Десет година борбе Удружење за заштиту ћирилице српског језика “Ћирилица”

зика и писма током лета 2002.године потписало је око пет хиљада
чланова и симпатизера Удружења. Ову петицију потписале су
Матица српска и Вукова задужбина.
Управу “Ћирилице” је 21.октобра 2002. примио Његова све-
тост патријарх српски Павле, а пре тога Синод СПЦ-а упутио је
један апел, у коме је предочен данашњи положај ћирилице и у
коме се тражи од Срба да чувају своје писмо.
Удружење инжењера и пријатеља Електротехничког факулте-
та у Београду, секција из САД (ETF Belgrade Alumni and Friends
Association – USA), обратило се српској јавности са апелом за зашти-
ту српског писма – ћирилице од злоупотребе компаније Microsoft
(Глас јавности, 7. новембар 2002.). “Ћирилица” је подржала тај јав-
ни апел представништву Microsofta у Србији да обезбеди у свим
својим програмским решењима и подршку коришћењу српске
ћирилице, а захтев за заштиту законитости проследила Мини-
стру културе господину Браниславу Лечићу. После притиска све-
укупне српске јавности, овај захтев је прихваћен.
Основана су два нова повереништва у Ваљеву (повереник Жи-
војин Тодоровић) и у Малмеу у Шведској. Општина града Ниша
прва је, по решењу свог Извршног одбора од 5.децембра 2002.
године, постала колективни члан “Ћирилице”, а затим је то по-
стала и општина Ражањ.
У току 2003.године одржали смо два важна научно-стручна
скупа с темама “О ћирилици у службеној и јавној употреби у срп-
ском језику” (7. јуна) и “Ћирилица у нашој кући” (27. септембра).
Објавили смо једну брошурицу, коју смо назвали “Истина о
српској ћирилици”. Ту је, по нашем мишљењу, укратко дато оно
најважније што би сваки Србин о свом писму ваљало да зна, па нека
онда свако одлучи како ће се односити према свом светом писму.
Основана су нова повереништва у Нишу (повереник Мића
Илић), Параћину (Радомир Милошевић), Шиду (др Жељко Фајф-
рић) и Новом Пазару (Веселин Нишавић). Настављена је сарадња
са Удружењем за заштиту ћирилице српског језика “Ћирилица”
у Бијељини (Република Српска), као и са Удружењем за заштиту
српског језика и ћирилице из Подгорице (Црна Гора).
На Сретење Господње, 15.фебруара 2004. у Орашцу, подигли
смо Прву српску културну буну за ћирилицу, и то поводом 200.
годишњице Првог српског устанка из 1804. године. Буна је огла-
шена за цео српски писани простор с позивом свем Српству да се
не умири до ослобођења ћирилице на целом српском говорном
подручју. Том приликом смо у близини новопостављеног веле-
лепног споменика Карађорђу у Орашцу организовали извођење
представе по књизи Драге Мирсина Сибничанина “Прва српска
културна буна за ћирилицу или Карађорђе по други пут међу
Србима”. У двема главним улогама наступили су: млади глумац,
студент завршне године Академије уметности у Новом Саду,
Ервин Хаџимуртезић, који је бриљирао у улози Карађорђа, и сту-
дент Душан Чепић у улози Вука Стефановића Караџића. Главни
уредник часописа “Погледи” Милослав Самарџић објавио је да је
наша представа била боља од представе “Скела”, коју је тим по-
водом организовала држава.
“Ћирилица” је 19. септембра те 2004. организовала одлазак чла-
нова у Тршић на Вуков сабор, где је представљена на јавној сцени
говорима о ћирилици преко мегафона и продајом књига, маји-
ца, оловака и дељењем проспеката. У томе се нарочито истакла
тадашња председница Скупштине “Ћирилице” гђа Вера Давидовић.
По идеји господина Јовице Вуцеље, током лета и јесени 2004.
исписали смо улице у Новом Саду и Београду графитима НЕ
ГАЗИ ЋИРИЛИЦУ.
Научно-стручни скуп “Како решити питање писма у новом
правопису српског језика и школству” “Ћирилица” је организо-
вала 25. јуна 2004. године. Скуп су новчано помогли Министар-
ство културе Србије, захваљујући великом разумевању министра
Драгана Којадиновића, као и скупштине градова Београда, Новог
Сада и Ниша. На скупу је поднето 16 излагања, а на крају су јед-
ногласно усвојени закључци: прво, захтева се доследно спрово-
ђење уставних и законских одредби о службеној употреби ћири-
лице, а друго – питање писма српског језика у новом правопису и
струци, као и у школству, мора се довести у склад с престижном
светском праксом по неписаном природном принципу: за један
језик – једно писмо.
Удружење је у 2004.години објавило три вредне публикације:
1. “Српски језик под окупацијом латинице” (Д. Збиљић), 2. “Прва
српска културна буна за ћирилицу или: Карађорђе по други пут
међу Србима” (Д. Збиљић под псеудонимом Драга Мирсин Сиб-
ничанин), 3. зборник радова “Како решити питање писма у новом
правопису српског језика и школству”. За објављену књигу Д.
Збиљића под псеудонимом Драге Мирсина Сибничанина “Прва
српска културна буна за ћирилицу или: Карађорђе по други пут
међу Србима” “Ћирилица” је примила признање Свесрпског
савеза – Свечану повељу, која нам је уручена у Београду 23. окто-
бра 2004.
У више наврата обављени су разговори са надлежнима у Ми-
нистарству културе и Министрству просвете, урађен је Нацрт
закона о службеном језику и писму и предат том министарству, а
из Министарства културе позвали су нас на консултације у вези с
њиховим нацртом закона о службеном језику и писму и том при-
ликом су имали готово подударне ставове с нама.
Научно-стручни скуп међународног карактера “Данашњи по-
ложај писма српског језика и како (са)чувати ћирилицу у српском
народу и његовом језику” организовали смо 30. јуна 2005.године
у Матици српској. Скуп су новчано помогли Министарство кул-
туре Србије, захваљујући поново великом разумевању министра
гдина Драгана Којадиновића, Покрајинског секретаријата Вој-
водине за културу и образовање, као и скупштина градова Бе-
ограда, Новог Сада и Скупштине општине Врбаса. На скупу су
поднета 23 излагања, међу којима је било и троје излагача из ино-
странства (два из Белорусије и једна излагачица из Русије). Уче-
сници скупа су једногласно усвојили закључке: да је употреба
српске ћирилице на целом подручју српског језика сведена на за-
немарљив проценат, уз очигледне показатеље да ће се њено смиш-
љено и организовано затирање наставити; да су основни узроци
таквог стања неодговорност и небрига власти за спровођење ус-
тавних и законских одредаба о службеној употреби ћирилице и
нејединство лингвиста у вези са стручним решењем питања пис-
ма; да се уз досадашњи однос државних институција – пре свега
министарстава просвете – ћирилица међу Србима неће моћи са-
чувати. Ови закључци су достављени надлежним државним ор-
ганима (Скупштини, Влади, министарствима просвете, културе и
правде), као и Одбору за стандардизацију српског језика.
Удружење је у 2005.години објавило четири вредне публика-
ције: 1. “Издаја српског писма” Драгољуба Збиљића, 2. “Срби губе
своје писмо” (излагања са Симпозијума о ћирилици), 3. “Српски
језик и ћирилица данас – школски примери промашаја” аутора
Владимира Станковића и Драгољуба Збиљића и 4. “Сумрак срп-
ске ћирилице – записи о затирању српских националних симбо-
ла” проф. др Драгољуба Петровића.
Основано је повереништво за Врбас с повереницом проф. Дра-
ганом Милановић.
На 4. годишњој изборној седници Скупштине Удружења одр-
жаној на Света Три Јерарха у суботу 12. фебруара 2005. изабрани
су органи “Ћирилице”. На истој седници усвојена је “Национална
стратегија за враћање ћирилице Србима и српском језику” – до-
кумент у коме смо изнели наше виђење решења службене употре-
бе српског језика и ћирилице у најављеном новом Уставу Србије и
предлоге за касније усклађивање законске регулативе и предлоге
активности у институцијама науке и културе. Основан је Одбор
за службену и јавну употребу српске ћирилице, за чијег председ-
ника је изабран Ђорђе Јањатовић. Од 2005. године највећи део
посла у обраћању институцијама у вези са службеном употребом
језика и писма обавља Ђорђе Јањатовић (који је оснивачу Удру-
жења Драгољубу Збиљићу најагилнији и наприљежнији као са-
радник, или честои предводник у највећем делу речених послова).
Задатак Одбора је да активно ради на остварењу циља да српска
ћирилица буде, у складу с решењем из Устава Србије  једино
службено писмо српскога језика у раду државних органа, органа
аутономних покрајина, градова и општина, као и у раду установа,
предузећа и других организација кад спроводе јавна овлашћења
и – у складу с чланом 10. Устава Републике Србије – једино писмо
у јавној употреби српског језика, а да националне мањине и ет-
ничке заједнице имају право на своје језике и писма у складу са
стандардима Европске уније.
Удружење је током године учествовало у дискусијама о јавној
расправи о новом Уставу Србије у делу одредби о службеном
језику и писму. По предлогу Немање Видића (2009. се сепаратисао
и основао посебно Удружење у Београду), Скупштина Удружења