Десет година борбе Удружење за заштиту ћирилице српског језика “Ћирилица”

На Сретење Господње, 15. фебруара 2001. године у Новом Саду, од-
ржана је Оснивачка скупштина Удружења за заштиту ћирилице
српског језика “Ћирилица”, на којој су изабрани председник Скуп-
штине, Извршни и Надзорни одбор.
За оснивање Удружења посебно су заслужни проф. Драгољуб
Збиљић, који је успео да у рад укључи познате професоре др Дра-
гољуба Петровића и др Мату Пижурицу, затим проф. др Милоша
Ковачевића, док се проф. др Драго Ћупић једини од познатих стру-
чњака сам учланио у Удружење и давао леп допринос борби за ћи-
рилицу све до своје смрти 2010. године.
Драгољуб Збиљић је, у договору с господином Владимиром
Цвијиним Спремом, био главни покретач и оснивач Удружења и
он је све време од 2001. до 2011. био председник Извршног одбора,
док је у почетку координатор Стручне групе “Ћ-5 више” био проф.
др Драгољуб Петровић, а проф. др Мато Пижурица био је његов
заменик.  Касније су се, после две године, из рада Удружења прак-
тично искључила обојица споменутих професора из само њима
знаних разлога, па је сав стручни посао у Удружењу углавном во-
дио проф. Драгољуб Збиљић.
Прва радна и приљежна председница Скупштине удружења, у
договору с Драгољубом Збиљићем, била је гђа Вера Давидовић, ко-
ја је на том месту остала све до своје смрти 2006. године. После
Вере Давидовић председница Скупштине била је Наташа Миодра-
говић, а њена заменица проф. Јасмина Пивнички. Обе су се ускоро
искључиле из рада јер им је понестала жеља да се боре за ћири-
лицу, тако да је улогу председника Скупштине обављао Драгољуб
Збиљић, који је истовремено био и председник Извршног одбора,
пошто се нико није јавио да обавља ову значајну дужност. Сада
предстоји избор новог председника Скупштине на редовној
годишњој седници Скупштине “Ћирилице” (кандидат Драгољуб
Збиљић) и председника Извршног одбора (кандидат Владислав
Ђорђевић).
“Ћирилица” је невладино, неполитичко и нестраначко удру-
жење грађана, које делује на целој територији српског говорног
подручја. Удружење ради на принципу добровољности кроз кул-
турне, просветне, научне и сличне активности.
“Удружење за заштиту ћирилице окупља Србе свесне онога
што су им у прошлом веку донели фашизам и комунизам и за-
бринуте над оним што им за будућност припрема мондијализам”,
како је на оснивању Повереништва за Београд 24. септембра 2001.
рекао проф. др Драгољуб Петровић.
Основни циљеви Удружења су стручни рад у корист српског
језика и српске ћирилице и довођење у склад уставног и закон-
ског статуса ћирилице као писма српског језика и његове служ-
бене и јавне употребе, као и развијање љубави, посебно код деце,
према свом  националном писму, које је у основи српске културе.
Да би се ти циљеви остварили, Удружење свој рад заснива на
следећим активностима: изучавању правног статуса ћирилице у
законодавству, службеној и јавној употреби; истраживању запос-
тављености ћирилице српског језика у Србији, региону и дија-
спори; објављивању сталних и повремених публикација и струч-
них и научних дела; организовању предавања, изложби, пред-
стављања књига у вези с ћириличким писмом; едукативном
деловању у народу у вези с вредностима и значајем које ћирилица
има у књижевности и српској култури; борби за примену ћири-
личког писма у информационим технологијама.
Ради остварења наведених циљева Удружење сарађује са Ма-
тицом српском и свим другим институцијама српске културе за-
интересованим за очување ћирилице.
Удружење своје активности обавља уз подршку Српске пра-
вославне цркве, те је рад наше сваке годишње Скупштине бла-
гословио Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др
Иринеј Буловић.
“Ћирилица” има своју заштитницу Богородицу Тројеручицу
Хиландарску и крсну славу Светог Кирила и Методија, коју члан-
ство обележава заједничком прославом у Новом Саду.
Одмах по оснивању Удружења Драгољуб Збиљић је извршио
истраживање о коришћењу ћирилице у натписима у Новом Саду
и констатовао да у некадашњој “Српској Атини” има једва 18,5%
натписа на српској ћирилици, а 81,5% на латиници.
Сматрајући да занемаривање коришћења ћирилице у свим
облицима њене јавне употребе темељито угрожава суверенитет
српског језика у целини, проф. др Драгољуб Петровић је саста-
вио Упозорење о угрожености српског језика и писма, а чланови
Удружења су га на скупу одржаном у Матици српској 15. јуна 2001.
године прихватили и упутили српској јавности.
У Новом Саду 22. октобра исте 2001. године одржан је Култур-
ни јавни поход за ћирилицу, којом приликом је прочитан захтев
градоначелнику Новог Сада господину Бориславу Новаковићу
да се заустави потискивање ћирилице у службеној употреби, а
Новосадској телевизији упућен захтев да врати наше писмо у
своје програме.
Већ после годину дана рада Удружење је имало је преко 400
чланова и основало повереништва у Београду (повереник Вла-
димир Лепојевић), Кикинди (Владимир Живанкић, који је верно
обављао ову функцију три године, да би га сменио Дејан Гњатовић,
који се ни у чему није истакао), Зрењанину (Војин Керлета, који је
касније прекинуо сарадњу), Сомбору (мр Мара Кнежевић), Бач-
кој Паланци (Славица Јурић, која је касније постала пасивна) и
Бањој Луци.
Бројне активности Удружења су у српској јавности изазвале
велико интересовање, а и признања су брзо дошла. Председник
Скупштине Вукове задужбине академик Дејан Медаковић је 8.но-
вембра 2001.године председнику Извршног одбора “Ћирилице”
Драгољубу Збиљићу уручио Повељу за допринос Удружења у ост-
варивању циљева Вукове задужбине.
Одредба о латиници као другом писму нашег језика је пос-
тојала у правној регулативи пре распада СФРЈ, па и у Уставу
Србије из 1990. и пратећем Закону о службеној употреби језика и
писма. У овом закону, на почетку члана 1. стоји: “У службеној је
употреби српскохрватски језик, који се, када представља српски
језички израз, екавски или ијекавски, назива и српским језиком”.
У ставу 2. члана 1 наводи се: “У Републици Србији у службеној је
употреби ћириличко писмо, а латиничко писмо на начин утврђен
овим законом. “По законском основу одредба о латиници као
другом писму преузета је у Статут Удружења.
На 1. редовној годишњој скупштини Удружења, одржаној на
Сретење Господње у петак, 15.фебруара 2002.године, по образло-
женом предлогу Ђорђа Јањатовића, усвојене су измене Статута
“Ћирилице”, односно брисане одредбе о “латиници као другом
писму” српског језика. Од тада су управа и сви чланови Удружења
Статутом обавезани на борбу за једноазбучје у нашем српском језику.
Седмог јуна 2002. године организовали смо у  Матици  српској
у Новом  Саду стручно-научни скуп посвећен теми “Ћирилица у
српском језику – данас и сутра”.
Дана 26.септембра  2002.  на  Филолошком  факултету у Бео-
граду, на другом стручно-научном скупу, организовали смо рас-
праву о теми “Двоазбучје у српском језику – потреба или обмана”.
После одржаних расправа учесници скупа усвојили су следеће
закључке:
1. Ћирилица је прво, основно и једино изворно српско писмо.
Зато његова судбина мора бити државна брига, а не страначко
питање.
2. Пошто српски језик више није српскохрватски, изгубила је
сваки смисао на досадашњи начин схватана равноправност ћи-
рилице и латинице. Међутим, латиница се, упркос важећој
уставној и законској регулативи (која није без мањкавости), и
даље смишљено провлачи као део паралелне и илегалне норме.
Латиница је у савременом стандардном српском језику иле-
гална и према важећим међународним нормама (ИСО стан-
дард 12199).
Одржана су два културна јавна похода, један у Новом Саду 7. јуна
2002. на Тргу слободе, а други у Београду у Улици Вука Караџића.
Петицију Скупштини Србије и Скупштини АП Војводине за
доследно спровођење Устава и Закона о службеној употреби је-