Радомир Батуран
Без српског становишта и српске културне политике срљамо у самопорицање и нестајање
Мило Ломпар, Дух самопорицања (друго издање), “Орфеј”,
Нови Сад, 2012.
“Љубав је космичко зрачење”
Мартин Бубер
1. Самопорицањe код Срба
У сваком послу гаранција успеха јесте љубав и промишљеност
са којом приступамо том послу. А креативни рад у култури свог
народа, без љубави и према том народу и према његовој култури,
без јасно утврђене нациооналне политика – странпутица је којом
незадрживо срљамо у самопорицање и нестајање.
Самопорицање је феномен свесног одрицања од сопствене су-
штине; настојање у свести и у поступцима да се побегне од себе са-
мог: од своје традиције, вере, нације, културе, језика и писма; поку-
шај да се постане неко други. То уман човек не чини, него се труди
да што свестраније и што дубље спозна своју суштину, да је наоб-
рази, надгради, оплемени вером, љубављу, васпитањем и лепим
понашањем и утврди се у њој са високим осећајем за етику, истину
и правду да би могао природно, без лажи у грудима, да се понаша
и дела. Истовремено, самопорицање је и оно што нам сопствена
свест казује о вредностима наше суштине. Самопорицатељ опе-
рише сасвим супротним вредносним категоријама.
Овај феномен присутан је у појединачном и индивидуалном
чину сваког човека. И апостоли, каснији јеванђелисти Христови,
самопорицали су и себе и своје и Христово учење, само да би главу
сачували од јудејских и римских прогонитеља. Самопорицањем
су настале и све светске религије и све њихове секте. И револуције
су саздане на самопорицању и вештом манипулисању масама.
На другој страни, пуно је појединачних случајева индивидуа,
али и група и колективитета да су људи умирали од глади, уми-
рала су им деца од глади, набијали су их на колац, бацали их у
јаме, гасне коморе, животни век су проводили у збеговима, читав
народ бежао је у туђе државе, али се нису самопорекли. У српском
народу и превише је таквих дешавања кроз историју.
Самопорицање на нивоу појединца, групе и мањих колекти-
витета, која су мотивисана егзистенцијалним поривима, личним
интересима, идеологијама, еснафом и ситним ћаром, профитаби-
лна су на кратко, али кваре морал и карактер и појединца и групе и
народа. Али када је самопорицање уграђено у друштвени систем,
његову идеологију и државну политику и идеологије нових класа,
нових светских поредака и револуција у име фамозног прогреса,
демократије, благостања, оно прераста у државну идеологију која
злоупотребљава човека, његове индивидуалне вредности и права,
ментатлитет, чак и ментално и физичко здравље. Оно дроби на-
ције и народе и њихову традицију, културу, аутентичност. Све
империје и друге колонијалне силе, јаком пропагандом, безоч-
ним лажима, комбинацијом економске надмоћи и војне силе, по-
робљавале су читаве народе, потконтиненте и континенте. Тако
поробљеним народима, дозирањем тираније и лукавом админи-
страцијом колонијалне управе, уценама, политичким и диктатор-
ским законима, наметањем језика, писма, школског система, раз-
вијали су дух самопорицања у поробљеним народима и земљама.
Мењали су им не само језик и писмо, него и топониме њихових
села, регија, градова и улица. Отуда данас имамо Виндзор, Лондон,
Кембриџ, Викторију – и у Енглеској, али и у Канади, САД и Аус-
тралији, а колонијални енглески језик трансформисао се у неоко-
лонијализам светских размера у виду међународне дипломатије,
мултинационалних корпорација, привреде, трговине, туриз-
ма, мас-медија, школства, културе, технике. Све је дозвољено и
упрегнуто у остваривање државног плана империје “евроатлант-
ских асоцијација”.
Поробљивачки ратови и идеологије млели су српски народ и
његове територије од памтивека. Нашавши се на међи Истока и
Запада, тромеђи три континента, три расе и три светске религије,
у свим великим сеобама народа, нарочито кавкаских, пројахива-
ле су хорде српским Бал-ханом, пловиле галије Панонским мо-
рем и пловним српским рекама на све четири стране света, не са-
мо Аргонаути са златним руном, него и закрвављени римски,
византијски, азијатски, монголски, угарски и германски ратни-
ци. После отапања леда, зелена Европа била је Мисир за азијатске
народе. А кад Азија путује, однесе све на копитима коња, камила,
бивола, коза и оваца и врховима стрела на крв навиклих ловаца.
Хуни, Авари, Феничани, Монголи, Келти, Гали, Римљани, Визан-
тијци, Грци, Турци, Германи, Угри – уништавали су балканска
племена. А Срби су били најбројније балканско племе на просто-
ру од Балтика до Јадрана, Јона и Егеја. Пре грчког и словенског
писма имали су винчанско писмо, винчанску културу око три
Мораве; пантеон словенских богова на острву Рујан у Балтичком
мору, недалеко од Копенхагена; градове: Сирмијум, Винчу, Гам-
зиград, Наисус; дали су шест императора Римској Империји.
Ратнички и номадски народи Азије, који ће населити Европу,
рушили су и односили све са земаља Срба, а доносили смрт,
пустош и глад. А онда су дошле војнички организоване имепери-
је: Рим, Византија, Отоманска Турска, Млетачка, Франачка (Гер-
манско царство), Аустро-Угарска, Немачка, Америка. Оне ће не
само порећи Србе, него ће их и уништити до свођења на расцеп-
кане енклаве (колоније) унутар њихових царстава. Од балтичке
и пруске Сервие остаће само 5000 Лужичких Срба, од панон-
ских још мање сентандрејских Срба, нешто више темишварских
Срба. А балкански Срби ће тенденциозно вечито бити држани
разбијени у славонске, далматинске, босанске, херцеговачке, зет-
ске, косовске, метохијске, рашке, моравске, шумадијске и војво-
ђанске Србе.
Највеће самопорицање народа одиграло се преласком много-
божаца у једнобожце. Тако је од велике античке грчке културе и
науке, Грцима хришћанима остало само име; од велике персијске
културе, крв и тле фундаменталистичког ислама у Ирану; од
александријске библиотеке и староегипатске културе и науке,
ханџари и куршуми “муслиманске браће” који истребљују и децу
и учитеље хришћане у долини Нила; од велике западноевропске
културе, од Петрарке, преко Шекспира, Игоа и Гетеа, до Баха, Ре-
марка и Пруста – великана италијанске, француске и енглеске
културе – остао је брлог бриселске администрације и лондонске
и минхенске берзе.
Код Срба се и смена многобоштва једнобожјем одвијала рас-
полућено. Са запада су их покрштавали латински и германски
мисионари, а са југа и истока покрштавали су их Византијци на
грчкој варијанти словенског језика и писма. Пропашћу Византије
(за коју је заслужнија од Турака латинска Европа), Срби су пали у
ропство трију царевина: отоманске, млетачке и аутоугарске, које
су имале дворске комисије за самопорицање Срба и удаљавање
што више српских крајина једних од других да би данас од једин-
ственог српства направили 4 нације и од јединственог српског
језика направили четири језика.
По раздвајању хришћанства у две велике фракције, католичку,
са духовним центром у Риму, и православну, са духовним цен-
тром у Цариграду, настала је међу њима отворена борба за пре-
власт. У томе се посебно истицала католичка фракција. Створи-
ла је и засебну католичку државу – Ватикан – усред Рима, која и
данас траје и активно делује. Мисију самопорицања и разбијања
Срба у суседству и других словенских народа мало даље, Ватикан
је наставио плански, организовањем конкордата (тимова учених
бискупа) за сваку православну државу. Својим красташким по-
ходима Ватикан помаже и војнички да Османлије у експанзији
разоре Византију и српско царство. Тзв. “Крсташке ратове” води
хришћанска Европа тамобош да ослободи Христов гроб од Исма-
илћана, а практично су се доказали као савез који ће заузети Ца-
риград и на територији Византије направити латинско царство.
Тиме су завршили пола посла за надирање војнички чврсто ор-
ганизоване отоманске Турске, која ће покорити и византијско
и српско царство и држати у ропству пола миленијума цео југо-
источни део хришћанске Европе. Да је било искрене намере и
хришћанске љубави у Западној Европи, грчки, српски и бугарски
народ не би ни пали, ни остали у вековном ропству под Турцима.
Далеко пре би били ослобођени да европске државе нису блиско
сарађивале са Турском на штету поробљених народа.
А брутална, фанатизована исламска империја, потпомогнута
језуитско-католичком мржњом према православцима, прогре-
Радомир Батуран
Нестанак Србије није само академска замисао
У чему је разлика самопорицања српских великаша из средњег
века, на пример сестрића цара Душана Дејановића и Краљевића
Марка Мрњавчевића, који су се борили на страни Турака, а про-
тив Срба, од оног срамног одсецања главе вожду и куму Карађорђу
од стране обер-кнеза Милоша Обреновића и ових најновијих са-
мопорицања квази-демократских председника који су испоручи-
ли главе четворице српских председника и педесетак српских ге-
нерала, војника и интелектуалаца који су бранили свој народ и
државу у грађанском рату у Југославији и од НАТО-агресора?
Прва разлика пребива у околностима које разликују средњове-
ковно од нововековног друштва. Те околности дају посебно зна-
чење схватању народносног одређења у средњем веку у односу на
много одређенији и обавезујући садржај националног одређења
у бурним догађајима нововековне историје. Постоје, међутим, и
оне разлике које премошћавају наизглед непрегледни јаз између
удаљених времена. Оне почивају на сродним и константним зна-
чењима човековог избора у сличним околностима: ако се неко
понашање у средњем веку – у окупационим околностима – разли-
кује од нашег данашњег понашања, онда то не мора бити само
услед деловања сталешког схватања света и аристократског мо-
рала у средњем веку, него и услед различитих одговора које дају
саме историјске личности као такве. Не разликују се само исто-
ријска времена него и људи у њима.
Учествујући на турској страни у бици на Ровинама 1394. го-
дине, у којој је – као и кнез (потоњи деспот) Стефан Лазаревић
– учествовао на турској страни, Краљевић Марко беше рекао:
“Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а
ја нека будем први међу мртвима у овом рату.” Жеља му се ис-
пунила, јер је погинуо, као што су и Турци поражени од војске
влашког војводе Мирче. То није самопорицање: он је био турски
вазал, приклонио се незаустављивој стихији османске силе, али
није у свом духу – како нам је то пренео Константин Филозоф –
поунутрашњио оно чему се у свету морао приклонити. Разлика
није безначајна: у часу када попусте окови силе, човек може на-
стојати – и по правилу и настоји – да доведе у склад своје место
у свету са својим духовним светом.
Није било самопорицања ни када је – у бици код Никопоља,
1396. године – кнез Стефан Лазаревић показао своју војну снагу
и спретност, јер је његовом заслугом Турска победила велику
крсташку војску коју су сачињавали Французи, Немци, Енгле-
зи, Мађари и војска влашког војводе Мирче. Тада је, у знак сул-
танове захвалности, Стефан добио некадашње земље Вука Бран-
ковића: од Дечана до Приштине. Било је ту витешког поимања
лојалности суверену и чувања сопствених државних интереса.
И било је јунаштва: као када се, у бици код Ангоре (1402), у којој
је Бајазит поражен од Монгола, у којој је султан заробљен и од-
веден да умре у ропству, кнез Стефан истакао у мери да је један
летописац забележио како се “само један Лазарев син стално др-
жао храбро са својом војском против непријатеља”. Нису српска
јунаштва само плод уобразиље народног епског певача, него су
посведочена самом историјском стварношћу.
Да нема ни говора о самопорицању, откривају нам деспото-
ви чинови: добивши прилику за самосталније деловање, јер је у
Турској отпочео рат између претендената на султанов престо, он
је повукао читав низ државних потеза којима је учврстио поло-
жај српске деспотовине. Међу тим потезима – никако то не би
ваљало превидети – посебно место је заузимала разнородна и
вишесмерна културна политика: од реформе језика до препи-
сивања и превођења књига, од удомљавања избеглих песника,
музичара и сликара до изградње и осликавања манастира, српс-
ка деспотовина нам је завештала – и до нас је допрло кроз таму
турских векова – последњи сјај средњовековне духовне светлости
и први зрак јутарњег ренесансног руменила у српској култури.
У том духу – само са неупоредиво ниже цивилизацијске пре-
чаге, услед вековног ропства – настаје Милошева владавина: слабо
писмен, примитиван, натопљен оријенталним осећањем света и
моћи, крвник многих вредних људи, властохлепан и среброљубив,
књаз Милош је на сваки начин настојао да унапреди земљу којом
је владао. Не треба заборавити да је Слободан Јовановић писао
како је једини наш владар који је имао осмишљену економску по-
литику био неписмени књаз Милош. Да ли бисмо то могли казати
за наше садашње властодршце?
У чему је онда разлика између вољних и невољних заточника
туђинске власти у нашој историји? Ритам самопорицања – у мом
разумевању српских историјских токова – репрезентативно оли-
чавају две историјске формације: јањичарска у средњем веку и
комунистичка у новом веку. Оне припадају различитим време-
нима. Оне имају читав низ припремних стадијума у српској
историји: процес присилне и добровољне исламизације свакако
је предуслов за настајање јањичарског синдрома као историјског
понашања, као што је југословенска идеологија идеални поста-
мент за обликовање комунистичког синдрома у новијој српској
историји. Ниједан од ових предуслова није закономеран: било је
много праваца исламизације и југословенства који су заобилази-
ли саблазан јањичарског или комунистичког менталитета у на-
шој историјској егзистенцији. Али, у сваком од ових предусло-
ва постоје неопходни моменти који могу довести – као што су и
довели – до испољавања историјског ритма самопорицања.
Да је то тако, видимо ако се осврнемо – као што смо то учинили
и у историјским примерима средњег века – на недавне учеснике
и околности. У 1989. години, као години у којој се руши свет који
оличава Берлински зид, у часу када посмртна звона обележавају
испраћај комунистичког света у ропотарницу историје, у време
када – услед ових епохалних ритмова – подрхтавају темељи тито-
истичке Југославије, када се над српски народ надноси злокобна
историјска сенка, Добрица Ћосић – као некадашњи политички
комесар, као партијски повереник у културним пословима, као
вишедеценијски предводник антититоистичке опозиције у једно-
партијском систему – без имало зазора изјављује: “Поново да се
родим, поново да имам двадесет година, и са овим историјским
сазнањима и поразним исходима своје социјалистичке и парти-
занске идеологије, опет бих био партизан и ратовао бих против
четника и четништва.” Он, дакле, обнавља идеолошку поделу која
је премрежила јавну свест у пет деценија титоизма: он то чини у
часу када нестаје идеологије на којој је та јавна свест образована.
У исто време, у 1990. години, на оснивачком скупу ХДЗ-а, пре
било каквих избора, Фрањо Туђман – и партизан, и комунистички
генерал, и антититоистички опозиционар – износи своје програм-
ско опредељење, јер каже како НДХ није била само квислинш-
ка творевина него и израз историјских стремљења хрватског на-
рода. Он, дакле, унутар хрватског становишта успоставља мост
између две Хрватске: комунистичке и усташке.
Питање гласи: зашто Добрица Ћосић не може да каже оно што
је рекао Фрањо Туђман? Зато што у комунистичкој идеологији
има нечег непрелазног у односу на српску грађанску традицију,
чак и антифашистичку, што су четници свакако били, без обзира
на различите моменте и садржаје њихових историјских посту-
пака. У комунистичкој идеологији, истовремено, нема непрелаз-
ног момента када је реч о усташкој – безусловно фашистичкој и
расистичкој – хрватској традицији.
У часу када идеолошке разлике (комунистичка идеологија, ју-
гословенска идеологија) постану онемогућавајући моменат у на-
ционалном самопрепознавању (српско становиште), или кад се
државна посебност (Црна Гора) и културноисторијска посеб-
ност (Војводина) претварају у националне посебности, на делу
је дух самопорицања. Да би, међутим, тај дух постао историјски
вектор, неопходно је да се кристализује у симболичким формама
живота. Јер, тек тада се идеолошки свет психолошки и културно
протеже на историјски свет. Тада настају – у XX и XXI веку – нове
нације, језици и цркве. Како то изгледа? У Кнежевини Црној Гори
је – на попису 1909. године – било 90% Срба, да би на попису 1948.
године Срба било 1,87%. До тога није могло доћи спонтаним, него
насилним путем. Да би историјски процес, међутим, могао по-
стати неповратан, он је потом морао бити непрестано идеолошки
и културно надограђиван.
Тако настаје историјска формула самопорицања: све што је
српско – у прошлости, у култури, у трајању – треба свести на срби-
јанско, да би оно што није србијанско – као Његош, Андрић, Се-
лимовић, Куленовић, Лубарда – временом престало да буде српско.
Божидар Трифунов Митровић
О настанку речи ‘култура’, култури Лепенског Вира и Винче, зачетку научних знања и непрекидности културе и наука
Мени су оријентир у истраживању историје и права Словена
били великани критичке историје, којима се објективно у домену
методологије мање или више могу ставити неке примедбе, али
сигурно не оне каквима су незаслужено изложени. За мене је ос-
новни оријентир била “Крмчија/Кормчја књига” или “Законо-
правило” Св. Саве Сербског. То је законик, какав у XIII веку, осим
Грчке, није имала ни једна друга европска земља. Законоправило
Св. Саве је имало огроман значај за обнову права у словенским
земљама јер је од XIII века било важећи грађански и црквени
кодекс Србије, Бугарске и Русије а до данас је остало важећи црк-
вени кодекс Српске, Бугарске и Руске православне цркве. Свега
тога нема ни данас у нашој “Националној историји права”, где од
неких 300 до 400 страница постоји свега пет реченица о “Крмчији/
Кормчеј књиги” или “Законоправилу” Св. Саве Сербског. При то-
ме се наводи да је Крмчија Св. Саве “превођена и у другим словен-
ским православним државама, Бугарској и Русији”,1) што је нетач-
но (препис није превод), али се не наводи да је проглашена за
важећи грађански и црквени кодекс у Србији 1219. године, у
Бугарској 1221. године а у Русији 1272 г.2)
Реч култура настала је из српске речи коло јер је најстарији
поглед на свет/мировозрење древних Словена, који су себе нази-
вали Коловени, генијално једноставан – “Све je Коло” (јединство
кретања Земље око Сунца, природе и човека), на основу чега су
открили да се то Коло узајамности цикличног кретања матери-
јализује на пресеку дрвета у виду года (годова), што им је омо-
гућило да у Лепенском Виру прецизирају годину дана као време
васкрса природе, захваљујући чему су могли да пpеђy са номад-
ског на седелачки облик живота (што је почетак културе) и почну
у Винчи да граде куће од (божанског) дрвета и саде у браздама
семе житарица и на истом месту убиру летину.
Реч Коло је трансформисана у КVLV затим у CVLT/Kult, али је
и у латинском језику сачувано да је реч култура настала из речи
Collo/Коло.
Култура се изучавала и изучава у оквиру многих наука, највише
у социологији3) као науци о друштву,4) јер је и формирање друштва
везано за културу. Данас већ постоји културологија као одвојена
систематизована наука о култури. Сам назив културологија ко-
ристи се од почетка ХIХ в., иако је термин користио у својим радо-
вима амерички културни антрополог Лесли Вајт (1900–1975).5) На-
дамо се да наши академици и филозофи неће напасти Амери-
канце – да је то ненаучан приступ једној друштвеној појави, само
због тога што таквог предмета, одељења, научне јединице и кате-
дре још нема на Филозофском факултету у Београду.
Без обзира на то у којој ће се науци или научној јединици кул-
тура разматрати, озбиљни научници ће увек узети у обзир ово
објашњење настанка речи култура, које је изнето на Међународ-
ној научној конференцији На изворишту културе и науке, која је
одржана у Београду 21 – 23. септембра 2012. године и у књизи Коло-
Вени (СлоВени) и континуитет културе и права.6) Тo ће, верујемо,
урадити и они научници који наводе другачије порекло речи
култура јер је, очигледно, битно да се зна порекло речи култура:
Сам термин ‘култура’ потиче од латинске речи (cultus – гајење,
обрада поља) која означава сврсисходну људску активност којом
се ствара нешто ново, што само по себи, без човековог радa и
деловања не постоји у природи. Да је ово већ данас недовољно
прецизно потврђује Латинско-српски речник Јована Ђорђевића
са предговором проф. Филозофског факултета Универзитета у
Београду Војислава Јелића, у коме се наводи: cultura, ae, f (colo)
1. обрађивање, гајење, нега, сађење, 2. земљорадња, ратарство: 1.
cultur, adj. c comp и sup. (pratic. од colo) 1 (об)рађен.7) То одговара
____________________
1) Љубомирка Кркљуш: Правна историја српског народа, Службени
гласник и Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009.
г., стр. 37, где се наводи да је Законоправило Св. Саве у Бугарској
и Русији добило име Крмчија (Крманошка књига), те испада да је
упутство за пловидбу, иако је назив био Кормчая книга, па тај назив
значи Управљати се/ЗаконоПравило.
2) Протоиерей Владислав Цыпин: Кормчая книга в русском церковном
праве, часопис Древнее Право, Центр изучения римского права,
издательство Спарк, Москва, 1997. г.
3) Милован М. Митровић – Саша Б. Бован: Основи социологије и
социологија права, Правни факултет Универзитета у Београду и
Службени гласник, Београд, 2009. г., стр. 167, поглавље IV. Култура,
личност, право, део 1. Појам и елементи културе, где се даје одређење:
– Едварда Тејлора: Култура представља целовит систем који
обухвата знања, веровања, уметност, морал, право, обичаје и све
друге способности и навике које је човек стекао као члан друштва,
– самих аутора уџбеника: Култура у најширем смислу јесте скуп
свих духовних и материјални творевина људског друштвеног рада
и деловања које представљају вредност за човека и људско друштво,
што показује различитост, али не значи да је једно одређење научно,
а друго ненаучно.
4) Милован М. Митровић – Саша Б. Бован: Основи социологије и
социологија права, Правни факултету Универзитета у Београду и
Службени гласник, Београд, 2009, стр. 15: Социологија је општа,
теоријска и основна (фундаментална) наука о друштву као целини
свих друштвених појава
5) http://warspear.net/lectiont1r1part1.html
6) Божидар Трифунов Митровић: КолоВени (СлоВени) и континуитет
културе и права, КолоВенија, Београд, стр. 339, 433, 543, 684, 685
7) Ђорђевић Јован, 1826-1900: Латинско-српски речник репринт издање
из 1886, Завод за уџбенике, Београд, 2010, стр. 378.
Биљана Живковић
Разговор са проф. Анатолијем Алексејевичем Кљoсовим
Др Анатолиј Алексејевич Кљосов, генеаолог, проф. биологије
Харвардског универзитета и доктор хемијских наука, бивши
проф. Московског државног универзитета о пореклу словена, из-
воришту аријевске расе, о ДНК генеаологији, и тајни наших пре-
дака из Лепенског Вира и Винче.
Преци словена били су Аријевци!
Може се аргументовано закључити да трећина Срба, две трећине
етничких Руса и трећина у Индији, припадају истој групи, јер има-
ју заједничке аријевске претке – каже др Анатолиј Кљосов.
Проф. др Анатолиј Кљосов биолог, хемичар, стекао је научну сла-
ву у свету генетике, историје, археологије и свих оних научних
дисциплина које се баве древном прошлошћу цивилизације. Ува-
жени оснивач Руске академије ДНК-генеалогије дао је одговоре
на питања којима се свет бави од постања: ко смо, ко су наши
преци?! Његове аргументоване ДНК генеаолошке тврдње нису
могли да оспоре ни највећи противници. Теорија по којој је
Словенски род најстарији на Васељени, и као такав је расадник
и центар, пре свега, европске цивилизације, али и свих других,
потоњих, званично је призната и од врхунских америчких и
јапанских универзитета и института. Према научној анализи
др Кљосова – ми Словени јесмо најстарији – директни потомци
аријевског народа. На почетку разговора са чувеним научником
покушали смо да разјаснимо бит ДНК генеаологије.
Ваша теорија о ДНК-генеалогији је од епохалног значаја за исто-
рију, за науку уопште. Шта је суштина ваше теорије, која је поста-
ла чувена у светској науци?
Епохалност је у томе што она на други начин посматра историју
човечанства. Дакле, не само посматрање историје човечанства
пре 100 година, нити оне од пре два миленијума, већ и на исто-
рију од пре 10-15 хиљада година, па ако хоћете, и оне од пре 100
хиљада година. Поглед на историју човека је ДНК човека. ДНК-
генеаологија јесте јединствен поглед на основу анализе ДНК чо-
века, а самим тим и на историју човечанства. То је научни поглед
на историју човека (на основу ДНК човека), због тога што је човек
живео пре 100 хиљада година, пре педесет хиљада, пре 10 хиљада
и сада живи. И сви они из поменутих периода су такође имали
ДНК и преносили су их кроз историју. У ДНК долази до незнат-
них мутација, а мутације јесу претварање једног дела ДНК у други.
На пример, хромозом човека Y, садржи десетине милиона нукле-
отида, а нуклеотиди су јединице ДНК, део хемијске структуре
ДНК. И као што се пластични полиетилен састоји из молекула,
тако ДНК има ланац тих нуклеотида. Оно што је интересантно,
што је одавно у науци познато: и мушакарац и жена имају ДНК, и
када се ствара нови живот, ново биће, заправо се преплићу ДНК
ланци мајке и ДНК оца. Образује се ДНК ланац, као плетеница.
И само један хромозом се не уплиће, то је мушки полни хромо-
зом. Женски је, иначе, x хромозом. Жена y хромозом само прима,
оплодњом даје крв, храну, али Y хромозом остаје такав какав
јесте. Y хромозом је увек исти, он је истоветан и код прадеде, деде,
оца, сина, тако и пре 10 хиљада година, и непромењив је од појаве
човека. Ипсилон Y хромозом носи информације.
Какве информације?
Информације о нашим далеким прецима. Шта је то ДНК “инфор-
мација”? То су, заправо, информације о мутацијама. Код било
ког мушкарца, постоји линија која иде, (мушки хромозом), од да-
леких предака, и та линија не иде само од 10-ак, или стотине по-
колења, него чак и 10 хиљада поколења. И само незнатне проме-
не на Y хромозому се временом акумулирају. Ако узмемо било
ког човека, рецимо, Y хромозом Србина Николе Николића. Код
њега су се, можда десиле неке незнатне промене, јер на матрици
од десет милиона нуклеотида, може да се деси било каква ком-
бинација промене. Али, ако узмемо мој Y хромозом и његов Y
хромозом и упоредимо их, изгледају истоветно. Шта то значи? То
значи да смо ми рођаци, можда од пре 300, 500, 1000 година. Што
је даљи наш заједнички предак, то је више разлика у распореду
елемената нуклеотида. И када се ради компјутерска обрада, када
дакле, у рачунар стављамо те податке, онда комјутер показује да
је наш заједнички предак живео, рецимо, пре 1.500 или 50 хиљада
година. Према томе се и одређује род. Ми Словени припадамо
једном роду, а на земљи постоје различити родови. Постоји 20 ра-
дова, из 20 слика , како то зовемо у ДНК генеаологији. Африкан-
ци, рецимо, имају своју слику, Монголи другу, Угрофинци, још
другачију слику, затим другу слику Кинези и Корејанци. Ми
Европљани, западни или источни смо веома слични. Американ-
ци и Индијци се разликују, такође Абориџини и Американци
су различити. У целој Европи је пет родова, и у тих пет родова,
можемо посматрати колико су они међу сибом блиски, или ко-
лико су далеко. Поменимо археолошко налазиште Лепенски Вир,
мислим да би требало са неког скелета да се узме ДНК. У тим древ-
ним налазиштима очуван је ДНК, он је остао у костима. Требало
би да се уради генеолошка анализа, упоређујући је са Србима.
Затим, упоредимо ДНК и неког Петра Петровића, да утврдимо да
ли је он заиста у роду са Србима. И потом доказати ту сличност
са ДНК анализом скелета из Лепенског Вира. ДНК одговара на
питање ко смо, са ким смо рођаци, одакле су дошли наши преци.
Тако се ствара генеаолошка слика света.
Александра Кубуровић
Свјетлост Божија
Свјетлост Божија с неба кад сиђе,
Па ти у срцу топлина настане,
И као да ниси на овом свијету,
Него негдје тамо, у рају, у миру.
Ал’ авај,
Све то само трен траје,
И опeт те Господ земљи даје,
И поново идеш у нове окршаје,
И поново борба до сљедећег клонућа
И силаска Свјетлости Божије.
И бих и падох
И бих, и падох,
И тад ко да се поново родих.
А до тад све наопако по земљи ходих.
О, Господе, не дај ме ситну и грешну,
О, Господе, у своје наруче ме узми,
И не дај ми далеко од тебе,
Молим Ти се.
Исповест
Овдје је моја земља,
Овдје је мој дом,
И гдје год да сам,
На путу свом,
Овдје сам још увијек.
И отићи ћу у даљине неке,
И срешћу људе и птице далеке,
И послаћу глас:
“Још увијек мислим на вас”.
И драги, и мили,
И другови, и пријатељи,
И љубавници,
И у путу случајни пролазници.
Те очи, гласови, тренуци мили,
Гдје ли сте одсјели?
Да, у овом трену,
Јесам са вама,
И носим вас све у себи ,
Док ме има под сводом овим небеским.
О, звијезде миле,
Какву ли сте судбину мени поклониле?
О, драги људи,
Како бих радо била сад са свима вама.
Како бих радо пошла по нашим планинама.
О, мили моји,о драги тренуци,
О, сви моји љубавници!
И, ево, не могу да спавам,
Ето ко бива овај свој боравак продужавам.
А ваља ми ићи даље,
И кренути на далеке путе,
И звијездама дотаћи скуте.
О, зашто сад, кад сам сама, не могу бити с вама?
О, пјеваћу о вама у својим пјесмама,
О, мислићу о вама и данима, и ноћима.
И вољећу дан, и вољећу ноћ,
И мислићу о вама у поноћ.
И, можда, у сновима ћете ми доћи.
Опростите ми ако сам вас некад повриједила,
Опростите ми ако сам некад на себе више мислила,
Опростите ми ако вам се нисам до краја исповједила.
Ево, сад то чиним,
И све вас волим,
И сваку срећу вам желим.
И ваше очи, и њихов сјај,
Моја душа чува њихов одсјај.
Можда се дуго нећемо виђети,
Можда овде задуго нећу бити.
У сваком случају,
Сретни вам пути.
Будите ми добро и здраво.
И можда некад и нисам имала право.
И помислите некад и на мене!
Софија Лазаревић
Црни лептир
Црни лептир постани,
нећу те се бојати,
руку ћу ти пружити,
на њу срећо долети.
Верујући у симболе
људи стварају границе,
забрањене за срећу,
воле само лептире у пролећу.
Црни лептир постаћу,
због тебе и ја,
за тебе створена.
Ако ме не желиш на дрво ћу пасти,
док се са мном опраштају
сузе са лица им падају.
Црни лептир на моје тело слетеће
и једну сузу пустиће,
то ће бити моја душа,
она што симболе не слуша,
што волела је и када време било није,
сада због тебе лежи
док црни лептир сузе лије,
што те оставља.
Погледај у небо,
видиш ли та два црна лептира,
та два наша симбола?
Не, зар не,
мој лептир рањен је,
од мене се полако опрашта
јер душа остаде без тела.
А ти, рашири крила,
лети, лети високо,
као што лети моја душа
у души без зла,
у души Црног лептира.
Тијана Лазаревић
Чисто срце
Увек тражи боље,
увек тежи вишем,
увек иди даље
али пази да не изгубиш садашњост.
Увек имај циљ,
али пази да не заборавиш
на оне мале ствари
које те чине тим што јеси.
И нису битне године,
није битан пораз,
битно је да останеш свој
и да сачуваш чист образ.
Када имаш много победа
и навикнеш на њих
треба ти један пораз
да поново почнеш да цениш их.
Увек иди напред,
научи да мало није увек мало.
Увек иди напред,
али не заборави оне до којих ти је стало.
И бори се,
и не дај се,
ал’ срце нек ти исто остане.
Срце нек ти чисто буде.
Милош Петковић
Перунов хроничар
Бројна дружина изашла је на платформу и неколико тренутака
уживала у погледу на дворану Богокраљеве капије. Стотине сте-
пеница водиле су до подножја простране, сеновите дворане. Горе,
на таваници, међу оштрим пећинским драгуљима, крило се мнош-
тво рударског камења које је бацало снопове благе светлости. Ку-
пали су хладни камен и оштре стене, попут скривених светиони-
ка који усамљено стоје на рубу неприступачних хридина. Сваки
сноп падао је на једну од уздигнутих могила, прекривених сивим
пепелом и црним камењем. У узглавље сваке беху пободени ду-
гачко копље, мач, масивна ратна секира или маљ украшен рунама.
С висине, ово гробље палих гмурских хероја подсећало је на бојно
поље посуто оружјем несталих бораца. Тек негде у даљини, могао
се назрети лучки свод Богокраљеве капије, Звездан помисли да
личи на дугу која се после кише појављује над Дивљаном.
Уздах задовољства дошао је од Валијана Сурог: “Ево нас. До-
бродошли у дворану уснулих гмура. Хајдемо, али будите тихи,
да не узнемиримо духове прошлости што обитавају доле, међу
могилама палих хероја.”
Дуго су силазили низ степенице да би на крају ступили на
шљунковито тле. Кад су дошли до могила, Звездан је приметио
да су крснице мачева и држаље секира, маљева и копаља укра-
шене минијатурним барјацима са симболима кланова. Осетио
се почаствованим јер се нашао на овом месту, где почивају хе-
роји о којима бардови испредају легенде. Сетио се прича које је
кришом слушао под прозором “Врча”, о патуљачким ратници-
ма који не презају ни од змајева, о прадавним ратовима са сен-
кама и псоглавима и о магичним ковачницама скривеним под
земљом. Сада су се те приче обистиниле, сада је био део једне
такве, сада је… Престао је да размишља о томе кад му поглед
ухвати Богокраљеву капију. Још увек је била далеко, али сваким
кораком расла је у његовим очима и очима сапутника.
На кожи су му почивали погледи невидљивих хероја, у глави
се комешали шапати добродошлице Изабраном. Срце је лудач-
ки тукло у грудима, а душа се отварала пред налетом светости
овог места, које ће му заувек остати у сећању. Кад су зашли у
сенку лучког свода, патуљци клекоше на хладно тле и оборише
главе. Положили су оружје преда се и запојали тако дубоким
гласовима да се чинило да допиру из магленог амбиса. Дружина
је стајала иза њих, заједно с гмурима, који су немо посматрали
древно здање. Само на трен, светлост с таванице заблешта. Сада
грготавим, помало нејасним гласовима, патуљци запеваше оду
Богокраљевој капији.
Шапат је то што уснуле буди,
Шапат је то што дозива хероје,
Да се из вечног сна пробуде,
И древну нам капију отворе.
Чујте нас, о, хероји из давнина!
Дођите нам из Прагориних бескрајних дубина!
Некад су вам оружја нестварно сјала,
А сада ваше душе позивамо из раја,
Да нам донесу Пламенчеве крхотине,
Што ће Изабраном показати пут у праскозорје.
Молимо вас, о, уснула браћо!
Отвор’те нам свод каменог лука,
Што је исклесала некад праотаца рука,
Тако вам руна и старога мача.
Чујте краљев глас, Валијан Сури сада вам поје,
Крај њега Огњило и главешине не стоје…
Не стоје већ клече, поштовања пуни,
И певају сада да им се жеља испуни.
И гноми у сенци понизно стоје,
Остаде слово на њих троје,
Опсенари моћни и ткачи ноћи,
Да прекујемо мач, они ће помоћи.
Ако не чујете сада глас наше оде,
Отвор’те очи, нек оне вас воде,
Јер стигао је он, носилац руне,
Изабрани ратник, судбинске круне,
Онај који ће пресудити Мразлу,
И Морани послати душу му празну.
Дарујте нам крхотине старога мача,
Да наша нада постане јача,
О, уснула браћо, ту нам је спас,
Одазовите се, чујте наш глас!
Невидљиви одјеци појања нестадоше и мртва тишина опколи све
у дворани. Патуљци нису устали, већ само подигоше главе како
би погледима обасули Богокраљеву капију. Испод каменог лука,
долазећи ниоткуда, искре заплесаше пред очима оних који су
их призвали. Њихов број се брзо повећавао, све док се ти чудни
свици не стопише у огањ из којег сукнуше пламенови.
Иза завесе саткане од ватре пружао се поглед у вилајет индиго
боје. Иако је изгледао као глатко огледало без одраза, посматра-
чи су могли да наслуте дубину која је сезала у недоглед, до гра-
ница бескраја. Из тих дубина, помало ненадано, допре музика
чиста као кап јутарње росе, пријатна и наизглед горда. Није
ту било гласова, песму су стварали инструменти невидљивих
бардова. У истом трену када је песма кренула, оружје с могила
поче да светли у одговор. Тај калеидоскоп светала заслепи их
на трен и они осетише благо подрхтавање тла под ногама. На
крају, ватре утихнуше, песма престаде и Богокраљева капија би
затворена, с једном једином променом. На шљунковитом тлу
подно свода, балчак Пламенца и крхотине бритког му сечива
чекали су да Валијан Сури приђе и поново их узме, после толико
година. Гмурски краљ је то и учинио, тако споро и нежно, као
да је у питању каква крхка фигура од стакла. Подигао је златни
балчак изнад главе и победоносно узвикнуо: “Хвала вам, уснула
браћо!” Гледао је около и захваљивао палим херојима. Иако су
га његова браћа сматрала живим божанством, он, Валијан Сури,
захваљивао им је као једнакима.
“Сада смо један корак ближи победи, а оно копиле Мразло
својој мајци, проклета да је. Пророчанство ће бити испуњено.”
Затим се Валијан окренуо ка Огњилу: “Брате мој, имате се-
дам дана и седам ноћи да прекујете мач, док се војска наша не
сјати под барјаке кланова. Онда ћете кренути ка Тужној шуми,
да пробијете Изабраног до Мећавника. Нека му онда Звездан од
Дивљане пресуди сам.”
Тада су све очи биле упрте у легендарног ковача. Он је, мирног
погледа, стајао под сводовима Богокраљеве капије. Уместо одго-
вора, пришао је свом краљу и узео балчак Пламенца. Подигао
га је изнад главе, погледао у Звездана и рекао: “Нека буде твоја
воља, Валијане Сури.”
Стефан Ланчушки
Између срца и равнодушности
Да ли ми желимо да поверујемо да је овај свет сломљен?
Да ли можемо?
Да ли се то десило оног дана када се савршено спотакло о нетакнуто?
Постоји нешто што нико никад не може да вам узме?
Ваши снови…
Нико никад неће направити корак оним путем који је ваша
чежња уткала.
Неки људи, ипак, не досегну своје циљеве и снове.
Кроз читав живот не успеју да воле оно што раде и уживају у
оном што се пружа.
“Један кратки тренутак трајања у сновима о љубави, вреднији је од
целога живота славе”.
Стално се трудимо да убедимо себе: агонија и трагедија су нам
узеле све.
Нису…
Трагедија је губитак, понекад добитак, а агонија носи име смрти.
Јер добити оно што желиш, значи изгубити тежњу за оним што
можеш.
А не веруј савести. Можеш више!
Понекад можеш много више од очекивања пуке среће, јер срећа у
рукама другог је коцка.
На свој живот утичемо сами.
Ако икада убедите себе да је неко успео да вам упропасти дан –
варате се!
Онај ко није нешто створио, не може ни да вам узме.
Јер дан почиње светлошћу чија је намера племенита.
Отворите очи… али срцем.
И гледајте испред себе.
Дан може да спута само оквир сопствених жеља и очекивања да
ће све одвијати онако како сте замислили и пожелели.
Трагедија би узела све када би прекрштених руку лежали и раз-
мишљали шта је следеће.
И шта онда остаје?
Љутња на стварност што није онаква каквом је замишљамо?
Свесно и рационално корачајући даље, покушајте да оставите сре-
ћу иза себе.
Пар корака…
Она ће увек бити ту, за вама…
Пратиће вас, ако знате да је чувате…
Али јој не прилазите преблизу…
Пазите само да ваша животна енергија не почне да јењава, дозво-
ли срећи да утекне…
Јер корак је дуг…
Брз, и неспретан.
Када се чује корак сенке нечијег срца које тумара око вас, не до-
зволите да од њега остане само одјек.
Ја кораке и не чујем, јер светлост ме приморава да гледам. У очима
ти је сан, али ти си будна.
Одлазиш шапатом сене,
А не знам ти име.
Ја ћу те звати “туга”.
И одавно је прошла ноћ.
Али ја не спавам.
Чекам јутро које ће ми донети твој глас.
“Стварно је дуг пут, непрегледно је”
“Не, то је само брдо…”
Добро, хајде да га пређемо заједно!
