Сатанизација Срба као пропагандни удар

лица места – из Велике Британије, Француске, Канаде, Уједиње-
них нација, па чак и из САД – били су убеђени да су починио-
ци босански Муслимани. Ово, међутим, није могло да прође у
западним медијима. Босански Муслимани су тврдили да је на
њиховој страни почетком 1993. било 200.000 мртвих (и наравно,
да само Срби држе логоре), у то су сви поверовали, као и у бајке
о ”Великој Србији.“
Исти је поступак коришћен и у случају Косова и пре и после
бомбардовања. Говорило се о наводном геноциду који се десио
пре рата, а још више о наводном бомбардовању (када је Стејт
Департмент проценио да је убијено чак 500.000 косовских Алба-
наца). Све су то биле велике лажи. Оних 200.000 (што је касније
нарасло чак на 300.000) се смањило на 100.000 у које спада 65.000
цивила страдалих у Босни на свим странама. Предратни број
жртава на Косову је смањен на 2.000 у години пред бомбардова-
ње, од којих су већина жртве дејстава ОВК, а не Срба (на основу
онога што је рекао британски секретар за одбрану Џорџ Роберт-
сон), а укупан број мрвих и несталих на Косову је током бомбар-
довања смањен на 6-7.000 на обе стране. Међутим, није било
никаквих извињења нити преиспитивања од стране водећих
медија или либералних апологета ”корисног бомбардовања.“
Сребреница је остала њихова. Али, као и код осталих прена-
дуваних или неистинитих елемената процеса сатанизације, до-
били су је преваром. Није спорно да је било убистава у Сребре-
ници, али није 8.000 жртава и по свој прилици их није било
више него српских жртава Насера Орића на подручју Сребре-
нице, како је наговестио генерал Луис Макензи (који се по ауто-
ровом мишљењу овде показао конзервативним). Прича о морал-
ности се у великој мери ослања на пренебрегавање чињенице
како Сребреница није демилитаризована ”безбедна зона“, већ
заштићена војна база босанских Муслимана која је коришћена
да би се десетковало локално српско становништво. Прећуткује
се и то да је масакр био од велике користи, као и онај на Маркала-
ма, који је створио наду и очекивање да ће испровоцирати војни
одговор НАТО-а. Лидери босанских Муслимана су вриштали о
”геноциду“ чак и пре него што су Срби заузели Сребреницу.
Цела ова прича се заснива и на бројним манипулацијама.
После интензивних претрага код Сребренице је у последњих
шест година нађено само око 2.000 жртава од којих нису све
муслиманске и које нису све убијене. Интензивних борби је било
изван Сребренице, али је било згодно да се цифре напумпају
како би се бројке погинулих у борби могле занемарити и да би
се свако ко се води као ”нестао“ могао сматрати мртвим.
Навод да су Срби преместили неколико хиљада лешева ни-
када није деловао веродостојно. Сателитски системи за осматра-
ње би лако уочили да су превожени камионима, а такве слике
никада нису предочене, а неке од наводно нових гробница су
ближе Сребреници од места са којих су лешеви наводно прем-
ештени. Касно проналажење гробница после 2000. године спро-
ведено је под контролом вођства босанских Муслимана, које од
1992. редовно шири дезинформације. Налази добијени после
2000. године и ДНК идентификација још више су компромито-
вани ненаучним руковањем остацима (који су у земљи прове-
ли пет или више година), немогућношћу да одвоје оне који су
страдали у борби од убијених или оних који су умрли пре 1995.
и одабирањем тренутка за акцију како би створили погодне по-
литичке догађаје.
Стални публицитет који се даје Сребреници је као и на по-
четку у великој мери политичке природе. Ова селективна и пре-
терана виктимизација донела је политичку корист жртвама и
њиховим менторима, као и психолошку награду у виду нано-
шења бола дугогодишњим непријатељима. А у овом случају
империјални владари не само што могу да укажу на наводно
оправдану ”хуманитарну интервенцију“ како би тиме прикрили
крупније планове за глобалну пројекцију моћи, већ су и успели
да претворе Балкан у одскочну даску за експанзионистички
постхладноратовски поредак НАТО-а.

Едвард С. Херман је пензионисани професор финансија на Во-
ртону, Универзитет у Пенсилванији, и аутор је многих књига о
економији, спољној политици и медијима у које спада и Дегра-
дирана моћ: медији и косовска криза (уредник Филип Хамонд,
издавач Pluto, 2000.)

Извор: http://www.globalresearch.ca/index.hp?context=va&aid=13130