03.
Зоран Аврамовић

Црњански као писац политичких текстова

У издању задужбине Милоша Мрњанског и Catene mundi (2017)
објављени су Политички чланци(1919-1939) Милоша Црњанског.
На 658 страница а са напоменам и варијантама (670-766), први пут
се налазе новински текстови Црњанског које је он писао измеђи
два светска рата.
Како је Црњански политички мислио о Краљевини СХС (Југо-
славији), Србима, Немачкој, Италији, и каква је била његова иде-
олошка и политичка мисао у листу Идеје?
Укратко.
Како разумевамо политички чланак? Политички текст је цен-
триран око политичких чињеница, политичких вредности и
личности које теже моћи. Политички писац на свој начин разу-
мева однос према власти и њеним практичним учинцима У
чланку је наглашено субјективно-вредносно гледиште аутора.
Политички текст допушта размах тренутних расположења
и осећања, страсти, воље аутора, али и рационалан однос према
чињеницама.
Са жанровског становишта, политички текстови Црњанског
могу се поделити на подврсте: политичке репортаже, политичке
портрете, политичке коментаре, политичке фељтоне, политичке
биографије политичке есеје, политичке извештаје-писма,

Текстови о Југославији
Више је југословенских и српских тема о којима пише Црњански.
Чин уједињења објашњава појмовима нужности и судбине (Ускрс-
нути и на страшном месту постојати, 1928). Он верује да је тај чин
заправо логички завршетак прошлости. Али на другим местима
тврди да је стварање Краљевине СХС, као веће државне целине,
карактеристика новог времена а неким текстовима да је ова
држава резултат Првог светског рата.
Таква држава треба да је централистички устројена. Антифе-
дералистички став Милоша Црњанског био је мотивисан: 1. ин-
тересима словенства, 2. моралном снагом и организационом ефи-
касношћу централистичких институција, 3. идеологијом тро-
именог народа, 4. мишљењем утврђеним после марсејске траге-
дије да је држави потребан »јакобински централизам«.
Држава стиче стабилност посредством система институција,
а политичку пажњу Милоша Црњанског привлачиле су, пре
осталих монархија, војска и патриотске организације (најпозна-
тије су биле Соко, Јадранска стража, Народна одбрана).
( У тексту Наша жена и зарада, из 1934, Црњански излаже неку
скраћену верзију еманципације жене у којој се наглашава њен
однос према раду. По његовом суду, радне способности жене нису
ништа мање од способности мушкарца).
Краљевина СХС је створена на српским гробовима а о тој
држави сањали су Јужни Словени. Срби су, дакле, гинули за
Србију и Југославију, и то се знало већ у Куманову. После Кума-
новске битке, Србија добија улогу у којој јој усуд поверава мач.
тако у чланку: Двадесетогодишњица битке на Куманову, 1912-1932.
Црњански је био одлучан бранилац политичких институција
и вредности Краљевине Југославије, а попут низа других српских
интелектуалаца и политичких странака, посебно је био привржен
институцији монархије. Такав однос према монархизму мање је
био последица личног искуства Црњанског, а више укорењености
монархистичке традиције у политичкој пракси и свести српског
народа.
У текстовима у којима се изричито бави политиком и исто-
ријском улогом краља Александра, Црњански не разматра поло-
жај краља у уставном поретку Краљевине, нити његову технику
политичког владања, у којој доминира противљење јаким стра-
начким вођствима и комбиновање метода принуде и омекшавања.
Такође, ниједним се словом не осврће на шести јануар 1929., када
је краљ Александар суспендовао устав са образложењем очувања
државног и народног јединства.
Предмет политичког интересовања Милоша Црњанског, када
је реч о краљу Александру, јесте његова историјска улога у
»стварању државе од Алпа до Струмице«. Он је био »фанатик
југословенске идеје«, и да није било краља Александра, закључује
Црњански, не би било ни нове државе Јужних Словена.

Политички чланци о Немачкој 1935-38.
Као државни чиновник Краљевине Југославије, Црњански је на-
шао време и за сопствено разумевање нацистичког покрета под
вођством Адолфа Хитлера.
У живој слици и са јасним појмовима написани, ови текстови
Црњанског, омогућавају једно особено упознавање немачке ствар-
ности пред избијање другог светског рата. То је време унутрашњег
и спољашњег ширења националсоцијалистичког покрета. Ко је
слутио катастрофу Другог светског рата?
Краљевина Југославије имала је пријатељске односе са Тре-
ћим Рајхом и у том погледу није се разликовала од других демо-
кратских држава Европе. То је једна околност која је морала ути-
цати на јавне коментаре немачких збивања. Са нарастањем на-
цистичког таласа, Хитлер је у својим говорима оштро упозоравао
против писања стране штампе о Немачкој. Та чињеница није од
споредног значаја за анализу политичких коментара Црњанског.
Па ипак, и у таквим околностима, Црњански ће тачно пре-
познати право лице нацизма. Суштина тоталитарног законодав-
ства огледа се у одбрани колективног бића дражеве и народа а
не права појединца. Црњански пише 1937.године, да националсо-
цијалистичка партија жели тоталитарну државу и да нови немачки
закони најстроже бране “државу и идеологију данашњег режима”.
Привредне теме Црњански осветљава углавном кроз личност
доктора Шахта, водећег банкара и финансијског стручњака Тре-
ћег Рајха. Спољна политика Немачке, по природи ствари, била је
најпажљивије разматрана у извештајима Црњанског. Енергичан
тон према иностранству био је преовлађујући у реторици нациста.
У политичкој власти Адолфа Хитлера налазиле су се све
кључне институције државе, партије, војске, спољне политике,
привреде. У средишту структуре нацистичке моћи налазила се
Хитлерова власт.
Прикљештен дужностима службе, агресивним политичким
домаћином и одсуством историјске аналогије, Црњански је успео
ипак да ода почаст слободољубивим Немцима. Не може се тек тако
прећи преко неких његових оцена ненацистичке немачке нације:
У тексту Ко ће победити? Пије XI или националосцијализам? (1938)
он пише: “Ипак ова борба људи за слободу мишљења, ма колико
била парадоксална, служи на част Немцима, народу који није
само, како се то по Европи пише, народ полицајаца и војника, него
и народ мислилаца и песника”. У својим коментарима Црњански
не скрива националсоцијалистичку идеологију и начине њеног
остваривања и указује на кључне елементе нацистичког поретка.

Текстови о Италији
У текстовима писаним из Рима, Црњански разматра спољну по-
литику Италије. Није тешко закључити да иза комплимената
Италији и њеној штампи стоји политика Милана Стојадиновића.
Италија, »то је данас, фашистичка партија«, пише Црњански
за «Време». Тај режим је, на пример, учинио привредни продор
у Азију, а једна група фашистичких економиста је сматрала да
не треба мешати трговачке интересе земље и идеологију. Фаши-
стичке институције су у знаку социјалних идеја, и лаик може да
запази »тенденцију социјалног нивелисања«. »Несумљиво, ја у
Риму присуствујем последњим трзајевима једног аристократског
друштва«.
У Италији су расистички закони донети 1935.године, али
закључује да у политици антисемитизма нема сличности између
Рима и Берлина. Карактеристичан је његов осврт на осуду ра-
систичких закона у Италији коју је изрекао Ватикан. Пије XI
стално понавља да је расизам бедна појава када се упореди с
универзалним вредностима хуманизма.
Када пише о Муслонију он има на уму Стојадиновићев савет
да о италисјанском диктатору треба писати ласкаво. Италија је
од једне слабе, либералне краљевине постала империја, а то је, по
суду Црњанског, резултат интелигенције једног човека. Мусолини
је велики политичар зато што је успео да оствари своју замисао. У
тексту Италија као велика сила пише:»Зар у том усамљеном лету
једне људске мисли није једна велика сензација?«, пише Црњански
у тескту Не анализирајући садржину политичких вредности и
циљева водећих политичких актера, Црњански формулише кри-
теријум за појаву велике политичке личности – остварљивост
властитих идеја. Због тога успеха, Мусолини у свим слојевима
италијанског друштва има »пиедастал до неба«.

Политичке идеје Црњанског у Идејама
На страницама листа Идеје, изражена је критика марксизма и
комунизма. Црњански је овај поглед на свет схватао превасходно
као пропагандистички плакат на коме је исписана негација свега
традиционалног и “свега што је наше”. Његово одлучно одбијање
марксизма мотивисано је пре свега идејом комунистичког одба-
цивања и неуважавања националне културне традиције.
Треба истаћи и методе борбе Црњанскога против марксистич-
ке идеологије. У тексту “Слабост наше одбране од марксизма” он
изричито одбацује репресију као метод супротстављања. “Пи-
тање марксизма није полицијско питање, каквим га наша бур-
жоазија сматра, оно је питање друштва, оно је питање борбе и
отпора”.
Не би се могла бранити тврдња да Црњански афирмише идеју
монархије на апсолутан начин. Још мање он мисли да би двор
морао бити да буде изнад Устава. Целокупна његова приврженост
династији Карађорђевића, а посебно краљу Александру I, извире
из уверења да је овај краљ успео у остваривању југословенске идеје,
односно да уједини Србе, Хрвате и Словенце. Црњански, дакле,
разумева монархију на овом подручју у државно интегративном
смислу. Монархизам Црњанског, према томе, може се објаснити
политичком функцијом коју је монархија имала у историјском
процесу стварања југославенске државе, а никако као политичка
врeдност која би била сама себи сврха.
Црњански са јаком дозом емоција портретише личност краља
Александра. Одређује “моћ воље и чврстине карактера”, као и
“способност заноса стварања државе од Алпа до Струмице”.
Када је реч о фашизму у Идејама, а то је била водећа оптужба
међуратне левице и послератних комуниста, такстови у идејама
јасно показују да појмовно-теоријски гледано та тврдња нема
основа. У текстовима Милоша Црњанског, могу се препознати
само три елемента овог појма – антипарламентаризам, национа-
лизам (државотворни) и антикомунизам. Нема, дакле, антисе-
митизма, култа вође, диктатуре национал-социјалистичке парти-
је, средњих слојева, експанзионизма.
У погледу антикомунизма, ствар је много јаснија. Црњански
је поистоветио појмове комунизма, марксизма и совјетизма. За
њега су то били различити термини исте идеологије која је стре-
мила радикалној измени света, при чему је највише имала да
страда традиција и национална култура. То што он није имао
разумевања за марксистички поглед на свет, може се објаснити
како је речено његовим страхом од интернационализма који
брише националне трагове. Унутрашње противуречности марк-
систичке идеологије и практичног покрета, њега су знатно мање
интересовале.
Велики неспоразуми прате личност Црњанског и у сфери
његовог односа према комплексу националног питања. Један
овлашан поглед на текстове који се баве политичким ликом писца,
упућује на закључак да се редовно заобилази његова политичка
критика сепаратистичких покрета између два рата у Југославији.
Стално се наглашава његово националистичко опредељење, а и
то погрешно. Црњански, већ је речено, схвата нацију на држа-
вотворан начин, a његов национализам најадекватније изражава
термин “југославенски национализам”. Црњанскова разматрања
српских интереса показују да он увиђа сву напетост националних
односа у Југославији. Међутим, ту нема прецизног одређења са-
држаја националног интереса, ни у друштвено-економској ни у
правно-политичкој и културној сфери. Његово схватање нацио-
нализма је по својој суштини конзервативна одбрана традиције
од налета револуције бољшевичког типа.
У широком кругу ових карактеристика кретала се и уређивачка
политика Идеја. Угаони камен њене културне политике био је:
основна брана политичком бољшевизму (марксизму) може да бу-
де целокупан фонд културног и уметничког наслеђа.

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021