Из магле засијаћеш к’о звезда

Новембра 1960. године Звјагинцева је написала песму “Истанбул”.
С тим у вези, карактеристичне су следеће реченице из писма које
је упутила свом јерменском колеги Левону Мкртчјану: “Била сам
у иностранству... Брод је дуго стајао у лепом, али за мене, због Јер-
мена, трагичном и злом Истанбулу.” Сложена, противуречна осе-
ћања карактеришу и споменуту песму: град давне маште, познат
по својим знаменитостима, и град – заливен крвљу Јермена... Све
што је у њему видела песникиња доживљава кроз призму траге-
дије јерменског народа. Кроз реалне слике пробијају се гласови и
визије прошлости, а кроз завијање бродских сирена ветар доноси
“вапаје јерменске мајке кроз године беспомоћних суза”... Пловећи
Златним рогом 10) , песникиња није у стању да доживи лепоту којом
је окружена:

А срце на узбуну зове –
Одједном преда ме исплове
Очи Јерменије и лик јој тужан,
И Сиаманто 11) , и Варужан 12) ,
И муке Комитаса-џана 13) ,
И бол и крв јерменских рана...
Збогом, Истанбуле! Док испловљавам,
Два осећања сучељавам:
Једно је жудња за тобом давна,
Друго – срџба тужна и огавна.

У песми “Комитас” (1959), кроз трагедију генијалног јерменског
композитора и музичара који је, под дејством догађаја 1915. године,
остао поремећеног ума, Арсеније Тарковски открива и своју вла-
ститу трагедију – трагедију уметника чији је кривац време:

Душу ништа не прља,
Њој није потребан спас,
У небо гледа и мрмља
Као безумни Комитас.

Као да је и сам искусио све недаће и страдања свог јунака, песник
се са њим потпуно поистовећује и готово слива у једно биће:

Кошуља ми је сва у крви
Зато што и моје жиће
Ветровима страха мрви
Стародавно крвопролиће.
Аја Софије 14) опет камен
Измиче ми испред носа
И пепелом земља-знамен
Стопала ми прљи боса.

Ове и друге, поетски необично снажне слике, разоткривају сву
чудовишност погрома који тако поприма универзално, готово
космичко значење, о чему сведочи и следећи дистих Тарковског:

И међ’ звездама, и свуда,
Стоји кривда страшног суда.

Јерменија и њени људи, као и ужаси турског геноцида, насиља и
пљачке, тема су путописне књиге Николаја Тихонова “Дани от-
крића” (1962).
А своју књигу о Јерменији Василиј Гросман назвао је “Свако
вам добро” (1962). Њоме доминира монументални, трагични лик
75-годишњег лудог старца Андреаса који је пореметио умом када
је, за време масовног покоља Јермена, на његове очи заклана и
цела његова породица... Писац размишља о томе како су разли-
чите судбине и карактери Јермена обједињени заједништвом њи-
хове хиљадугодишње историје, “заједништвом несреће која је
снашла људе у Турској Јерменији, заједништвом чежње за напу-
штеном ванском и карском 15) земљом”.
У песничком циклусу Александра Гитовича “Гозбе у Јермени-
ји”, започетом 1944. и настављеном 1964-66. године, основна пе-
сникова преокупација је такође историјска судбина јерменског
народа, а њен својеврсни епилог чини песма “Војна парада у Је-
ревану”, написана под утиском параде у част јубилеја Октобарске
револуције, коју је песник посматрао с прозора хотела “Јерменија”
1965. године:

Стазе к праведности дуге су, врлетне.
Трибине – слева,
А здесна – Арарат 16) неосвештен.
И топова цеви далекометне
Под сунцем поднева
Недвосмислено блеште.

То је, у ствари, почетак песме о којој је песник изјавио: “У њој је со
свега оног што сам желео да кажем о Јерменији.” У песми “Прођо-
ше векови и време је да се заборави” Гитович размишља о “рели-
гији Погрома и Покоља” коју вековима проповедају и претварају
у живот непријатљи Јермена:

И ти си дош’о, Абдула Хамиде 17)
Да у каменим селима нађеш срећу –
Добош ти лупа и зурне се не стиде
Док лешеви се коче на дрвећу.

Да иронија буде потпуна, таква варварска политика вођена је
према народу вредном и мирољубивом, стваралачком и градитељ-
ском. О томе је и Гитовичево “Подражавање Пушкина”, инспири-
сано стихом “Истанбул сада ђаури славе” великог руског песника:

Памтимо како су у селу клали
И пламтео је пожар подивљали –
На земљу градитеља и зидара
Пали су јатагани јаничара.

И док на земљу и нас обараху,
Очи нам кроз маглу разазнаваху
Истанбула дворце од камена
Што подиже их геније Јермена.

Одјеци трагедије јерменског народа, који је преживео све ужасе
погрома и депортација, веома разговетно долазе и из песме Се-
мјона Липкина “Јереванска ружа” (1965). Градећи је на контрасту
између “јереванске руже” (лепоте, поезије, хармоније) и “јереван-
ске прозе” (свакодневног, реалног живота), песник ову другу ви-
ди и пише:

У старцу што прикљешћује
Левантинске четке и мотке
Крај фонтане где људи седе,
У дечаку што усрећује
Своје радознале и кротке
Патњом умудрене погледе.

Ликови старца с левантинским четкама и дечака чији је поглед
“умудрен патњом” представљају персонификацију историјске суд-
бине јерменског народа. Тако се бол старчевог поколења одразио
у очима детета... Још једном се Липкин враћа овој теми у песми
“Годишњица јерменске туге” (1972). То је песма о “страшној годи-
шњици страшне народне погибије” и о помену одржаном у храму
у Светом Ечмиадзину 18) за покој душа “невино убијених”.
_______________
10) Златни рог – залив на улазу у мореуз Босфор који спаја Црно и Мра-
морно море.
11) Сиаманто (Атом Јарџањан, 1878-1915) – истакнути задапнојерменски
песник, жртва геноцида.
12) Данијел Варужан (1884-1915) – истакнути задапнојерменски песник,
жртва геноцида.
13) Комитас (Согомон Согомоњан, 1869-1935) – велики јерменски компо-
зитор и музичар, оснивач националне музичке школе новијег доба. За
време геноцида 1915. године пореметио умом.
14) Аја Софија (Света Софија) – споменик византијске архитектуре у
Константанопољу (касније Цариграду, данас Истанбулу). Изграђен
532-537. године. Западни део храма и кубе, који су порушени за време
земљотреса, рестаурирао је јерменски архитекта Трдат у 10. веку.
15) Карс – Један од највећих градова историјске Јерменије. Данас се на-
зали у Западној Јерменији.
16) Арарат – планински венац на југу Араратске долине. Највиши врх
Јерменске висоравни (5165 м). Према Библији на Арарату зауставила се
Нојева барка.
17) Абдул Хамид (1876-1909) – турски султан. Добио је надимак „Крвави
султан“ због погрома које је вршио над Јерменима.
18) Ечмиадзин (Вагаршапат) – древни јерменски град недалеко од Јеревана.
У њему се налази центар Јерменске апостолске цркве (303. година).