Две цивилизације у Европи

Овим текстом разочараћу многе, а пре свега оне који се надају
да ћемо тек уласком Србије у Европску унију постати део циви-
лизоване Европе. Разочараћу и оне поете који се баве геополитиком
па поетски израз “Србија је Исток на Западу и Запад на Истоку”
прихватају као основу конципирања политике Србије. Овај
поетски израз су приписивали Светом Сави Српском. Иако
нико није нашао такву тврдњу у делима Св. Саве, таква изрека се
укоренила иако је нетачна.
У Европи постоје две цивилизације већ неколико хиљада
година, па и данас. Нова, друга цивилизација на овим просторима
почела је да се успоставља падом Троје у Малој Азији и наставила да
се проширује током 509. односно 510. године пре н.е. с такозваном
Римском револуцијом. Наиме, с падом Троје и с такозваном
Римском револуцијом 509/510. године до н.е. војно-трговачка
олигархија сменила је родоверну цивилизацију и пољопривредну
културу, јер је дошло до заиста револуционарних промена. До 509.
године пре н.е. припадност појединца друштву одређивала се
кроз род. После тзв. Римске револуције 509. године пре н.е. “међа”
постаје једна од највиших вредности нове цивилизације, битна
карактеристика града Рима и касније Римске империје. Статус
појединца од тада се одређује преко територије, због чега се и
данас држава схвата као монопол физичке принуде на одређеној
територији.
Због тога у свим западним језицима реч “држава” потиче од
латинске речи status (положај, припадност): енгл. state, нем. der
Staat, фр. Etat, дан. stat, шп. Estado, порт. Estado.итал. stato, хол.
Staat. Пошто је међа постала највиша вредност у Риму, која залази
у сакрални аксиом виши од братоубиства, или обрнуто, и јесте
основ сталних братоубистава. Територија је постала основни
критеријум одређивања припадности целини, односно највишој
вредности – civesu, као омеђеној цитадели ограђеног простора
града Рима, који је војна олигархија (формирана реформама
етруског цара Сервија Тулија) стално ширила, покоравајући све
нове територије. Али ова новина 509/510. година пре н.е. пројек-
тована је у прошлост и везана за 754. г. пре н.е, када се, наводно, по
епу из “Енеиде” и десило братоубиство и када је Ромул убио брата
Рема, управо због међе/границе.
Овај текст сам намерен да понудим рубрици “Погледи”
листа “Политика”, али сам вероватно овим помињањем давне
прошлости коју називамо историја, осудио свој покушај, јер
кад се уђе у забран или ловиште којим управљају историчари и
делимично археолози, тамо престаје свака могућност различитих
погледа, јер постоји општеприхваћено гледише, или догма, у коју
нико не сме да дира, иако је то супротно свакој науци и негира
могућност нових научних открића, иако су нова научна открића
услов постојања науке.
Превладавајућа историја представља развој људског друштва
у најцрњој геноцидности, где стално нестају цели народи и стално
се појављују нови народи. Српски народ и српски језик су део те
чудовишне геноцидне пројекције у којој, чак и на почетку XXI
века, из српског народа настају многи нови народи који прете да
Срби као народ потпуно нестану. То је могуће јер нико, а посебно
политичари и новинари, неће да уочи карактеристику коју носи
са собом српски народ као носилац те најстарије цивилизације у
Европи.
Наиме, Европа је давно прихватила римски принцип успос-
тевљен кроз Римски сенат: “Сви становници на територији Римске
империје су – Римљани”, који важи и данас у свим земљама на
Западу: “Сви становници на територији Италије су – Италијани”,
“Сви становници на територији Француске су – Французи”.
Сједињене Америчке Државе прихватилe су многе каракте-
ристике, па чак и називе Римске империје: Сенат, Капитол,
концепцију по којој немају све атрибуте државе јер не штампају
новац, али представљају чисту форму – војне олигархије. У том
римском духу прихватили су римски принцип: “Сви становници
на територији САД су – Американци”. Пошто имају историју од
свега двеста година, морали су да смисле термин “мелтинг пот”
(котао за топљење (нација)).
Али у Србији тај римски принцип civesa, или грађанског
друштва, једноставно не важи. И највећи заговорници грађан-
ског друштва никако не би ни помислили да се то може на
њих применити и констатовати Уставом земље Србије да су –
Србијанци, како су “Сви становници на територији Француске –
Французи”, “Сви становници на територији САД – Американци”
па, према томе, “Сви становници на територији Србије су –
Србијанци” или “Сви становници на територији Србије су –
Срби”. Иако сам Србин, кажем, слава Богу да то није тако јер
треба поштовати сваком његово порекло.
Одговор зашто је то тако и зашто у Србији не важи принцип
“Сви становници на територији Србије су – Србијанци/Срби”,
крије се у теорији државе и права.
То је управо због тога што и данас у Европи постоје две
цивилизације: цивилизација рода (Словена/расСена/руских), која
је најстарија у Европи, а коју данас називамо Россия/Русија (чије
се извориште налази у Лепенском Виру и Винчи), на просторима
које се очувало 192 (на)рода, благодарећи томе што у Русији и
српским земљама на Балкану не важи принцип: “Једна територија
– једна нација”, пошто, слава Богу, “нису сви становници Русије –
Руси”, и “нису сви становници Србије – Србијанци/Срби”, што је
цивилизацијска вредност од огромног значаја за цео свет, јер је то
пут избегавања територијалних конфликата и етничких прогона,
територијална цивилизација (Рима, Римске империје, која је
зачета 509. године пре н.е.), тако да је Римски сенат, после неколико
векова, прогласио: “Сви становници на територији Римске
империје су – Римљани”, који важи и данас у свим земљама на
Западу: “Сви становници на територији Италије су – Италијани”,
“Сви становници на територији Француске су – Французи”, “Сви
становници на територији САД су – Американци”.
Ово је најпроблематичније за спортске новинаре, који и не
сањају да, када извештавају, на пример о финалу светског шам-
пионата у ватерполу, улазе у (чине) биће кривичног дела “геноцида”
српског народа, јер не говоре да су се сусрели Србијанци и
Црногорци већ извештавају смело и надахнуто да су се сусрели
горостасни Срби и горостасни Црногорци, иако самим тим
одвајају Србе из Црне Горе од Срба из Србије, или прецизније
речено, једним (не)спортским гестом/изразом уништише (пре-
црташе) цели српски народ у Црној Гори, што није падало на
памет или, прецизније речено, није успевало чак ни нацистима.
Ипак, нису криви спортски новинари, него научници који неће
да читају нова научна открића и посебно они научници који
сматрају да је историја далека, давно завршена прошлост.
Али, ето, то није тако. Право је, у неку руку, сенка друштвених
односа који су материјални извор права. Али сенка често преживи
сталне промене друштвених односа и, посебно, тзв. друшвено-
економске формације, које су, не само као кабинетске моделе
него и као реалност, покушале да наметну неке идеологије. Тако
нам право данас говори “што је негда било”. Наиме, и дан-данас у
Европи постоје две цивилизације, баш онако како је то зачето и у
време Римске империје.
Услед тога што је у територијално конципираној организацији
друштва право прописивао законодавни орган, у науци се право
погрешно везује искључиво за постојање државе.
Рим се територијално ширио, али је ван територије Римске
империје остао доминантан принцип да род представља основ
одређивања припадности целини, а породица, породична за-
друга, род, братство, племе и савез племена, изборним већима као
облицима одлучивања на братственим скупштинама, остали су
извори права рода (gens – род, одакле је: ius gentium/право рода).
И управо због тога Србија и српски народ нису “Исток на
Западу и Запад на Истоку”. Они су део цивилизације Рас, или
РасСенске цивилизације, коју данас називамо РасСија. И управо
због тога постоји стална потреба Запада да измишља нове називе
народа на Балкану и да потискује Србе у свом делу “Drang nach
Osten – продор на Исток”.
Да би се ове научне чињенице разумеле, историчари и обични
људи морају схватити да Рас није неки град или тврђава, па ни
митски српски град Рас, и да нема никакве везе са територијом,
већ напротив, означава припадност роду који је под појмом