Глас вапијућег у пустињи
Чињеница да АПЕЛ са 14.643 потписа представници верног наро-
да до данас нису успели да уруче ономе коме је упућен, показује
реално стање црквено-административног поретка у СПЦ, које је
већ годинама неродовно и заснива се на узурпацији власти неколи-
цине епископа, који су себи дали за право да говоре у име црквене
пуноте. Презир који они показују према верујућем народу Божијем
довољан је доказ да је за њих хришћанство пука апстракција и да се
њиме служе само када је потребно остварити вољу за моћ.
Иначе, овај Апел је, поред великог броја верника, потписао и
низ угледних српских интелектуалаца (списак потписника доно-
симо у прилогу), који су тиме ставили до знања да препознају беза-
коње и безаконике и да им интелектуално поштење не дозвољава
да у овим судбоносним данима за Српску православну цркву оста-
ну по страни. Од тога како ће вапај верног народа Божијег бити
примљен у врху СПЦ зависи много шта у нашој, не само црквеној,
будућности.
Сваког дана од 15 до 20 часова испред Патријаршије, у орга-
низацији иницијативногодбора Светосавског народног покрета,
верни народ Божији покушава да уручи ово писмо надлежнима.
Придружујући се њиховим хришћанским напорима, ми се нада-
мо да ће епископат СПЦ коначно смоћи светосавске одговорно-
сти да се на прави начин огласи и црквени поредак врати у редов-
но стање.
Уредништво “Борбе за веру”
+++
Списак српских интелектуалаца потписника Апела Сабору
Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић
Др Марко С. Марковић, теолог и књижевник
Проф. др Србољуб Живановић, директор Европског института за
проучавање древних Словена у Лондону
Проф. др Љубомир Протић
Проф. др Вера Бојић, професор Универзитета
Тиодор Росић, проф Универзитета и књижевник
Љубица Милетић, књижевница
Милорад Ђурић, књижевник
Ангелина Марковић, правник
Предраг Р. Драгић Кијук, књижевник
Душко М. Петровић, књижевник
Владимир Димитријевић, књижевник
Апел за одбрану правног поретка СПЦ
“Сав Сабор рече: …сагласношћу свакога посебно
и свију укупно мора се чувати црквени поредак.”
(2. правило Картагенског сабора)
Владика Артемије под жигом евроатланске инквизиције
Писмо подршке групе српских интелектуалаца епископу Артемију
Пријатељи часописа Људи говоре
Задужбинари
Писци и сликари
Претплатници
Календар догађаја у Клубу Људи говоре
Културни клуб Људи говоре и Редакција часописа Људи говоре
организовали су Другу смотру младих талената поводом изласкa
двоброја 6-7.
Бојан Ратковић
О Сребреници и у Канади
Српска заједница против новог покушаја политизације
сребреничке трагедије
Уз двогодишњицу часописа ”Људи говоре”
Не знам зашто сам овај канадски часопис замишљао као доста скроман, а он је пак врхунски обликован.
Богдан Мишчевић
Фрејина боја
– Сваки петак има своје задушнице – рекох, и изађох напоље. Те вечери, изненада сам је срео на једној од јужних степеница Монмартра.
Бранко Шкорић
У шуми детињства
Отац ми на растанку остави букару и рече:
“Чувај овај суд и пиј из њег’ рујно вино на
славама и кад ти се деца буду рађала и женила.
И нек те увек подсећа на Буковицу и бенковачке
винограде пуне најслађег грожђа.”
Послушао сам га, али дођоше ратна времена и
виногради престаше да рађају, а букара се расуши.
Оста само успомена на здравице и људе који су је
у руци држали…
Букара
Јеси и ниси велика, за литар или два вина
Неимар те од смреке створио
Док су дроздови плодове кљуцали
Драга си сваком оном коме вином
На које миришеш, груди огрејеш.
снежана поезија
Сеја Ана
Једног пролећног дана
У дворишту Бреговите 19
Посадила младицу дуда
Моја сеја Ана.
Сваког дана заливала младицу прво
Ко цвеће у башти Семирамида
Неговала је нежно и мило
Све док није постала велико дрво.
Сад дуд шири хлад на све стране
Под њим неуморне баке мотају пређу
Чекају кад ће лагани ветрић са Велебита
Да дотакне његове гране.
А кад лишће на дуду затрепери
Роде дудиње бело-црвене
Сеја Ана у Бреговиту сврати
Све због једне драге успомене.
Нови годови
Једног кишног дана под крошњом старог храста
срели се Он и Она.
Кад је киша сипила – Она се смејала
Кад се кос оглашавао – Он се смејао
Кад се дуга на небу појавила – Она се смејала
Кад им је сунце мокре косе миловало – Он се смејао
Кад су им се руке спојиле – Сунце се смејало.
И док су се пролећном дану радовали
расли су нови годови у шуми њиховог детињства.
бранко