Две цивилизације у Европи

жњети”. Због тога је најважнији елеменат запуштеног археоло-
шког налазишта Винча, у предграђу Београда – дрво (коче/куће) и
пшеница, јер су управо ту опонашали Сунчани зрак, правећи ора-
њем, уз помоћ бикова, бразде на земљи у које су “жртвовали” зрнев-
ље пшенице, које се умножавало божанском силом у виду плодова.
Да је управо то азбучно “Аз” Лепенског Вира – нула, види се
на минијатури из Летописног лицевог свода/Преглед историје у
историјским личностима”, на којој је очуван приказ торањског
часоВника (часоВеника, исечка/частице времена) Лазара Хилан-
дарца или “Лазара Сербского”, који је 1404. године израдио у
Москви. На минијатури, која се чува у Државном историјском
музеју на преКрасном тргу, јасно се види да је “Аз” на нули, а да су
лигатуре Б/В на јединици, јер је Бог за древне СлоВене био један
једини али као (свето)Вид гледао је на све четири стране света.
Али не познајући азБучну математику Лепенског Вира, совјетски
рестауратори у Суздаљу и на храму у улици Пољанка, у Москви,
обновили су азБучне часовнике (који уместо цифара имају
азбучне знаке), али су погрешно “А/Аз” ставили на место цифре
1, а лигатуру “Б/В” ставили, такође погрешно, на место цифре 2.
АзБучна матЕматика Винче очувала се и у математици Месо-
потамије, где су божанским бројевима сматрани 3, 4, 5, 12 и 60,
само зато што су древни КолоВени у Винчи и Лепенском Виру
делили небо са три крста да би лакше пратили то привидно
кретање Сунца. Како сваки крст има четири краја то 3х4 и јесте
12, који видимо на сваком часоВнику, где између сваке (азбучне)
цифре има пет тачака, односно кругова, који се, као папиларни
кругови, виде на пет прстију сваког човека.
Научници а посебно они који би науку да представе као вечну,
једном заувек дату догму, о овоме ће дуго расправљати, како увек
бива са сваком научном парадигмом – новом основом наука. Али
је сигурно да ће сваког 21. и 22. јуна, у шест сати и шест минута
јутру, око и у Музеју Лепенски Вир бити све више људи, из
Србије и иностранства, да виде то величанствено рађање Сунца
над брдом Трескавац. Ако буду облаци или киша, неће ништа
изгубити. Само ће схватити величину наших предака који су
преко те појаве уочили математичку ГОДишњу цикличност, која
је била темељ зачетка културе, зачетак веда/знања, које данас
називамо науке, и зачетак цивилизације. Схватиће величину
научних открића којима је то знање обновљено. Схватиће значај
тих снимака које су нам обезбедили Александра Бајић и архитекта
Христивоје Павловић. А они који у те дане посете Лепенски Вир,
нека сниме ове изласке Сунца јер ће их многи часописи објавити.
У древном свету СлоВена светлост и тама представљали су
јединство тога што данас називамо линејна култура (дневна цик-
личност дана и ноћи). Ми, на данашњем апстрактном нивоу раз-
мишљања, то не разумемо, иако није спорно да је ноћ корисна
човеку за одмор. Ако то људи, и посебно млади, не схвате, то може
да угрози њихова нервна влакна. Зато је Срејовићева констата-
ција, на шта се позива и Христивоје Павловић, да “игра светлос-
ти и сенки у Лепенском Виру повремено достиже размере hijero-
fanije” (од грчког hijeros што значи светло и fainein што значи
открити али и профано) изгледа поетски лепо величање светлос-
ти и неспорне светости Лепенског Вира, али може бити и нера-
зумевање тог древног јединства дана и значаја таме, ноћи за човека.
Божанско сједињење “мушког” (Сунчевог) и “женског” (Мајке-
Земље) прапочетка над Трескавцем је имало свој одраз у сохи
(као носећем архитектонском дрвеном стубу, не само кућишта
Лепенског Вира, него и Винче), која се завршавала рашљама/
роговима, у које се полагало друго дебло на којем су се видели
Сунчани ГОДови. Због тога и данас Срби, када дижу кров, кажу
да дижу рогове, славе. То је логично и изворно архитектонско
разјашњење, онога што ће у каснијим цивилизацијама други
народи називати акхет, божанско извориште, планина где се
Сунце рађа у дане важних весника промена у природи. Тај Бо-
уки/божански знак је, као идеограм присутан и на “Питосу из
Винче” и на многим стећцима наших предака БогуМила, који
су себе називали “крстјани” далеко пре појаве хришћанства, јер је
вертикална линија знак Сунца, а хоризонтална линија знак Мајке-
Земље, и управо од тих времена крст је знак укупности: Коло.
Историографија је у грчка и римска времена била основ
покоравања народа, како је користе и колонијалне силе, у
неоколонијалним походима по свету, за пројектовање будућности.
Управо таква историографија стално нуди представу да је
човечанство геноцидни механизам, у коме једни народи нестају, а
други се појављују као нове цивилизације, док је само Рим вечни
перпетум мобиле тог кретања у коме постоји “божанско право”,
наводно познато једино Риму. Ту логику следио је и Наполеон
у покоравању народа Европе, намећући поново стару опробану
технологију “природног права” која је била у функцији његове
свемоћне армије која је ширила светску индустријску револуцију
и ново глобално устројство света. Немачки градови су се ује-
дињавали не само у савезе градова, већ и у еснафске “гилдије”,
у којима су ковали одбрану од наполеоновског глобализма
повећавајући квалитет својих производа и одговорност својих
чланица на тржишту, што је и данас основ привредне моћи
Немачке. Али главни отпор Наполеоновом глобализму и апсо-
лутизму нису била само нова квалитетна индустријска средства
— производи немачких еснафских удружења, већ и “историјска
школа права”, којом су немачки научници, под воћством учених
правника, попут Савињија и Пухте, пружали отпор општем
праву које су наметали Наполеонови глобалисти, говорећи о
општем, природном праву, овај пут заснованом не на божанском
средњевековном праву, него на некаквом праву “општег разума”.
Немачка историјска школа развијала је учење по којем је право
резултат историјског развоја сваког одвојеног народа. Данас је
Немачка носилац тог глобализма јер је све — коло.
А управо на Покровском саборном храму на преКрасном
тргу у Москви, распоред купола храма објашњава шта је “Аз”
(централна купола), јер четири велике куполе формирају крст
Сунца, док четири мале куполе формирају крст Земље, која се
окреће око Сунца и ствара ГОДишњи Васкрс природе. То Коло, које
ствара венац живота на Земљи се, по схватању древних слоВена
(који су због тога себе називали КолоВени), материјализовало на
пресеку дрвета у виду ГОДова, помоћу којих су древни СлоВени
открили КолоДар, као тајно знање, које ми данас називамо просто
– каленДар.
Ово би могло да личи на тумачење, па и произвољно тумачење,
да није кнемиде из Горње Винче на којој се налази иста схема, где
четири велика круга образују крст Сунца, а четири мала круга
крст Мајке-Земље, која се окреће око свога чеда Сунца. Вредност
ове кнемиде (штитника војника из Горње Винче, епоха Гласинац –
око 1800 г. пре н.е, сада Република Српска) и у томе је што садржи
идеографски знак Коло у централном делу, који је идентичан
знаку који је нашла Америчка археолошка експедиција у пре-
стоници Лидије – граду Сарду, који је прецизиран у десетини
различитих форми Кола.
Чувени римски архитекта и инжињер Витрувиј у I в. пре нове
ере, у раду “Десет књига о архитектури” (De architectura libri
decum), тврдио je да je Грк Калимах сачинио коринтски капител
када је угледао корпу за храну уплетену листовима аканта (Emily
Cole, The Grammar оf Architecture).
Ово је апсолутно нетачно и не може се од младих тражити да
развијају свој таленат на основу јадне и нелогичне, империјалне
легенде којом је успостављена територијална култура на основу
које су Латини присвојили историју и културу Русије, као вечне
персоналне, родоверне цивилизације толерантности различитости.
У књизи: “КолоВени/СлоВени и континуитет културе и права”,
на основу најновијих научних истраживања изнео сам доказе
да je капител настао из мировозрења (погледа на свет) древних
СлоВена/КолоВена епохе Лепенског Вира и Винче “Све je Коло”,
јер је пресек капитела изражавао и изражава Коло:
круг на дорском капителу, а исто то у облику
два равнострана крста који на коринтском капителу
садрже:
крст Сунца, који се завршава на спољном/видљивом делу
цветом и крст мајке Земље, који прелази у Волуту:
Примитивни, али мудри људи Лепенског Вира, својим ста-
ништем у облику азбучног А, односно Аз, одредили су и пратили
ПраИзвор, ПраПочетак Сунце које даје Вид, па су уочили да се то
не баш једноставно кретање Мајке-Земље и Сунца одражава на
дрвету у облику годова (једнина је год, одакле и немачка реч Gott
и енглеска реч God), чиме су уловили божанску, како бисмо ми
данас рекли, еколошку лепоту дрвета и почели да граде у Винчи
прве храмове – домове своје.