Личност св. владике Николаја Жичког
Као спона између Србије и Енглеске

ка Л. Пулан-а и оца Николаја Велимировића. Дакле са највећим
поштовањем сви су се односили према тада оцу Николају Вели-
мировићу. Он је стекао многе пријатеље како у Енглеској тако и у
Америци. Ових година изашла је и књига на енглеском и српском
од Др. Мјуријел Хепел под називом “Књига пријатељства” где она
говори о Епископу Николају Велимировићу и англиканском епи-
скопу Џорџу Бел-у и њиховом пријатељству.
Садашњи англикански епископ Лондона Др. Ричард Чартрес
био је у посети Србији и њеним светињама пре десетак година и по
повратку основао је Фонд Епископа Николаја и Џорџа Бела за по-
моћ студентима. Он је говорио и у филму који је снимљен о Еписко-
пу Николају захваљујући Српској црквеној општини у Берлину.
Архиепископ кентеберијски др. Роан Вилиемс 2001. рекао је: “Епи-
скоп Николај је, за неколико генерација британских англикана-
ца, био један од оних неоспорних моралних и духовних величина
који су Западу посведочили нешто од дубине и изазова право-
славног света:”
Да наведем још неке исказе Енглеза изостављајући наравно
Американце и њихове изјаве јер говорим само о Николају као
спони између Србије и Енглеске.
Новине “Черч Тајмс” 1920 пишу: “Током четири ратне године,
др. Николј Велимировић је собом, својом личношћу и својом по-
руком оставио снажан утисак на врло широк круг Енглеза, тако
да смо, када се вратио у Србију, осетили то као истински губитак”.
Исте 1920. године проректор Лондонског универзитета Џ. А. Даг-
лас каже: “Тај аутор није само провокативни мислилац и личност
која подстиче, већ има и веома редак дар практичне примене иде-
ала”. Англикански свештеник Фајнс-Клинтон 1921. каже: “Утицај
који је оставио својом личношћу и заслугама, као и делом које је
извршио ,проповедајући у многим нашим катедралама и црквма,
као и својим предавањима и списима, без преседана је за једног
православног свештеника у овој земљи”.
Др. Харолд Бакстон англикански епископ за Гибралтар 1940.
каже: “Знам др. Николаја из времена рата, када је говорио у кате-
драли Св. Павла, где га је слушало 10 или 20 хиљада људи. И данас
у Енглеској а нарочито у Лондону, питају где је и шта ради др. Ни-
колај Велимировић. Он је био први неангликанац коме је било
дозвољено да беседи у катедрали Св. Павла и кад би данас дошао,
читав би Лондон похрлио да га чује”.
Већ поменути епископ Чичестера Џорџ Бел каже: “Чудесан
човек – да! велики патриота – да! Али, он је био и више од тога. Он
је био пророк Божји, не само Божје милости, већ и Божјег суда”.

И да ове исказе завршим са дамом Ребеком Вест једном од најпо-
знатијих писаца британских острва чији гроб је недалеко од Срп-
ског црквеног гробља у Бруквуду где често одем да се помолим.
Ова велика жена писац рекла је о валдици Николају ово: “Најизу-
зетније људско биће које сам икада срела”.
Цитирајући ове британске великане сматрам за потребно да
нагласим да је јеромонах а потоњи владика Николај донео са со-
бом у Енглеску и фрулу. Можда је неко и пре њега донео фрулу у
Лондон али је нико није представио Енглезима као Николај сви-
рајући на њој у хајд Парку и после тога почињући да говори о те-
шкоћама српског народа. Дошавши са фрулом у Лондон Николај
ће касније постати снажна труба српске праведне борбе “За крст
часни и слободу златну и за славу имена српскога”.
И Други светски рат донели су бол и тугу његовом српском
народу и њему. Немци су га одвели, заједно са патријархом у зло-
гласни логор Дахау.
По ослобођењу из логора није желео да се врати назад у отаџ-
бину којом је завладао безбожни режим али је опет из Енглеске
а потом из Америке помагао Србе и Србију и речју и делом. Док
је већина српског народа чезнула за њим и његовим делима на на-
шу српску срамоту био је проглашен од безбожног југословенског
режима народним непријатељем. Оставио је аманет, да када за то
дође време, буду његови земни остатци враћени у Србију. Та ње-
гова и наша жеља је испуњена на Св. Василија Острошког чудо-
творца 12. маја 1991. године када су његове свете мошти стигле из
далеке Америке у његов родни Лелић и одслужена света патри-
јаршка литургија уз присуство свих слојева српског народа и дру-
штва где сам и ја, по провиђењу Божјем и благослову Св. Владике
Николаја, имао част да служим.
Књиге и дела Св. Владике Николаја Велимировића ушле су у
скоро сваку српску кућу а и преводе се на све језике и постају све
важније и популарније и траженије.
И да завршим: Ако је владика Николај Велимировић, по ре-
чима оног Британца, за живота био “трећа српска армија” онда је
сада као светитељ у његовој вољеној Отаџбини српска свеармија,
јер оно што може за народ и нацију да учини један светитељ не
може ни цела армија. Свети Владико Николаје моли Бога за нас.

Протојереј Милун С. Костић
Београд 1. јула 2013.