Соколи у борби против
Аустро-Угарске монархије

После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске ом-
ладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима
грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после
смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, уста-
нак у Македонији и споразум о реформама турске управе у
Европи, закључен у Мирцштету, све је то будило нове наде. Са
оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело
је оснивање српских соколских друштава у српским земљама
под влашћу Аустро-Угарске. У томе часу одржана је крајем сеп-
тембра 1903. скупштина српске академске омладине у Срем-
ским Карловцима, да решава о “новим задацима омладине“.
На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и
пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине,
Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције ... .
Од свега тога остао је лист “Омладински гласник”; оснива се
помоћу омладинаца неколико нових земљорадничких задруга
по селима; ствара се десетак народних књижница које ускоро
нестају, и оснива се Српски соко у Сремским Карловцима, а осни-
вач његов Лаза Поповић, предложио је у “Омладинском гласнику“
оснивање сокола на све стране Аустро-Угарске Монархије. Лаза
Поповић ступио је у контакт са чешким соколима. Омладинци
који су покренули Српски соко, разишли су се по школама, а Лаза
Поповић остао је сам са неповерљивим грађанима, и међу њима
неколико романтичара прошле омладинске генерације. Било
је присутно неповерење и ометање рада соколског друштва од
старијих грађана и професора. Насупрот њима Тихомир Остојић,
професор Новосадске гимназије, издао је свеску својих чланака о
гимнастици и посветио је Соколима у Карловцима. У тим члан-
цима говорио је о реформи видовданске славе у сремској Рава-
ници, у националном и витешком духу. Патријарх Бранковић је
1906. поклонио карловачком соколу кућу с околним зградама и
земљиштем. Српски соко су помагали књижевник Паја Марковић
Адамов и други српски писци. Нова соколска друштва оснива-
на су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих
страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради
оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора,
Коренице, Книна, Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора ...). Убрзо
је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на
жупе. Друштво у Карловцима било је матица српског соколства
на територији Аустро-Угарске монархије. Из Сремских Карлова-
ца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина,
у све српске крајеве. Сремски Карловци као средиште Фрушко-
горске соколске жупе подстакли су оснивање Босанско-Херце-
говачке, Крајишке и Приморске српске соколске жупе. Др Лаза
Поповић настојао је да средиште Српског соколства буде у Бео-
граду. Техничко вођство и соколски лист прешли су из Карловаца
у Београд. Врхунац рада били су Видовдански слетови са вежбама
и такмичењима у јуначким играма у сремској Раваници. На Рава-
ничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да
ће се борити за ослобођење и уједињење. (1)
Народ који је био на ходочашћу у Раваници могао се прили-
ком слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом
слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170
вежбало просте вежбе. Учествовали су: Српски соко из Сремских
Карловаца са старешином др Лазом Поповићем и 41-им чланом;
Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом
Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др
Миладиновићем и 31-им чланом; Српски соко из Шида са под-
старешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са
стерешином др Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Ву-
ковара са старешином др Св. Новаком и 25 чланова; ... . Друштва
која нису вежбала просте вежбе била су: Српски соко из Загреба са
старешином др Стојановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна
са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом
Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом
Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са
вођом др Свињарцем и 10 чланова. Била је присутна депутација
Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са потпредседни-
ком Бранком Цијаком и делегација “Душана Силног” из Београда
на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем
чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у
поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице,
где су се проверавале просте вежбе. Након провере окупили су
се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши
из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на веж-
балиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу
поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друшта-
ва, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за
њима друштва у гимнастичком оделу.
Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржа-
но такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у
бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска најбољи
је био старешина др Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле
тешке 5 килограма. Изведена је српска народна игра - бацање
камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народ-
на слава уз певање, свирање и играње. (2)
Соколе је погодила анексија Босне и Херцеговине 1908. годи-
не. Решили су да се “соколска идеја братства што дубље проши-
рује у народ и да се ... заинтересује сва средњошколска омлади-
на, јер ће ти ђаци кроз кратко време бити носиоци и покретачи
соколске мисли и рада у народу. У нашем народу требало је очу-
вати и наново подићи дух борбеног расположења и поштовања
тако, да би сваки припадник те генерације био приправан на
највећа самопрегарања, тешке жртве и борбу за вечни живот
свога народа. Соколство је било прво позвано да својим снагама
целоме народу докаже вредност и снагу уједињења. ... Први је
задатак био да се сав наш народ без разлике на племе, веру и
крај упозна и спреми за велико дело националног уједињења и
ослобођења. Други је био у томе, да се наше најмлађе интелектуал-
не генерације васпитају у духу соколског схватања о неминовној
потреби борбене акције против сваког покушаја наших угњетача.
Од наше напредне омладине требало је створити ону генерацију,
која ће, као деца наше националне револуције, бити претеча от-
ворене борбе за слободу и уједињење.” (3)
Мишко Јовановић био је старешина Српског сокола у Тузли.
У својој изјави истакао је: “Ја сам био, док није дошао Жакула у
Тузлу, лола и нисам се ничим бавио а он ме је узео у своје руке
и дотерао, увео ме у Соко и направио ме је другим човеком. Ти-
ме је он мене ослободио од душевне таме и зла, а тако сам и ја
друге ослобађао приводећи их Соколу”. Заједно са Вељком Чуб-
риловићем, тајником соколског друштва, ишао је од села до села
и проповедао: “У Соколство за народ и слободу!” (4) Лујо Ловрић
истакао је о односу аустријске власти према соколском покрету:
“Аустријске власти оцениле су опасност соколског рада у народу, ...
што је сва средњошколска омладина ступила у соколске редове и
почела да слободно и ватрено проповеда велику идеју ослобођења
и уједињења. Та светла идеја свих наших националних покрета,
као и идеја соколског програма, била је она чврста веза, која је у
свако доба везивала наше покрете, људе и њихове акције. ... Све
репресалије непријатељске власти и сви покушаји, да се наш на-
родни покрет скрене у другом правцу неке тријалистичке поли-
тике, остали су потпуно без успеха. Млађе генерације, васпита-
не у соколском духу, ступајући у живот почеле су организовати
нова соколска друштва и проповедати идеју Соколства иденти-
фикујући је са идејом народног ослобођења и уједињења. ... Као
видан протест најмлађих генерација ... спомињем овде генерал-
ни штрајк средњошколске омладине ... Вође овога покрета, који
је одјекнуо широм целога света, били су соколски васпитаници
... Тада је наша омладина први пут ступила у отворену борбу
против жандармеријских бајонета и у Сарајеву је проливена прва
крв. ... Народ је почео да Соколе на њиховим манифестацијама
поздравља покликом: “Живела народна војска!”. (5)
Др Воја Бесаровић, старешина, и Јово Поповић, заменик ста-
решине друштва у Сарајеву, били су задојени на универзитету со-
колством. Они су дошли у лични контакт са Лазом Поповићем и
на Видовдан, на слету у Раваници, у Срему 1908, са њим утврди-
ли план организације Српског соколства у Босни и Херцегови-
ни. На конференцији делегата српских гимнастичких друштава
у Сарајеву у јесен 1908, поверена је старешинству Српског сокола