14.
Ђорђе Јањатовић

Десет година борбе Удружење за заштиту ћирилице српског језика “Ћирилица”

ручја суседних држава, у којима у знатном броју живе Срби. На
тај начин јасно би се успоставио српски културни простор у од-
носу на хрватски и политичком вољом великих сила новоуспос-
тављен бошњачки језик.
Но, после нелагалног проглашења независности Косова рас-
пала се владајућа коалиција која је донела Устав 2006. године с
одредбом о једноазбучју у српском језику.
Новоуспостављена владајућа већина (Влада Србије је форми-
рана половином 2008.), у којој више није било Демократске стран-
ке Србије, почела је опструкцију уставне одредбе о ћирилици као
једином писму српског језика.
Удружење “Ћирилица” се током јесени 2008. обратило на ад-
ресе 164 општине у Србији писаним захтевима и тражило пош-
товање одредбе Члана 10. новог Устава Србије о ћирилици као
службеном и једином писму српског језика.  У државама Европске
уније незамисливо је да се намеће писмо једне државе (латиница
као службено писмо Хрватске) другој држави и другом народу
(Србији и Србима). Наш захтев смо проследили и Министарству
за локалну управу и самоуправу и Влади Републике Србије.
Под притиском сепаратистичких странака из Војводине, Скуп-
штина АП Војводине је изгласала Статут АПВ, у коме је унета не-
уставна одредба о некаквом “латиничном писму српског језика”.
Удружење “Ћирилица” је на отвореној ванредној седници своје
Скупштине одржало у петак 26. септембра 2008. у Матици српској
у Новом Саду јавну расправу о Члану 26. Нацрта статута АП Вој-
водине (службени језици и писма). По обављеној јавној распра-
ви, а полазећи од тога да су службени језик и писмо један од еле-
мената суверенитета и интегритета сваке државе, Скупштина
Удружења “Ћирилица” једногласно је донела одлуку:
1) да се владајућој коалицији у Скупштини АП Војводине упу-
ти предлог да из Нацрта статута АП Војводине брише одредбе су-
протне Уставу Републике Србије и то:
–  Члан 26. став 2. који гласи “Примена латиничног писма српс-
ког језика уредиће се покрајинском скупштинском одлуком”
– Члан 34. алинеја 27. (надлежност Скупштине АПВ), која гласи
“уређује примену латиничног писма”
Одлуке наше Скупштине проследили смо Скупштини Репу-
блике Србије и свим посланичким клубовима са захтевом да се
поштује Члан 10. став 1. Устава и не одобри Статут АП Војводине.
Уз захтев смо приложили и књигу Драгољуба Збиљића “Српски
лингвисти двоазбучјем затиру ћирилицу”, у којој је аутор доказао
да не постоји никаква “латиница српског језика”, већ је то хрват-
ска латиница наметнута Србима у време комунистичке диктату-
ре Хрвата Јосипа Броза Тита.
Но, однарођена власт, која се више од деценију “заклиње да ће
у Србију увести демократију”, безобзирно је прекршила важећи
Устав донет на референдуму спроведеном по најстрожијим кри-
теријумима демократске процедуре, и усвојила/одобрила у Скуп-
штини Србије Статут АП Војводине с неуставном одредбом о
некаквој “латиници српског језика”.
У име Удружења “Ћирилица” председник Извршног одбора
Драгољуб Збиљић поднео је 15.јануара 2010.године Уставном суду
Србије Иницијативу за покретање поступка за оцену уставности
Члана 26. Статута АП Војводине, односно одредбе овог акта о не-
каквом “латиничном писму српског језика”. По овој нашој Ини-
цијативи Уставни суд ће одлучивати у наредном периоду.
Владајућа политичка већина у Скупштини Србије је настави-
ла опструкцију одредбе Члана 10. става 1. Устава Србије о ћирили-
ци као једином писму српског језика и 5. маја 2010.године донела
Закон о изменама и допунама закона о службеној употреби језика
и писама (“Службени гласник РС”, бр. 45/91, 53/93 – др. закон, 67/93
– др. закон, 48/94 – др. закон, 101/2005 – др. закон и бр. 30/2010).
Удружење се други пут обратило Уставном суду Србије и 21.
маја 2010. године поднело Иницијативу за покретање поступка за
оцену уставности наведеног Закона о службеној употреби језика
и писама. Очекујемо да ће и по овој нашој Иницијативи Уставни
суд одлучивати у наредном периоду.
У јавној расправи о обе наше иницијативе, према усменом
обећању, учествоваће проф. др Ратко Марковић (више од деценије
шеф катедре за Уставно право на Правном факултету у Београду),
наш познати лингвиста проф. др Драгољуб Петровић и председ-
ник Извршног одбора “Ћирилице” Драгољуб Збиљић.
После избора академика Чедомира Попова за председника Ма-
тице српске, одржан је 29. септембра 2008. разговор поводом иници-
јативе четрдесеторице њених чланова о уношењу одредбе о једно-
азбучју у нови правопис (један српски језик – једно, ћириличко
писмо). На жалост, од проф. Мате Пижурице, главног редактора
Правописа, и његових сарадника нисмо добили јасан одговор да
ли ће нови Правопис српског језика бити у складу са чланом 10.
став 1. Устава Србије.
Такође са жалошћу јавно саопштавамо да се проф. Мато Пи-
журица после доношења новог Устава Србије са одредбом о јед-
ноазбучју у српском језику сасвим дистанцирао од Удружења
“Ћирилица”, а својим залагањем за некаво двоазбучје у српском
језику прекршио одредбе Статута Удружења и себе више (све
говори томе у прилог) није сматрао нашим чланом. Уместо нека-
дашњег угледног члана добили смо практично противника, који
се и даље залаже за двоазбучје, као да српскохрватски језик није
нестао са распадом СФРЈ. Ми разумемо проф. М. Пижурицу, јер
му није нимало лако да се у и даље владајућој сербокроатистици
у проучавању српскога језика избори за обнављање једноазбучја
у српском језику, али он не схвата да га на то обавезују не само
Устав Србије, него и целокупна европска и престижна светска
пракса у решавању питања писма у сваком појединачном језику.
Удружење се 5. децембра 2009. године обратило Матици срп-
ској и Српској академији наука и уметности са захтевом за ускла-
ђивање “Правописа српског језика” Матице српске из 1993.године
(предат за штампу јуна 1993, изашао из штампе априла 1994.), као
и свих каснијих издања овог правописа, са Чланом 10. ставом 1.
Устава Србије, а копију захтева доставило је Министарству про-
свете Србије.
Министар просвете проф. др Жарко Обрадовић нас је 3. мар-
та 2010. године обавестио да Министарство просвете подржава на-
шу иницијативу “да релевантне научне институције изврше ускла-
ђивање “Правописа српског језика” Матице српске из 1993. године
(као и свих каснијих издања овога правописа) са чланом 10.
ставом 1. Устава Републике Србије (допис бр. 110-00-003453/2009-
06)”.
Супротно налогу Министарства просвете, проф. др Мато Пи-
журица је, као главни редактор, у јесен 2010.године објавио Пра-
вопис српског језика (издање Матице српске), у коме наводи да
наш језик има два писма: српско ћириличко писмо и хрватско
латиничко – параписмо, тј. (како је сада именовано) писмо “из
српско-хрватског језичког заједништва”. У Правопису је прећута-
но да је еуфемистички признато да је тај састав латинице хрват-
ско писмо, данас и службено писмо нама суседне Хрватске, и по
таквом начину ширења неистина он је само за обмањивање на-
рода у Србији, јер свим лингвистима света је познато да је дотич-
ни састав латинице с три двознака писмо хрватског језика и
хрват-ског народа.
Почетком 2010.године Драгољуб Збиљић је у издању “Будућ-
ности” у Новом Саду, а у оквиру активности у “Ћирилици”, обја-
вио две нове књиге: “Тројански коњ у српском језику – опис ста-
ња и предлог решења” и “Срби на туђем писму – о српским линг-
вистима у вези са Статутом АПВ”,  чиме је доказао да се српски
лингвисти у српским институцијама и даље баве квазилингвис-
тиком – сербокроатистиком, а не научном лингвистиком о срп-
ском језику и писму..

* * *
У протеклих десет година наше текстове о српском језику и ћи-
рилици су од часописа објављивали најчешће Језик данас, Лето-
пис Матице српске, Нова Зора  (Билећа), Српска вила (Бјељина),
Нова Зора (Билећа – Гацко), Школски час српског језика и књиже-
вности (Београд), Луча (Суботица), Хришћанска мисао (Београд,
Ваљево), Развитак (Зајечар) и други, а од дневних новина Глас јав-
ности, Правда, Политика, Вечерње новости, Дневник (у последње
време не објављује),  Јавност, а у иностранству  Српске новине
(Аустралија),  Дијаспора (Швајцарска) и други.
Нисмо успели да наступимо на телевизијама са гледаношћу на
територији целе Србије, осим једног наступа на Другом програму
Радио-телевизије Србије, али смо чешће добијали термине на РТВ
Нови Сад (сад се зове РТВ Војводина), ТВ Панонији,  ТВ Јесењин,
ТВ Мост, ТВ Аполо, и то само до замене власти у Новом Саду у дру-
гој половини 2008. године. Нова власт у Новом Саду је поставила
новог директора ТВ Аполо (сада Новосадска телевизија) Андрију
Томашевића, који је ћирилицу у великој мери одмах избацио из
употребе. Истина, важно је и похвално рећи да се од пре пола
године та телевизија преименовала у Новосадску телевизију и – за
“неочекивано чудо” – оно што смо им захтевали у разговору пре
две године с директором Андријом Томашевићем, сада су уважи-
ли, па већ шест месеци све што се тиче српског језика поново дају
у исписима на српском писму ћирилици, што је једино исправно
и у складу с Уставом Србије.

* * *
Искрено, Удружење не би остварило многобројне наведене актив-
ности и не би имало углед у српској јавности да није било прега-
лачког деценијског рада председника Извршног одбора Драго-
љуба Збиљића коме последњих неколико година највише помаже
Ђорђе Јањатовић. Њих двојица у суштини данас и обезбеђују оп-
станак Удружења.
У нашем десетогодишњем постојању, председница Скупшти-
не од оснивања па до своје смрти 2006. била је Вера Давидовић, а
после тога једно време је обављала ту улогу у звању потпредсед-
нице проф. српског језика Јасмина Пивнички.
Док смо у периоду непосредно по оснивању добијали сред-
ства за организовање научних скупова, последњих четири-пет го-
дина Удружење није добијало никава средства ни од државних,
ни покрајинских, нити градских власти, већ се финансирало из
ситних добровољних прилога мањег броја заинтересованих чла-
нова. Све активности спроводе, уобичајено без икаквих накнада,
а у текућем раду најчешће највећим делом подносе и трошкове,
Ђ. Јањатовић и Д. Збиљић, док су за објављивање књига највише
давали Немања Видић (то је било раније, док се у последње време
сепаратисао из Удружења, јер је основао своје удружење у Бео-
граду), Јован и Љубица Кузмановић (Нови Сад) и Душан Гајић
Жоља (Аустралија). С обзиром на то да смо првих неколико годи-
на од државних институција добијали само наменска средства а
касније нисмо ништа добијали, наш рад не би био могућ без доб-
ротворних прилога наших чланова, међу којима истичемо Ду-
шана Гајића Жољу, Немању Видића (до оснивања сепаратистич-
ког Удружења “Ћирилица” – Београд 2010.године), Гордану – Лолу
Ђуровић, Браниславу Новаковић, Ђорђа Јањатовића, Веселин-ку
Чепић, Драгољуба Збиљића, Петра Ћировића, Ђорђа Панзало-
вића, Миленка Стојићевића, Драгишу Кецојевића…
На крају овог кратког прегледа нашег десетогодишњег рада
и борбе за српску ћирилицу, можемо са жаљењем закључити да
због опструкције садашње власти формиране по, како нам се чи-
ни, налогу страних амбасадора, и данас, четири године после до-
ношења новог Устава Србије, градови и села широм Србије су и
даље просто преплављени хрватском латиницом, као да је ово
држава хрватског, а не српског народа.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026