30.
Санда Десница

Српски језик и српски језици

Лингвиста Милош Ковачевић са делом “Српски језик и српски
језици” доживео је велики успех. Да су читаоци жељни огољене
и “без увијања” истине о српском језику, потврђује чињеница да
је за 20 дана продато 1.000 примерака овог дела. Ковачевић, један
од најцењенијих лингвиста српског језика, за наш лист говори о
судбини српског језика.

Ко све данас говори српским језиком и каква је његова
будућност?

– Кад је Вук Караџић стандардизовао српски књижевни језик, он
је наглашавао да је то језик свих Срба, сматрајући Србима управо
све оне које обједињује српски језик. А то су, по Вуку, Срби трију
(веро) закона: “закона грчога, закона римскога и закона мухаме-
донскога”, тј. православци, католици и муслимани који говоре
штокавским дијалектом. Временом су се језички јединствени
Срби разделили у три нације према вери, али нису променили
језик. Сви они и даље говоре српским језиком, али сви неће да
га зову српским. Хрвати су га променили у “хрватски”, Црногор-
ци у “црногорски”, а муслимани Бошњаци у “босански”. Научно
гледано, српским језиком данас, осим Срба, говоре и сви они
који употребљавају “хрватски стандардни језик”, “босански
стандардни језик” и “црногорски стандардни језик”.

Да ли изменом имена српског језика у хрватски, бошњачки
или црногорски, српски језик постаје мање свој?

– Лингвистика има јасне критеријуме шта се може, а шта не може,
сматрати посебним језиком. Међу те критеријуме спадају поду-
дарност у граматичкој структури језика (да ли нпр. исти број
падежа, глаголских облика и сл.) затим да ли је порекло језика
исто (да ли им је основица иста) и колика је разумљивост међу го-
ворницима разматраних језика. Према свим тим критеријумима,
ни “хрватски”, ни “босански” ни “црногорски” не могу бити по-
себни језици различити од српског. Они представљају само пре-
именовани Вуков (ски) српски књижевни језик. Ако се, дакле,
примене научни лингвистички критеријуми преименовањем
српског језика, без обзира на њихов број, српски језик не постаје
мање српски. Он и даље остаје целином српски језик, само сад
под различитим политичким именима.

Стране: [ 1 ] [ 2 ]

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2020