(Ре)конструисање митa

“тремом велике зграде”. Веровање у мудрост ове тврдње резул-
тирало је порастом интересовања за питања у вези са аутохтоним
старим веком, а у односу на то, исто тако и покушајима да се попуне
празнине у причи о прецима. Историјским спекулацијама су биле
додане и легенде, које су имале свој извор у сећању генерација.
Где год историја није могла да се прочита, била је писана од по-
четка. Осим аутентичних експоната, као на пример Световид из
Збруча, умножавали су се фалсификати древних споменика, на-
водно извађених из земље или уловљених из језера. Таква је била
прича о “прилвичким идолима” и “микожинским каменовима”.
Први – идоли пореклом наводно из Радогошче, откривени су би-
ли крајем XVII века у Приллвицу у Мекленбургији. На фигура-
ма су написана словенским рунама (писмо древних Словена, ве-
роватно) имена паганских богова. Кипови из Приллвица приз-
нати су као аутентични од савремених научника антике из целе
Европе. Пољски научник и писац, Јан Потоцки, спровео је 1794.
детаљну студију у месту открића кипова, коју је годину дана
касније описао у путопису. Друго откриће – два жрвањска камена
пронађена су у великопољском селу Микожин 1855-56. године. То
су биле представе бога Прове описаног са тринаест руна, сликама
коња и двадесет једним рунским карактером. У аутентичност на-
лазишта били су убеђени научници и стручњаци Словенства са
Јоакимом Лелевелом и Вавжињцом Суровјецким на челу. Продор
је дошао у другој половини XIX века. Критичкe анализe савреме-
них археолога су откриле обману.
Поред археолошке дихотомије истине и лажи расте историо-
графија, више или мање научна, не без дозе стварања митова.
Често је коришћена теорија великог освајања, која је зачела лешку
државу. Покровитељски став романтичара према северним на-
родима је вратио Норманима и Келтима древне словенске земље.
Присталице ових идеја су били Карол Шајноха (Лешки почетак
Пољске – Lechicki początek Polski) и Фредерик Хенрик Левестам
(Првобитна историја Пољске – Pierwotne dzieje Polski). Валентин
Скороход Мајевски, анализирајући словенске језике и санскрит,
тражио је словенске изворе у далекој Индији. Али био је и кри-
тички глас, који је проверио узалудне варијације о пореклу Сло-
вена. Главни представник научне опције је био Јоаким Лелевел
– велики историчар, професор Универзитета у Вилнусу. Строги
Лелевелови судови тицали су се легендарне представе о историји
Пољске, коју је сматрао прошлошћу у тренутку настајања научне
историје, на основу извора. Овај велики истраживач древне сло-
венске земље, иако се није преварио у археолошким открићима,
био је присталица поузданих изворних истраживања, противник
емотивног односа према легендарној историји.

Зориан Долега Xодаковски – археолог паганског Словенства
Међу истаживачима изгубљених митова није недостајало изузет-
них лица. Несумњиво међу њима је био Адам Чарноцки, позна-
ти као Зориан Долега Ходаковски – једна од најконтроверзнијих
личности пољског романтизма. Сам себе сматрао је паганином.
Међу својим савременицима изазвао је дивљење, али је било и
оних који су га сматрали лудим. Ходаковски је постао јунак мита
о деветнаестовековном Словенству.

Нестали су из научног знања историје, ритуали и обичаји на-
ши из ере многобоштва – написао је у Словенству пре хриш-
ћанства (Słowiańszczyzna przed chrześcijaństwem) – Није било
повољно образовање Европе нашег времена, у коме је Свети
крст почео да се уздиже усред огромног и подељеног Словен-
ства. Први изасланици до нас са данашњом вером нису били
умерени, тако да би нешто оштетили за историју и векове, и
та неповољна ревност њихових наследника скоро до наших
времена је достигла.

Прехришћанско Словенство Ходаковски је сматрао изгубљеном
Аркадијом нације без идентитета. Ходаковски је изашао са прет-
поставком да је подељено између Истока и Запада хришћанство
било жариште сукоба и братоубилачких ратова. Тренутак “прска-
ња водом” је предочавање лишења Словена њихових национал-
них особина, исцрпљења независног духа, ударом који ће имати
утицаја на будућност читавог народа. Али ова аркадија није зау-
век изгубљена, списи Ходаковског су сведочанство вере у могу-
ћност њеног опоравка:

Хајде да саберемо ова прилична и честа открића из земље,
различите мале статуе, слике и рудно оруђе, посуду, лонце
са пепелима. Хајде да побројимо и тачно сазнамо све огром-
не могиле које су, у част једног лица сипане, осамљене пре-
живеле векове. Да заштитимо од уништења слова уклесанa
у стени у подземним пећинама, нама већим делом непознатa.
Да створимо плановe са прописаним местима древне славе
да бисмо објашнили значај “старе стотине“, да не дозволимо