Десет година борбе Удружење за заштиту ћирилице српског језика “Ћирилица”

једногласно је донела одлуку да Удружење “Ћирилица” подржава
одредбе о “језику и писму” како су дате у Нацрту устава Србије, који
је Одбору за уставна питања доставила Влада Републике Србије уз
предлог да у поглављу Устава “Језик и писмо”  члан 10. гласи:
“У Републици Србији службени језик је српски са српским ћи-
риличким писмом.
Националне мањине имају право на службену употребу свог
језика и писма, у складу с органским законом.”
Од оснивања Удружења па све до доношења новог Устава
Србије 2006. сво време смо од извршних власти захтевали да се
поштује тада важећи Устав (донет 1990.) и Закон о службеној упо-
треби језика и писма и тако бар мало повећа употреба ћирилице.
Већ с јесени 2001. Удружење је послало захтеве за заштиту за-
конитости на адресе 163 општине у Србији, у којима смо тражи-
ли од извршних већа општина да сачине извештај о поштовању
Закона о службеној употреби језика и писма (Сл. гласник РС бр.
45/91, 53/93, 67/93, 48/94) у смислу употребе ћирилице и да га до-
ставе својим скупштинама на разматрање и са њима упознају
јавност. Већина општина нам није одговорила, а није ништа ни
предузела.
Од тада па све до данас идеје, припрему и слање захтева држав-
ним, покрајинским и градским органима власти за поштовање
Устава и законских прописа из централе Удружења у Новом Саду
обавља Ђорђе Јањатовић (од 12. фебруара 2005. председник Од-
бора за службену и јавну употребу српске ћирилице), који је све те
активности и финансирао их из својих личних средстава. Он је и
припремао одлуке за годишње седнице Скупштине и сачињавао
записнике са тих седница. Сагласност на све изведене активности,
уз стручну помоћ у вези с језичком струком, давао је  председник
Извршног одбора Удружења.
Крајем 2001.године са захтевом за заштиту законитости обра-
тили смо се тадашњем министру правде господину Владану Ба-
тићу, а доставили смо га и Влади Републике Србије.
Пошто је Народна банка Југославије почела масовно да кори-
сти латиницу, а из употребе избацује српску ћирилицу, крајем
2001.године обратили смо се са захтевом за заштиту законито-
сти тадашњем гувернеру Млађану Динкићу. Како реакције није
било, обратили смо се и Савезној скупштини СР Југославије, као
институцији која именује гувернера, а после те интервенције На-
родна банка Југославије (данас НБ Србије) у службеној употреби
користи ћирилицу.
Удружење “Ћирилица” је у “Политици” од 16. децембра 2001.
објавило јавни позив члановима “Ћирилице” и поштоваоцима ћи-
рилице српског језика да нам доставе доказе о кршењу одредби
Закона о службеној употреби језика и писма које смо по добијању
објединили и послали Влади Србије ради спровођења надзора
над прекршиоцима.
Затражили смо пријем и 24. јануара 2002. обавили разговор
са шефом кабинета председника Извршног већа АП Војводине
у вези с кршењем Закона о службеној употреби језика и писма.
Том приликом уручили смо му доказе о кршењу законских одред-
би о ћирилици као службеном писму, које смо прикупили за тери-
торију АП Војводине на укупно 68 листова, захтевали да се Одлука
о канцеларијском пословању Извршног већа АП Војводине ускла-
ди са законом и да надлежни покрајински орган изврши надзор
службене употребе ћирилице.
Удружење “Ћирилица” се у новембру 2002. године обратило
свим скупштинама општина (извршним већима) на територији
АП Војводине са захтевом за заштиту законитости у смислу пош-
товања одредби о службеној употреби ћирилице.
Јавни позив члановима “Ћирилице” и грађанима да доставе
доказе о кршењу наведеног Закона поновили смо 11. октобра 2003.
године такође у дневном листу “Политика”, а прикупљене доказе о
кршењу послали смо ради надзора Извршном већу АП Војводине
и надлежном министарству Србије, али ни једни ни други нису
ништа предузели тим поводом.
Поменути Закон о службеној употреби језика и писма (Сл. гла-
сник РС бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94) бивша Милошевићева власт
није спровела за осам година од како га је она донела. Све одред-
бе о службеној употреби ћирилице биле су формалне, нису биле
предвиђене никакве санкције за њихово кршење и нису се спро-
водиле, те је ћирилице у службеној и јавној употреби бивало све
мање и мање.
Иста тенденција смањења употребе ћирилице настављена је и
после промене власти крајем 2000. године.
У априлу 2004. године обратили смо се Српској радикалној
страници, Социјалистичкој партији Србије, Демократској стран-
ци Србије и Новој Србији са захтевом за политичком подршком
Удружењу “Ћирилица” у борби да ћирилица по Уставу и закону
буде једино писмо српског језика у званичној, службеној и јавној
употреби у Србији.
Почетком маја примљени смо на разговор у Извршном одбору
Нове Србије, где нам је обећано да ће се заложити:
– да се приликом доношења новог Устава Србије бришу одред-
бе о латиници као секундарном писму, тј. спречи њихово преноше-
ње из Устава донетог 1990.
– да се испоштују сви међународни стандарди о правима нацио-
налних (етничких) мањина на употребу језика и писма и под те одред-
бе подведе употреба латинице као писма хрватске етничке мањине,
– да се захтева од надлежних државних органа да подрже и
подстакну истраживање и развој  посебних софтверских алата за
подршку српске ћирилице
– да се захтева увођење “националне робне марке” којом би се
прописало означавање свих роба ћирилицом, а уколико се робе
и извозе дозволило би се означавање и писмом земље увозника
или енглеским
Уз финансијску помоћ градске власти у Новом Саду и Мини-
старства просвете, организовали смо и Трећи редовни међуна-
родни симпозијум о ћирилици (30. јуна и 1. јула 2006.године) у
Матици српској у Новом Саду. Због недостатка средстава нисмо
могли да објавимо зборник радова с тог симпозијума. На овом
скупу је поднето 10 излагања, међу којима је било и излагање
Александра Гронског из Белорусије.

Активности Удружења “Ћирилица”
после доношења новог Устава Србије крајем 2006.године
Скупштина Србије је 8. новембра 2006.године прогласила нови
Устав Србије, који је донет на претходно одржаном референдуму.
Чланом 10. ставом 1. тог Устава утврђено је:
“У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и
ћириличко писмо.”
Тако је коначно, већинском вољом народа исказаном на рефе-
рендуму, укинуто “двоазбучје” у српском језику наметнуто кому-
нистичком идеологијом, што је био најзначајнији део наше борбе.
Из тог разлога 8.новембар 2006. године један је од најважнијих
дана у новијој историји српског језика и писма, јер је сада, после
вишедеценијског потискивања, ћирилица у Србији у службеној
употреби као једино писмо српског језика.
Удружење “Ћирилица” је поводом доношења новог Устава
Србије организовало ванредну седницу Скупштине Удружења, ко-
ја је одржана у суботу, 30. јуна 2007. у Матици српској, како би свој
рад прилагодила новој уставноправној позицији српског језика и
ћирилице као јединог писма тог језика. На овој седници усвојен је
План активности Удружења “Ћирилица” после доношења новог
Устава Републике Србије, према коме ће се:
– захтевати од Владе Србије као предлагача да одмах присту-
пи изради потребне законске и подзаконске регулативе за спро-
вођење Члана 10. новог Устава Србије, којом ће се прецизно наве-
сти сва подручја употребе ћирилице као званичног и службеног
писма у Србији уз прописивање санкција за непоштовање закона;
– захтевати од Владе Србије да одредбу Члана 10. Устава да је у
Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћирили-чко
писмо примени приликом спровођење Стратегије развоја инфо-
рмационог друштва у Републици Србији (Службени Гласник Ре-
публике Србије 87/2006).
– упутити захтев Матици Српској да прими представнике
Удружења “Ћирилица” на разговор у вези с чланом 10. ставом 1.
Устава Србије и враћањем једноазбучја у српски језик.
На истој седници Скупштине извршена је измена Одлуке о
оснивању Одбора за службену и јавну употребу српске ћирилице
и његови задаци су усклађени са новом уставнопраном позицијом
српског језика и ћирилице као писма.
Уставна одредба о ћирилици као једином писму српског је-
зика пружа Србији као матичној држави свеукупног српског на-
рода могућност стварања једне духовне хоризонталне равни –
ћириличног средишта, које би се културно простирало и на под-