Соколи у борби против
Аустро-Угарске монархије

у Сарајеву израда правила организације Српског соколства у
Босни и Херцеговини. У пролеће 1909. на састанку коме су при-
суствовали и Лаза Поповић, старешина жупе Фрушкогорске, и др
Симеон Чокић, тајник жупе, решено је да се од српских сокола
појединих покрајина образују жупе, а да све жупе сачињавају
Савез. У савезу је требало да буду окупљена сва српска соколска
друштва без обзира на покрајине у којима су се налазили. Први
одбор Сарајевске соколске жупе изабран је у мају 1910. (6)
Соколи су учествовали на слету бугарских Јунака у Софији
9-12. јула 1910. Том приликом у Београд су дошли представници
српског соколства из Срема, Крајине, Босне, Старе Србије, При-
морја и Херцеговине. Српски соко из Загреба је са својом фан-
фаром кренуо за Београд. У Загребу је мноштво света пратило
Српске соколе на железничкој станици и срчано се поздрављало
са онима који су одлазили. Словеначком соколу Бојану Дренику
се чинило као да поздрављају пук који одлази у рат. Срби који су
остали били су жалосни што не могу да иду у Србију, у Београд.
Кад је воз стигао у Београд дочекала га је српска војна музика
и соколи, официри и мноштво грађана. Соколи из Словеније
преноћили су у женској гимназији. Скопски душановци били су
гости друштва “Српска браћа”.
Поворка у Београду сврстана је у улицама око хотела “Славија”.
Пред хотелом окупило се 400 Чеха, представници Хрватског со-
колског савеза, Соколи из Београда, Србије и Фрушкогорске жупе.
Душановцима из Дубровника и Скопља указана је почаст тиме
што су у поворци ишли иза чешких сокола. Поворка је прошла
улицама: Краља Милана, Теразијама и Васином где су са балко-
на Универзитета одржани поздравни говори. У свом говору бео-
градски начелник Коста Главинић истакао је: “Добро нам дошли
Соколи, добро нам дошли Чеси, Словенци, Хрвати и Срби! Град
Београд срећан је што у својим зидинама може да поздрави за-
ступнике словенских народа и поздравља их најсрдачније све као
своју браћу и пријатеље.” На то су присутни певали “Хеј Словени!”.
После тога упутили су се на свечани простор у тврђави Калемег-
дан. Први су наступали Српски соколи, чланство и нараштај под
управом начелника Савеза, Војиновића. У вежбама одређеним
за слет у Београду и Софији наступили су Чеси, Хрвати и Срби.
Јавну вежбу завршили су соколи из Скопља. Водио ју је члан,
румене браде и дугих бркова. Од нараштајаца ниједан није имао
више од 18 година. Најмлађем било је око 12 година. На глави су
имали фесове. У ритму музике, поређани у кругу, окретали су се
један према другом. Свој наступ завршили су алегоријском ску-
пином, при којој се најмлађи успео на врх и с мачем у руци пока-
зао према турској земљи и према Земуну. На ту слику цело веж-
балиште је ударило у буран аплауз. Кад је приступио да говори др
Поповић, све је заорило покличима “Живео Поповић!”. Поповић
је приступио, притајеним осмехом погледао око себе и рекао:
“Доносим поздраве од браће онкрај Саве!”. После вежбе на молбу
сокола, војни академци су заиграли коло. Придружила им се пу-
блика и соколи. Увече је био соколски банкет, на коме су говорни-
ци истицали важност Соколства за заједничко дело свих Словена.
После одржане јавне соколске приредбе у Горњем граду, којој је
присуствовао и престолонаследник Александар, и после пријема
у двору краља Петра, представници српског соколства из Србије,
Старе Србије и са територије Аустро-Угарске одржали су саста-
нак у Београду. На састанку одржаном од 7. до 9. новембра Глиша
Елезовић и Јово Алексић представљали су Стару Србију, а Кристо
Доминковић Приморје. На састанку је одлучено да се створи
Српски соколски савез са седиштем у Београду. На слетовима у
Загребу и Прагу наступало би се под заједничком савезном за-
ставом и заједнички вежбало симболичну вежбу ослобођења. (7)
На састанак су дошли и капетан Милан Прибићевић, секретар
Народне одбране и војвода Јован Довженски. Посетио их је пре-
столонаследник Александар. Руковао се са сваким од присутних
делегата. Позвао их је да посете Двор. (8) Другог јутра после јавне
вежбе соколи су се сврстали пред хотелом “Славија” за излет у
Топчидер. У соколској колони били су Чеси, Словенци, Хрвати,
Срби, Далматинци. Пред соколима су прво српски пешаци, па
коњаници и артиљерија изводили своје вежбе. Соколи су их
поздрављали: “Живела српска војска!”. Соколи су дошли пред
краљев двор. Чули су: “Само Соколи у кроју и Соколице са со-
колским знаком имају приступ!”. Остале су у краљевом врту по-
служили дворски послужитељи закуском и дворским цигарета-
ма. Било је погошћено преко 200 особа. После подне соколи су
поновили јавну вежбу. Српска влада доделила је соколима 3 бес-
платне композиције. У првом возу су били Чеси, у другом Хрвати,
а у трећем Срби и Словенци. Свуда по станицама соколе је доче-
кивало грађанство са одушевљењем. На неким станицама, где је
воз морао дуже да чека, играли би коло. Соколе је у Нишу дочека-
ла војна музика, војска и велико мноштво грађана. Соколи су са
развијеним заставама дефиловали Нишем, пролазећи кроз густи
шпалир војске и грађанства. Наставили су возом за Цариброд. (9)
Соколи су водили борбу против пијанства. Први пододбор
Побратимства основан је у селу Разбоју код Босанске Градишке
1909. и друштво је основало соколску секцију. Вођство Српског
сокола у Босанској Градишци дошло је прво на мисао да се со-
колство пресади у широке народне слојеве помоћу Побратимства.
У Босанској Крајини побратиме је предводио соколски првак тог
краја Влада Малић. Није пропуштао ни један празник, а често ни
радни дан да не обиђе Разбој и остала села и тамо организује по-
братиме, који су у исто доба били и сеоски соколи. Жупа је 1911.
одлучила да се у соколским друштвима оснивају побратимске
секције и да соколски предњаци треба да буду побратими. Први
велики слет побратима и сокола одржан је у Босанској Градишци
на Видовдан 1911. Поворка од 600 дицсиплинованих побратима
ишла је са соколском музиком на челу. Слет је привукао велике
масе народа не само из босанско-градишког среза, него и из сре-
зова суседне Славоније. Слету је присуствовао старешина др
Војислав Бесаровић из соколске жупе Сарајево. Као гости били
су присутни Живојин Дачић испред Народне одбране, др Милош
Поповић испред Савеза Трезвености, гуслар Петар Перуновић,
др Андрија Штампар испред антиалкохолних друштава из
Хрватске и Славоније и велики број интелектуалаца и студент-
ске омладине из Босне и суседне Славоније. Побратимски покрет
у Херцеговини у Мостару, водио је Чеда Милић. Милош Ђуран,
чиновник Савеза земљорадничких задруга у Сарајеву, писао је
о побратимима у “Српској Речи”, “Народу” и “Отаџбини”. Љубо
Мијатовић проповедао је соколство и побратимство међу ака-
демском омладином. Године 1912. у жупи је донет закључак да се
у соколским друштвима подмладак васпитава у смислу идеја из-
ражених у књизи “Четник“ др Милоша Поповића. (10) На слету у
Загребу 1911. наступили су сви српски соколи из Србије и жупа у
Аустро-Угарској у поворци под командом Мирослава Војиновића,
начелника Савеза соколских друштава “Душан Силни” и под за-
ставом тог соколског савеза. (11)
Говорећи о српским соколима пре Првог светског рата Душан
М. Богуновић истакао је: “Бити члан соколске организације у
Босни и Херцеговини значило је бити отворен непријатељ Аустро-
Мађарије. И ако се у томе правцу захтевало нешто да се учини,
живот за то морало се дати. Бунити се, освежавати свест, љубити
Србију и Краља Петра, сметати и пркосити свагђе и на сваком
месту Аустро-Мађарији, тражити слободу и пун живот, а дизати
се против не само личнога, него и националнога робства, то је
био основни мотив соколске политике у Босни и Херцеговини.”
Срби су тежили уједињењу прво са Србијом а онда и с осталим
југословенским крајевима, а томе се приклањао и део муслимана
и католика. Против су били католици, анационални муслимани,
владини Срби и сви остали, који су се после окупације доселили у
Босну и Херцеговину, познати као ,,куфераши”. (12)
Културно друштво “Просвета” од свог оснивања 1902. увек је
нарочиту пажњу показивало према соколима. Помагало је нов-
чано соколска друштва, слало предњаке на соколски течај у Праг
и омогућавало набавку гимнастичких справа. (13) На прослави
десетогодишњице Просвете одржаној у Сарајеву септембра 1912.
учествовали су у великом броју соколи и побратими. Велика на-
ционална манифестација одржана је у Сарајеву недељу дана пре
објаве балканског рата. На прослави утврђени су задаци сокола и
побратима у данима, који су били на помолу. Делегација “Душана
Силног” из Дубровника је заједно са “Дубровачком грађанском
музиком” отишла у Сарајево на “Просвјетину“ прославу. Стигли
су у Сарајево око 9 сати увече. Делегати “Душана Силног” марши-
рали су главном улицом око барјактара Иванковића из Требиња.
Пред њима су ишли др Лаза Поповић и Воја Живановић, српски
генералштабни пуковник, а за њима сви соколи. Музика је сви-
рала “Оро кличе са висине”. Звуке музике пратила је песма при-
сутних, али уместо речи: “Ми смо с тобом Светозаре Милетићу!”,
могло се јасно чути: “Ми смо с тобом Петре Карађорђевићу!”(14)