04.
Бобан Мандић

Косово

Кад ме питаш, рећи ћу ти!
Ил’ још боље, певаћу ти...
Што је царско, биће цару,
a што Богу, то је Божије,
чак и да је на дувару.

Распели су круне наше,
што беху на твојој глави.
нек оставе макар трње,
јер то нашег Бога слави.

Радуј се, Косово, радуј се!
Јер ти певаш Сину...
Радуј се, Косово, радуј се!
Бог те гледa, ваистину!

Нема звери која гази,
а да никада не стане.
Нема руке која кужи,
а да род му не пресахне.

Кад копито на праг ступи,
ти су двори од пепела.
За те ноћи без свитања,
и гавран је птица бела.

Они мраку још верују,
али ору своје кости...
И за њих се Богу молим,
а и мени нек опрости.

Сви цареви, а и сужњи,
јесу дужни своме роду,
ал’ нек знају ком припадаш,
Српском роду, мом народу!

Нерођеном

Погледај моје усне...

Пуне су ожиљака од
гладних и ситних зуба,
многих бесних жена и девојака.

Трагале су телима,
за једном жељом чула,
да постоји љубав,
да је морамо наћи
трулу и свету,
изгубљену и задовољену.

Тражиле су љубав,
смешну као реч,
тужну као схватање.

Кривац не зна и не жели знати
да ли ти је мајка била курва,
као остале жене, због мене.

Погледај моје усне.
Увек су влажне од ситости
туђег миловања и пољубаца.
У љубави никада нисам био свој,
сада сам суров и немам жеље.
Постојањем чујем грубе
и оштре тонове прошлости.
Заривају се у моје тело
као обични ножеви, без бола...

Осећам у себи хладну празнину
њихових сечива.

Погледај моје усне.
Стоје као рез мајчине утробе.
Још чујем врисак и бол рођења.
То сам био ја, обичан човек.

И понесе ме мисао лутања.
И чекање је превазишло своје проклетство.

Не осећам ветар, нити светлост,
далеко су од мене.
Спајам мисли супротних тела,
не очекујем задовољство,
већ тегобу кидања ланаца.

Облаци су ми карике,
а стега њене руке.
Шетам границама лудила,
и плач се враћа сузама детета.
Свака суза, један додир.
Сваки јецај, једна реч.
Сваки грч уснама, један пољубац.

Погледај моје усне...

Чекања

Када сумрак дође,
носећи своје страшне речи,
да се мора стати на трен,
чак и реке,
однећу твоје лице месецу,
једином смртнику без греха.

То ми је утеха.

Ноћу ћу сањати дарове
твојих речи и стварности.

Моје одаје су пуне покушаја
да мислима разбијем
зидове сећања, што ме чувају.
Постеља је празна,
а тишина грозна.
Ускоро ће јутро,
драго, моје, јутро...

Скинућу твоје лице са
јутарњег месеца,
јединог смртника без греха.

То ми није утеха, јер
и овај дан ће проћи.

Слични текстови


Боривоја Везмар
Псуњ. Знаци

Сања Крстоношић
Adoration of the Magi

Ђорђе Нешић
Bечерњи концерт за весло и дрвени чамац

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021