(Ре)конструисање митa

да се свако обредно место заборави. Сазнајмо сва имена која
народ […] на различитим локацијама дајe предметима. Да са-
беремо, колико је могуће, певања и древне амблеме, да опише-
мо прецизније обреде […] Да ускладимо њихову наставу из V
века са просвећеношћу и захвалношћу унука у XIX веку.

Xодаковски успоставља услов да се спасу од заборава древни спо-
меници. У земљи лежи “најтрајнија књига”, коју су Словени оста-
вили за касније своје потомке. Романтична рестаурација, ревита-
лизација и оплемењеност древног Словенства много Ходаков-
ском дугује.

Књижевно стварање митова – размишљања
Неисплаћен дуг меморије древних богова и предака отворио је
такође једно од најлепших поглавља пољске романтичарске књи-
жевности. У текстовима Казимjежа Брођињског насталим пре
новембарског устанка, који је веровао у историјску мисију иди-
личних Словена, а као конзерватиста наглашавао је везаност за
земљу ове нације, тако да је задржао оданост обичајима и земљи
у складу са плановима Бога. У духу Хердера залагао се за неж-
ност као најважнију особину која издваја Словене из других сло-
венских народа. Концепције Брођињског ће бити ревидиране
и оспорене после слома новембарског устанка. Полистопадовни
романтизам је помак у перцепцији присуства древних Словена,
сада обележеног месијанизмом и мистицизмом. Добар стари
Слoвен Брођињског ће бити стављен на пробу историје, искуствa
класне неједнакости, окрутности, која је сила и неопходан услов
за развој народа, да се избегне руралнa стагнацијa. Словен роман-
тичара ће прећи границу између античког и модерног доба.
Кулминација словенофилства поновембарских времена била
је делатност књижевне групе “Зјевонја“ (1832-38), коју су створи-
ли Август Бјеловски и Луцјан Сјемјенски, Доминик Магнушев-
ски, Северин Гошчински, Казимиеж Владислав Војцицки и браћа
Борковски. Налик Зориану, романтичном путнику и археологу
Кургана, и они су наставили словенофилско окупљање, украше-
но, између осталог, збирком Песме народа Бeлохробатова, Ма-
зура и Русаи знад Буга (Pieśni ludu Białochrobatów, Mazurów i Rusi
znad Bugu) Војцицког, реализујући постулате националне обнове
на основи древне културе. Чежња за митском земљом Словена
у литератури је резултирала покушајем да се испуни сан о сло-
венском епосу, који је датиран још од фантастичних извора Сло-
венства. С једне стране, он је функционисао као модификована
варијанта прасловенске књижевности како су је сматрали, тако се
може читати превод староруског спева Слово о Игоровом походу
(Słowo o wyprawie Igora) од Августа Бjеловског или превод старо-
чешког Рукописа краљодворског (Rękopis królodworski) од Луцјана
Сjемиjeњског. С друге стране, настала дела попуњавају празнине
у вестима о најранијој историји нације.
У Задушницама. Представи (Dziady. Widowisko) и у другом
делу Задушница (Dziady cz. II) (оба дела су створена око 1821. г.)
Мицкјевич се обраћа литванским јесенским задушницама – пре-
бивањима са мртвима, ритуалима, чији је извор у паганским вре-
менима. Магија ритуала “скривена пред господом и свештеници-
ма”, којима је председавао Чаробњак, дозвољава узајамне односе
између живих и мртвих, који су себи давали упозорења у вези са
овим животом и после смрти. Али већ у Париским предавањима
(Prelekcje paryskie) у Collège de France, историјска мисија Словена
испољава се племенским месијанизмом, изреченим у утопијским
визијама Хердера, и настављеним од Брођињског. Одсутни на
културној мапи Европе, Словени, најављени од Хердера, про-
будили су велико интересовање савремене елите. Мицкјевич је
писао о једној древној митској словенској заједници:

Словенски народи – проповедао је у VII предавању првог
курса – пре стварања државa и империјa на просторима на
којим су живели, причали су сви једним језиком. Дијалекти
нису још створени, народна предања још не постоје. Погод-
на je приликa да се размотри традиција словенских народа.
Ми ћемо је тражити у заједничком извору, у језику, чији су
најстарији споменици приче и обичајне песме.

Али повратак у прошлост није био могућ. Реалност је другачија.
Словени су “јединство у различитости”. “Политичка историја”
трајно је поделила словенске земље: