Две цивилизације у Европи

“Аз” или “Ас”, како су они означавали “Праначало/Прапочетак”,
подразумевао Коло, као укупност годишњег цикличног кретања
Мајке-Земље око свога чеда Сунца/Јарила. Тако Рас означава
“род Прапочетка”, односно “род Кола” које ствара венац живота
на Земљи.

Историчари морају да схвате да историја и човечанство нису ге-
ноцидни простор сталног нестајања и сталног настајања нових
народа и цивилизација. Нажалост, продор западне, римске кон-
цепције стварања једнонационалих држава очигледно је и наша
свакодневица. Због тога се и дан-данас користи сва војна сила Запа-
да да се не дозволи Србима да живе у једној држави. Све остало
је део политичке технологије “divide et impеra/завади па владај”.
Две цивилизације, које су постојале и које и данас постоје, треба
што пре да почну да се разумевају. Или бар да СлоВени почну да
разумевају основе свога права и своје цивилизације. Бољшевици,
као најамници америчких банкара, и Ватикан, забранили су изу-
чавања СлоВенског права/Права СлоВена, прво у СССР (иако
су банкари првобитно планирали да СССР, као наднационална
творевина, којом би они управљали, буде на Балкану, што им
је успело да остваре тек после Другог светског рата), а онда и у
Југославији, када су Александра Васиљевича Соловјова (који је
емигрирао из бољшевичке Русије и предавао Словенско право,
са земљаком Фјодором Васиљевичем Тарановским, на Правном
факултету у Београду) – протерали у Швајцарску.
Да бисмо уочили карактеристику сопствене, словенске, цивили-
зације треба да разликујемо “народ” од “нације”. Народ означава
целину у којој је неко неког родио, а нације су везане за територију.
Реч Россия/Русија има у својој основи назив “Раз” или по
новом “Рас”, што је кованица две речи и истовремено њихова
скраћеница, која је означавала: род Первоначала/Првобитног, а
Первоначало за древне СлоВене било је: Коло.
Пошто у корену речи Русија лежи појам Рас (јер и данас руски
народ назива своју државу РасСија иако се од епохе Романових
овај назив пише у руском језику: Россия) синоним речи ”Россия/
Росија/Русија” је Родина (по савременом српском Отаџбина или
Отачаство). Али када се преведе на било који западни језик реч
“Родина” добија префикс “land/територија”, пошто Запад схвата
припадност човека целини, или “нацији/целини”, кроз територи-
ју: motherland, fatherland, homeland (енгл. fatherland native land,
home, homeland, нем. Heimat, Vaterland, фр. pays [pei – територија],
дан. fædreland, hjemland; хол. vaderland, geboorteland, итал. patria,
порт. país natal, torrão [земља, terra – територија]). То је зато што
“нације” на Западу нису створене на принципу рода, већ као после-
дица ширења територијалног концепта Римске империје и после
њеног нестанка тиме што је крвљу, ратовима и крстом ширен ути-
цај клерикалног следбеника Римске империје односно Ватикана
или, како се он називао у средњем веку: “Света Римска империја”.
Нације у Европи су формиране вештачки, не на принципима
рода, већ на принципу територије и то као последица крвавих
религиозних ратова, који су се појавили услед, с једне стране
ширења на север и исток “Свете Римске империје” у клерикалном
облику – Ватикана, с друге стране, услед супротстављања центра-
лизму такве религиозне форме Римске империје.
Услед таквих вишедеценијских верских ратова, многе нације
су се појавиле у Европи после Аугсбурског мира, 1555. године,
односно после Вестфалског мира, 1648. године, у оквиру којих
је утврђен принцип “Cuius regio, eius religio/Чија регија, његова
религија”, што је значило: ако је кнез неке регије био католик,
онда је целокупна регија постајала католичка, а ако је владар био
протестант, онда је регија постајала протестантска, те је тиме на
тој једној територији стварана једна нова нација.
Као последица колонијализма тих “територијалних” нација и
новоформираних језика које је Ватикан наметнуо након сло-
ма колонијалних сила, промењен је генетски састав ових нација.
Треба имати у виду да је генетски састав неких од нација промењен
и услед расистичке тенденције мењања њиховог генетског састава,
као освета за колаборацију с нацистима у Другом светском рату.
У тако створеним нацијама и у новим условима, принцип “Cuius
regio, eius religio” у скорије време се може претворити у принцип
“Cuius religio, eius regio/Чија религија (буде доминантна) његова
(ће бити и) регија” те ће нова нација бити састављена од носила-
ца друге религије у односу на ону која је постојала после средње-
вековних религиозних ратова.
У Србији али и у Русији, управо благодарећи “принципу рода”
(одређења припадности/статуса човека целини друштва преко
рода) очувало се више од 192 (на)рода, а међу њима и основни
род: руски народ, који обједињава и чува све остале (на)роде на
простору Руске цивилизације, иако су покушали да невероватно
жестоким (Црвеним) терором замене руски народ једим народом
(по моделу римског, који је по распаду Римске империје нестао, јер
никад није ни постојао као целина), који су покушали да назову
“совјетски народ/совјетски грађани”, као што данас покушавају да
рекламама створе “Росејане” по моделу америчког “мелтинг пота”
(казана за топљење (нација)).
Због тих суштинских разлика, римска територијална циви-
лизација стално и истискује (православне) СлоВене: хиљадама
година потискујући и асимилујући етРуске (или како ми Срби
неправилно пишемо: Етрурце) с Апенина, SорВен/SорБе/СрБе
из Крајинске/Крањске (Краине која је била у данашњој Слове-
нији), из (у)Крајине и Далмације (потискивањем АзБуке и пока-
толичењем), хел(В)ене (ЗорБе) с Пелопонеза, у ХХ-XXI веку: из
Српске (у)Крајине која је у садашњој ХрВатској: 650.000 Срба
протерано је из Хрватске (у само четири дана 1995. године у опе-
рацијии “Олуја”, протерано 250.000 Срба из Републике Српска
Крајина — Хрватска, уз помоћ приватне армије САД), с Косова
и Метохије НАТО је 1999. године протерао – 250.000 Срба, из
Црне Горе – уставним преварама претворио је Србе у Црногорце
(МилоГорце), а из (У)Крајине 2014-2015. године протерано је –
1.200,000 Руса, и сви о томе ћуте.
Kада су Србима, притешњеним са запада Римском империјом,
а после тога и Ромејским царством (тзв. Византијом) с истока,
успели да наметну територијални модел одређења државности,
у време СтеВана Немање, у XII–XIII веку изван граница Rassie/
Русије (коју су Ромеји, али и данашњи византолози, односно аген-
ти Ромеје, свели на тзв. Рашку област, односно ромејским језиком
речено, СерВију), остало је више припадника “рАс” (рода Прво-
битнога, или савременим речником речено Срба) него у том про-
стору тзв. Рашке. Због тога је трећи син СтеВана Немање, Растко,
решио да се саможртвује и одрекне световног живота примивши
монашки чин – у руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој
Гори/Атосу добивши име Сава, па је успео да: духовном силом
православља обједини све територијално уситњене српске земље
(латинском логиком и терминологијом: српске територије) на Хелм-
ском полуострву (“БАЛкан”), “Крмчијом/Кормчјом књигом (Зако-
ноправилом) Светог Саве Српског” обједини рАз/рАс (род Пер-
воначала/кола/хороВода) или савременим језиком речено: обје-
дини многе земље Руске цивилизације као што су Рас/Рашка, Хум,
заХумље (Србију), Далмацију, Босну, Бугарску, Ру-мунију, Русију.
Руси и Срби су и дан-данас у истој ситуацији у којој је био Сте-
Ван Немања, пошто су милиони Руса, односно Срба, остали ван те-
риторије данашње РасСије/Русије односно данашње Рашке/Срби-
је, коју византолози и данас у радовима сужавају на Рашку област.
Славенко Терзић, доктор историјских наука и дописни члан
САНУ, у свом делу “СТАРА СРБИЈА – драма једне цивилизације”,
на 18. страни објавио је карту Ђакома Кантелија да Вињоле
(Giacomo Cantelli da Vignola) која је сачињена у Риму 1689. године,
на којој коректно пише назив: “Il regno della Servia detta altrimenti
Rascia”, као ознака ЦЕЛОКУПНЕ Србије јер је од искона основ
назива за Србе био Рас, како су се сви Срби (посебно у данашњој
Војводини) звали све до 1848. године, када су у Бечу погрешно
убедили патријарха Рајачића да је Рас – Рац погрдан угарски на-
димак за Србе, иако је “РАс” ознака сакралног/божанског Перво-
начала, на стр. 18. у српском потпису испод карте тај исправни