Две цивилизације у Европи

текст Терзић неосновано преводи као Рашка: “Ђакомо Кантели
да Вињола, Краљевина Србија звана Рашка” иако и сам наводи, на
страници 19, где признаје да се “понекад уместо Србије користи
име Рашка као друго име Србије”, но он на тој истој страници,
а затим и на стр. 20. и другим страницама своди неосновано
РасСију/RasCiju на “обласно име Рашка”, што на страници 20.
прецизира цитатом “великог немачког историчара Леополда
Ранке” који, по Терзићу каже: “Код Сенице пређе Кара-Ђорђе
преко планина, да најпречим путем стигне у старо гњездо
српског царства на Рашкој и на Горњем Лиму, међу своје даљње
једноверце”, а на стр 17: “Срби као народ... брзо прихватају туђа
имена својих земаља и области”.
Пошто је у кући мојих предака чувана застава добијена од
Карађорђа (и после краха Првог српског устанка све док нам је
Турци нису запалили), у мојим радовима доказујем да су називи
СерВија/АлБенија/РасЦија све до једног и многи други само
изведени из појма Рас (као персоналног, а не територијалног
одређења припадности), што је означавало “РодПервоначала”. А
пошто је первоначало за древне СлоВене било “Коло” које ствара
“Венац” живота на земљи, сви ти називи су синонимни с називом
“КолоВени/КолоВенија”, који је изведен из поимања “Рас”.
Тако ће, по Терзићу, Србија бити не Београдски пашалук већ
“Рашки односно Босански санџакат” (Новопазарски санџак) пош-
то на стр. 650. пише: “Новопазарски санџак, види ’Стара Србија’
у регистру на стр. 36”), јер је на стр. 36 сакрални назив целокуп-
ног српског рода Рас свео је на “Рашку четири санџака”: Пљеваљ-
ски, Сјенички, Пећки, и Приштински или, скраћено, под “обједи-
њавајући појам”: “Новопазарски санџак” или кратко “Санџак”.
Терзић на стр. 37, где објављује карту М. Бриона, из 1788.
године, неће да види да је термин RasCie синоним за назив SerVie,
па наводи: “Детаљ карте М. Бриона (...) који означава простор
Рашке области”, јер неће ни да чује ставове научника из области
теорије државе и права о различитости критеријума одређивања
припадности друштву: у Римској империји, као територијалној
цивилизацији, и код Словена, који припадност одређују по роду,
а не по територији, те се због тога и дешава да оно што је на
карти синонимни појам за Србе – Рас/Раси/РасСени ти и такви
академици своде на уску област Рашке, што је ТЕХНОЛОГИЈА
ПОТИСКИВАЊА (ПРАВОСЛАВНИХ) СЛОВЕНА, коју САНУ не-
ће да изучава и разобличава, већ и њени чланови у томе учествују.
Сведоци смо да су данас границе бољшевика Лењина и Броза
исти такав “Ромејски” или, ако вам је лепше, “Византијски” начин
поделе Срба и Руса, како је то радио и Гај Јулије Цезар.
Због тога, када констатујем да “Србија и српски народ нису
“Исток на Западу и Запад на Истоку”, јер су део Рас или РасСенске
цивилизације, коју данас називамо Винчанска култура, треба
имати у виду да је истински назив Винчанске цивилизације био Рас.
На данашњи дан формирала се парадоксална и крајње опасна
ситуација за Словене јер – и дан-данас у уџбеницима за школе и
универзитете у словенским и несловенским земљама, а такође
и у средствима масовне комуникације, објављују у чистом виду
пропаганду, која је супротна здравом разуму и сама себи, јер у
њеној основи лежи немачка колонијална историографија (које су
се одрекли и сами немачки научници), према којој:
а) Србе и остале Јужне Словене уче, да су се њихови преци
преселили на Балкан са севера у V–VII веку;
б) Русе уче, да су се у том истом периоду у VI–VII веку, Руси
преселили с Подунавља/Балкана/југа, на просторе савременог
града/реке Москве.
Историчари, археолози, филолози и други научници, чак и
у Руској академији наука (РАН) и у Српској академији наука и
уметности (САНУ): прихватили су “геноцидне концепције”, по
којима народи, културе и цивилизације, с једне стране – стално
нестају, а с друге стране – стално настају нови народи, иако ми
видимо да чак и у ХХ веку, прављење нових нација, на пример,
“Босанаца/Бошњака, Црногораца, Украјинаца”, представља веш-
тачко дробљење словенског етноса од стране Запада (по моделу
који је описан у “Записима о Галском рату” Гаја Јулија Цезара), које
је усмерено на потискивање руског и српског народа који је себе
називао чак до 1848. године општим називом Рас што је у основи
назива Расија/Русија. Такве застареле концепције основано је
извргао критици, и чак исмејао, амерички археолог Метју Џон-
сон у својој књизи “Археолошка теорија”. Истраживања у облас-
ти биохемије и ДНК генеалогије већ дају далеко прецизније
доказе о непрекидности постојања (на)рода и хаплогрупа и да
је хаплогрупа СлоВена/Руса R1a зачета пре 12200 година у епохи
Лепенског Вира и Винче. Актуелни и руски и српски историчари
изградили су сопствене забране у области истраживања једне
научне гране, у коју не пуштају било ког другог истраживача из
других наука, и поред тога што, услед такве затворености, сами
нису у стању да пруже било какве разумне одговоре на кључна
питања историје СлоВена до V века. Апсолутно је очигледно да се
наука не може развијати без међудисциплинарних истраживања.
Настало је време промене погрешних, како ми сматрамо,
погледа на историју настанка Словена. Зато, као почетак те нове
епохе у науци о непрекидности културе Словена, универзитет
МНЕПУ из Москве, на моју иницијативу, предложио је САНУ
да заједничким напорима организујемо научно-практичну
конференцију с темом “Имају ли Словени (право на) историју
до V века?” у згради САНУ, у Београду, 20. јуна 2017. године, Му-
зеју Лепенски Вир и хотелу “Лепенски Вир”, у градићу Доњи
Милановац на Дунаву, 21. и 22. Јуна, у време летње дугодневице,
када се може видети над брдом Трескавац симболичко Коло-
Воротно сједињење Мајке-Земље и Сунца, у форми Аз, које је
представљено и на Покровском соборном храму на преКрасном
тргу и Москви у облику централне куполе.
На научној конференцији “На изворишту науке и културе”
која је у септембру 2012. године одржана у Београду, сугерисао
сам архитекти Христивоју Павловићу да следи принцип кружног
исечка који је, као основни принцип Лепенског Вира, одбранио
арх. Пеђа Ристић. Принцип кружног исечка, као светско чудо,
очувао не само у облику кућа/станишта Лепенског Вира, већ се
може видети сваког 21. и 22. јуна с позиције Музеја Лепенски Вир.
Наиме, Сунце тих дана изласком изнад брда Трескавац, формира
божанско сједињење Сунца и Мајке-Земље, у виду азбучног
слова “А/Аз”, које је било оријентир да се пре десет хиљада го-
дина схвати цикличност круга. Привидно кретање Сунца Коло-
Вени су бележили “чертама и резама” око свог станишта. Позна-
ти палеолингвиста Радивоје Пешић, објавио је да су управо те
основне форме А, Д, и Л (А, ∆, Λ) биле основ да се праћењем
осунчавања створи цео систем АзБучних знака. Најновија истра-
живања показала су да су КолоВени тим цртама и резовима
створили и систем цифара и, што је најважније за математику,
појам 0 (нуле) као прелаз, цикличности једног нивоа на виши, у
(божанском) математичком кретању/набрајању. Те “црте и резови”
су очувани, и јасно се виде око кућишта у Музеју Лепенског Вира.
Јасно је да то нису (искључиво) подупирачи за кочеве којим су
формирали коче/куће. Архитекта Христивоје Павловић је, уз
помоћ Александре Бајић, снимио 21. односно 22. јуна 2015. године,
излазак Сунца над брдом Трескавац, које јасно формира “А/Аз”.
Фиксирали су координате с којих се сваког 21. и 22. јуна ујутру у 6
сати и 6 минута, може видети то величанствено “А/Аз” с позиције
испред музеја Лепенски Вир: 44o 33' 25,24'' северне ширине и 22o 1'
36,33'' источне дужине (из њихове књиге “Сунце Лепенског Вира”).
Израчунали су, уз консултације с нашим познатим астрономима,
да се исти феномен видео и из древног станишта Лепенског Вира
и поред померања континенталних плоча. Утврдили су да се и цео
комплекс померио, па је измештање станишта Лепенског Вира на
садашње коте Музеја омогућило да се исти феномен и данас види
у дане летње дугодневице, иако је, како наводе Бајић/Павловић
“нагиб Земљине осе тада био нешто већи него данас, па је Сунце
на дугодневицу излазило за 1o 20' северније”. Сада продужавају
мерења јер је интерес у свету за овај феномен све већи, посебно од
када су фотографије објављене на руском језику у руско-српском
водичу “Тајна руског храма и непрекидност словенске културе,
права и ахрхитектуре”.
Управо то, и данас видљиво, “А/Аз” било је изворише представе
о “ГОДишњој” цикличности божанског васкрсавања природе јер
су древни КолоВени (СлоВени), правећи своје куће од брвана,
приметили да се то Коло (узајамног кретања Мајке-Земље око
свога чеда Сунца/Арила) материјализује на пресеку дрвета у виду
годова. У једнини је “год”, како Руси и данас називају ГОДину
(365) дана. Када су открили колико траје та цикличност, наши
преци су стекли тајно знање, које су називали КолоДар, које ми
данас називамо “каленДар”, не придајући му богзна какву пажњу,
а најмање божанско значење, иако је то била величанствена те-
хнологија и “ноу-хау” односно знање “када треба сејати, а када