Редакција
Божидар Митровић, Москва
ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Поштовани господине Председниче,
Изражавајући дубоко поштовање према Вама лично и према Вашој дужности Председника Србије, Регионална друштвена организација ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА из Москве Вас моли да нам закажете састанак како би се српска дијаспора коначно укључила у преговоре о решавању статуса Косова и Метохије.
Ана Марковић
Предраг М.Јашовић РЕЛИГИЈСКА ТEМАТИКА У ПОЕЗИЈИ ЈОВАНА ДУЧИЋА
Јован Дучић (1874-1943), „кнез песника“, у својој тежњи да буде „другачи од осталих“ (Скерлић 1953:106) једним изграђеним „дисциплинованим фантазирањем“ (Секулић 1985:306) води српски језик, стих и ритмику стиха у авантуру, један неизвестан непрокрчен пут који би српски песнички језик и стих тешко прошао без овог марљивог песника, Србина, који никако није желео да личи на друге.[1]
Ана Марковић
Ана Марковић МИТОЛОГИЈА РАСТКА ПЕТРОВИЋА у светлу савремених књижевних теорија
Роман ”Бурлеска господина Перуна”, бога грома услед својих кључних одлика, као и времена настанка може бити смештен у шири контекст авангарде, с обзиром на чињеницу да је авангарда као периодизацијски појам који се развио након Првог светског рата уједно и надређени појам за многа друга модерна књижевна струјања или правце (кубизам, футуризам, дадаизам, надреализам, конструктивизам), који често имају врло сродне карактеристике.
Ана Марковић
Драгослав Ђорђевић ДРВО ЖИВОТА
У новом броју часописа ”Људи говоре” објављујемо три песме професора Драгослава Ђорђевића из Крушевца.
Дрво
То дрво живи у мени.
Гранато. Црно.
Животно као реч.
Његова једноставна снага
другачија је од
анђеоске доброте.
То стабло веће од мене.
Од сна који сањам. Финије
обликовано од лабуда
смерног и блиског моме бићу.
Ана Марковић
Саша Радовановић УМЕТНОСТ И СВЕТО
У овом раду разматра се однос светог и не-светог полазећи од удеса разоткривања или повесне истине бивствовања. Однос светог и не-светог Хајдегер преузима од Хелдерлина који промишља повесну истину бивствовања у структурама светог певајући о „одбеглим боговима и долазећем богу“. У другом делу рада ова алетиолошко-тополошка анализа ће се применити на средњовековну хришћанску уметност Косова и Метохије, пре свега на хришћанске храмове, иконе и књижевна дела.
