30.
Борис Лазић

Данило Kиш у Ријселу

Питате, за трагове лекторског рада Данила Киша? Мартин
Петраш, и тада и данас професор чешког језика, у Лилу, памти
га по незадовољству рада са студентима славистике и по изјави,
њему датој: Ја сам писац! Сведочи да је Киш са студентима пре-
водио стихове, више него што је полагао на студиј морфологије
или вежбе из граматике (у збирци Лаута и ожиљци Киш пак
наводи да је вежбе из палатализације припремао у возу, на путу
за Лил; но да је полагао на темељном разумевању граматике
српског језика код својих студената, о томе сведочи његов есеј о
превођењу Црњанског – као што до извесног степена осветљава
и сам његов наставни рад).
Књижевни критичар Јездимир Раденовић, Кишов париски
пријатељ, боем, бродоломник, каже да је писца Лил подсећао –
на Никшићку железару (и то би било такорећи једино, спасено
успоређење, слика). Киш је у Лил путовао возом, по два сата у
једном смеру – знатно пре брзе пруге, ТГВ-а. По завршетку на-
ставе, с Мартином Петрашем, тада младим, чекајући на воз за
Париз, на тргу испред железничке станице, пио је. На факултету,
о његовом раду, нисам наишао ни на један документ. У архиви не
постоји ни примерак радног уговора. Административне зграде
су модерне, и како би то умели рећи Бувар и Пекише, “без душе“.
Мој нараштај је, уистину, затекао пропали кампус, зарасли парк,
и некаталогизовану библиотеку славистичког одсека у којој се
датотека још исписивала ручно.
Insulae, L’Isle, Rijsel, Lille – Острво. О граду сазданом између
велике и мале Деле, о напрасним, виолентним, изненадним
сучељавањима тих неколико градова у један, једини, данас
француски; о отвореним вокалима нордијаца, о њиховом
плебејском говору, о сељачкој простосрдачности, равничарској
успорености, о стишаности тих, такорећи, Холанђана; о рад-
ничком, индустријском Вазему, о барокној четврти, тада свра-
тишту блудница, сецикеса, коцкара, о Јурсенаровој, о Генералу,
напосе о раду на Универзитету Charles de Gaulle Lille III песник,
прозаист и есејиста Данило Киш скоро да није оставио сведо-
чанства. Киш је, за време бављења лекторским радом, живео у
Паризу, Великој кухињи идеја, липтао против Бретона и Сартра,
а – ето парадокса – преводио Левија! Редовно је возом долазио
у Лил, средиште северног департмана, негдашњег франачког,
бургундског, фламанског, шпанског града (ни трага тих ет-
ничких, религијских, језичких, државотворних, архитектон-
ских сучељавања, међусобних порицања, претакања, можда и
сливања, код Киша). Остраво, Ратно острво? Вобанова тврђава,
у облику звезде (архитектонска иновација која бранитељима
омогућава да се с две зидине обруше на истог нападача), на реци
Дел, на размеђи латинских и германских вилајета, зар није тре-
бало да, по принципу слободних асоцијација (јер ту грађевинску
иновацију ће кроз просвећену Европу да даље проносе, за своје
потребе, Руси и Аустријанци), у прози Данила Киша, буди
путописно-полемичка сећања на Карловац, Стару Градишку,
Славонски Брод, Митровицу, Петроварадин, Калемегдан, на
Аустријанце, на Турке, на љуте Сремце и Крајишнике? Држао је,
по властитом сведочењу, предавања из – ах, палатализације.
Незаинтересован, можда, за студенте.
Можда, незаинтересованим, студентима?
Његов рад је, међутим, пратио орлеанац Алан Капон, данас
угледни преводилац српских постмодерниста.

Слични текстови


Милорад Прелевић
О књизи Сапутник и сабесједник

Милован Данојлић
Иво Андрић данас

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019