црква не угледа на њих па и она
отвори овде, у сред Лондона, православну гимназију. Добих одго-
вор да услови још нису сазрели. Чини ми се да нисам сазрела ја,
јер добро знам да је сам Мерц поручивао: “У средњој школи ваља
ђака научити католички мислити о повијести, умјетности, фило-
софији и др; о свим оним питањима о којима се у школи говори”.
Ја имам најбоље интересе у срцу за своје дијете. Желим да на-
предује, да има добро образовање. Ама, бојим се да ће ми га отети
ако га у католичку школу упишем. Као што су и Ивана узели.
Бојим се ја мајко, да ће ми Филип постати други – Иван!
Шта да радим?

Воли те твоја
Драгана