Србија како сам је видео

У Београду сам остао један дан. Прошетао сам улицама око црк-
ве Св. Марка и био убеђен да се налазим у Лондону, а не у Београду.
Не због богатства које Београд поседује него због језика који се упо-
требљава. За врло кратко време прочитао сам на продавницама и
радњама следеће наслове и фирме. Цитирам онако како пише: Pet
Shop,  Fast Food, Book Shop, Modern Woman Fashion,  Gift Shop, Digi-
tal Photo Centre, Link Travel, KBC Securities, Uppa Druppa,  Farm-
macy Belgrade, Mega Sum Solarium, Clock Plus, Pizza Express, и та-
ко даље. Ретко да има и на српском нешто написано. Шта нам ос-
таје? Да учимо само латиничко писмо и енглески језик јер ускоро
нећемо имати осећај да је то наша земља Србија. Све се мења толи-
ком брзином да ускоро нећемо познавати своје градове и њихове
улице. Застао сам на углу Таковске и Светогорске и прочитао сле-
деће: (ово је неком срећом написано на ћирилици) Ранији нази-ви
улице: Два бела голуба 1872–1896; Светогорска 1896–1922; Битољ-
ска 1922-1930; Жоржа Клемансоа 1930–1943; Светогорска 1943–1946;
Лоле Рибара 1946–1997; сада поново Светогорска, вероватно од
1997. На зградама, као и свуда у ово модерно време, исписани су
графити, и то црни и глупи. Ево једнога: “Болуј Боле, болуј Миле
болово сам и ја”.
Нисам био расположен да идем даље и да читам а и време ми
није дозвиљавало, видео сам само успут још један натпис а овај
плакат је био велик: “Промене у Србији више нико не може да
заустави” (Томислав Николић 2011.)  Морам признати да сам се
на то насмејао и рекао у себи: “Дај Боже да ипак неко може да за-
устави промене у Србији” јер се бојим да се Србија стално мења
нагоре уместо набоље.
Кад  будете читали овај мој чланак, молим вас да не мислите да
сам непоправљив песимиста. Напротив, увек сам био оптимиста
па сам и сада. Још није сасвим касно . И у минут до дванаест могу
се многе ствари поправити, али само нашом сопственом снагом.
А давно је речено: “Ко у себи снаге нема, томе туђа не даје мелема”.
Још наш народ и наши појединци имају доста снаге.Треба само
да се та снага усмери у позитивном правцу. Имамо ми и научнике
и паметне сељаке . Имамо и спортисте попут Новака Ђоковића,
или наших ватерполиста или кошаркаша или одбојкаша или ру-
кометаша, ногометаша и свих других аша.
Предлажем да се сви Срби, ма где били, у отаџбини или у ди-
јаспори, у изгнанству и по тамницама, врате сами себи и својим
коренима. Још смо кадри, ако хоћемо, да одбранимо Косово и њего-
ве светиње, да одбранимо наше свето ћирилско писмо и да прочи-
стимо српски језик од туђица које су га толико упрљале и зама-
глиле да се једва види, чита и разуме.
Немојмо чекати да то неко други за нас ради .
Молио бих све Србе, који имају компјутере да пишу једни дру-
гима на ћирилици, да чисте српски језик од туђица и да га стално
приближавају онима који долазе.