Дагмара Новаковска

(Ре)конструисање митa

Оружани сукоб, скитница од копита;
Видећемо, где земља крвљу очева натопљена
Животом купљена, костију засејана.

Митски простор надгопланској земљи је позадина у историји
војводе Сокола, који је игнорисао лоше предзнаке, и нестао је
без трага током лова за мистериозном срном, и братоубилачког
спора око девојке претворене у Богунку – нимфу. Под слојем при-
поведања књижевна варијанта Лелевеловског мишљења о старо-
словенској општинској управи је супротан феудално-хришћан-
ском закону, који представља Сокол. Аутор приче је био један од
многих археолога, древнe домовинe Словена и градитељ споме-
ника прошлости:

И као калуђер храма из храма успомена ходао сам од села до
села, – од колибе до колибе, – Овде зрно песка крвљу освећено,
тамо фрагмент камена из гробнице хероја – онде памет из-
бразданог годинама чела, као бршљана рушевина и пропаст, –
и тамо опет реч летећа увис са димом димљиве ватре, – све ово
сам узимао као милостињу ходочашћа и носио сам ревносно у
велики споменик прошлости.

Митско и историјско, хришћанско и паганско Словенство, које је
толико фасцинирало романтичаре, и којем су романтичари дали
нов живот, често ће се враћати у следећим епохама.

Библиографија:
1. Абрамович А., Историја античких интересовања у Пољској,
део 1: Од средњег века до саских времена и зоре просвећености,
Вроцлав, 1983.
2. Абрамович А., Историја античких интересовања у Пољској,
део 2: Станиславова времена и њихове последице, Вроцлав, 1987.
3. Бервински Р., Великопољски романи, Вроцлав, 1840.
4. Брукнер А., Словенска и пољска митологија, увод и ред. С.
Урбањчик, Варшава, 1985.
5. Витковска А., Ја, глуп Словен, Краков, 1980.
6. Витковска А., Казимјеж Брођињски, Варшава, 1968.
7. Витковска А., Словени, ми волимо идиле, Варшава, 1972.
8. Гјејштор А., Словенска митологија (пољска истраживања), у:
Речник књижевности XIX века, ред. Ј. Бахож, А. Ковалчик,
Вроцлав, 1991, с. 565
9. Згожелски Ч., Од просвећености до романтизма и модерне,
Краков, 1978.
10. Јанјон М., Романтизам. Студије о идејама и стиловима,
Варшава, 1969.
11. Јанјон М., Чудно Словенство, Варшава, 2006.
12. Јулковска В, Лелевел и романтичари – спор око тумачења
историјске истине, у: Своји и странци. Студије из историје
мисли Велике Емиграције, ред. П. Матусик, К. Мархлевич,
Познањ, 2004, с. 27 – 40.
13. Коланкиевич Л., Задушнице. Позориште дана/празника
мртвих, Гдањск, 1999.
14. Масланка Ј., Књижевности и легендарна историја,
Варшава, 1990.
15. Мицкјевич А., Париска предавања. Избор, превод са францу-
ског и коментари Л. Плошевски, увод и ред. М. Пивињска,
Краков, 1997.
16. Норвид Ц., Песма од наше земље, у: исти, Сва писма, ред. Ј. В.
Гомулицки, т.1: Песме, Варшава, 1971.
Олшевска Б., Прасловенски обреди и обичаји као тема
књижевних дела за младе читаоце, “Народна књижевност",
2005 (6), с. 63-73.
17. Пигоњ С., Формирање 'Задушница' други део. Генетска
реконструкција, Варшава, 1967.
18. Пјекосињски Ф., Микожински камени, Краков, 1896.
19. Рушчињска М., Зјевониа: романтична књижевна група,
Зелена Гора, 2002.
20. Словацки Ј., Круг мистичких списа, увод и ред. А. Ковалчико-
ва, Вроцлав, 1997.
21. Словачки Ј., “Крањ-Дух”. Епска песма I, у: Сабрана дела, ред. Ј.
Клеинер и В. Флорјан, т. 1 - 17, Вроцлав, 1952 - 76.
22. Стефановска З., Покушај здравог ума, Варшава, 1974.
23. Стжелчик Ј., Митови, предања и веровања старих Словена,
Познањ, 2007.
24. Суровјецки В., Праћење почетака словенских народа. Распра-
ва прочитана на јавном састанку Краљевско-Варшавског
Друштва Пријатеља Наука, Варшава, 1824.
25. Терлецки Т., Поетски родослов Ришарда Бервинског,
Познањ, 1937.
26. Фолклористичко и антрополошко описање света. Књига
поклоњена професорици Дороти Симонидес, ред. Т.
Смолињска, Ополе, 1999.
27. Ходаковски З. Д., О Словенству пре хришћанства и други
списи и писма, увод и ред. Ј. Масланка, Варшава, 1967.
28. Шијевски А., Религија Словена, Краков, 2003.

Са пољског превела Доминика Гапска, Познањ

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ]

Слични текстови


Вјеслав Ратајчак
Бардом исти

Владимир Одојевски
Сергејева иконица

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026