Из магле засијаћеш к’о звезда

У повести Андреја Битова “Лекције Јерменије” (1969) трагеди-
ја јерменског народа интерпретирана је кроз ауторов доживљај
књиге “Геноиид над Јерменима у Османлијској империји – збор-
ник докумената и материјала”. Над било којом страницом ове
књиге, по мишљењу Битова, може се постати јерменофил! Аутор
је потресен подацима, наведеним у предговору, о укупном броју
Јермена настрадалих у масовним покољима. Пошто је цитирао
неколико насумице узетих одломака из књиге у којима се опису-
ју перфидна мучења којима су подвргавани Јермени, Битов каже:
“Сам себи личим на убицу већ и самим преписивањем ових речи...”
У повести Јурија Карабчијевског “Чежња за Јерменијом” (1978)
однос аутора према јерменској трагедији дат је кроз његове им-
пресије о споменику жртвама геноцида у Јеревану. Тај споменик,
по њему, “нема намеру да прикаже догађаје... зато што се том
људском речју не назива оно што се догодило Јерменима. У њему
нема приче зато што никакав систем од метала и камена, ограни-
чен материјалом, није у стању да исприча било шта о два милиона
убијених људи...”
У циклусу песама Михаила Матусовског “Стихови из врелог
тонира 19) ” (осамдесете године) прецизно је означена тема историј-
ске прошлости Јерменије, али песника посебно тангира све што је
у вези са геноцидом и борбом јерменског народа против турског
насиља. Називи места где су Јермени пружали херојски отпор
турској војсии – Сасун 20) , Муса Даг 21) и Сардарапат 22) – спомињу се
у песмама “Хачкари, хачкари 23) ”, “Кување арисе 24) ”, “Капија Чарен-
ца 25) ”, и “Моја година рођења” чији завршни стихови гласе:

Ево уз Верфела 26) и мене,
Делим са вама смрти честе...
Молим за опоштај Јермене
Што рођен сам петнаесте!

Импресиван је опис споменика жртвама геноцида у Јеревану који
даје Матусовски: “Немогуће је тај споменик посматрати мирно.
Дванаест гигантских каменова распоређени су унаоколо као два-
наест округа из којих су прогнани Јермени. Или су то дванаест
тужно нагнугих хачкара. Или – дванаест удовица окамењених у
својој жалости. Или – дванаест војника који припремају освету...”
Песниково саосећање са јерменским народом можда је највише
дошло до изражаја у песми “Споменик на брду Цицернакаберд”:

По васцеле ноћи од тада
Бунцам или блудим без гласа:
“Већ је пролеће, а снег пада” –
Пева безумље Комитаса.

“Већ је пролеће, а снег пада”,
Природа није то што јесте.
Као да с лица крв тек сада
Отире април петнаесте.

Стихови Матусовског из песме “Гоблен Григора Ханџјана” 27) :
И сећање историје покад је непоуздано:

Овде прочишћен ред, а тамо фали страница,
Овде одузети папири, а тамо искривљен факат.
Овде исправљен датум, а тамо сведок убијен –

могли би да послуже као мото за песму Владимира Корнилова
“Радио-емисија” (1987) која разобличује једну, за политику савре-
мене Турске веома карактеристичну појаву: грубо фалсификова-
ње историје, односно потпуно одрицање да се геноцид над Јерме-
нима икада догодио. Тако, Радио Истанбул:

Објављује целој васељени:
Црну годину покоља
Измислили су Јермени.

Међутим, истина се не може сакрити, па ма колико се спикер упи-
њао да докаже како је “кривица обострана”. Песник се зато обраћа
потомцима оних који су вршили геноцид:

Не жури да улепшаш
Грозно наследство:
У лажи се крије
Ново зверство.

И онима који покушавају да изокрену прошлост:

С њом се не играј
Тутумиша и жмурке,
Јер почећеш да личиш
На радио-Турке.

Четири псалма Бориса Чичибабина, посвећена Јерменији, сведоче
о песниковом дубоком поимању духа земље и народа, као и теме
геноцида којом се такође баве.

Јерменијо, твоја невоља је од ума,
Ти си двојник јеврејског фатума.

У смутна времена песник прочишћава душу истином “високе
трагедије” Јерменије коју воли доживотном љубављу:

Не уживам више у весељу,
Отаџбина ме не штити од стида –
Верујем до гроба у земљу
Лешника и геноцида.

“Мој мозак сече покољ петнаесте” – тако Чичибабин изражава свој
бол у “Четвртом псалму” у коме Јерменију назива још и “одбаче-
ном сиротицом Закавказја”, позивајући цело човечанство да са
њом саучествује:

...Али дај ми да заплачем,
Па ће можда и свет да заплаче
Због оног што збило се
Под турским мачем.

“Четврти псалм” (1984) инспирисан је спомеником жртвама гено-
цида и, осим као жестока осуда, доима се и као величанствени ре-
квијем невиности. Том утиску доприноси и одмерена интонација
стиха, тежак и успорен ритам који наводи на мучна размишљања
и на дубоко саосећање трагедије древног народа.

Без празничног блеска, а опет узвишен,
Нуди се погледу нетруњеном ратом
Тај спомен људима кланим само зато
Што беху Јермени – и ни за шта више.

Веку мој суђени, у лице крв ми пљусни!
Зрнасти терет надн’о се над зло давно,
И плаче над жртвама убијања гнусних
Певајуће племе жалошћу колебано.
_______________
19) Тонир – пећ укопана у земљу. У њој се пече јерменски хлеб лаваш.
20) Сасун – област у историјској Јерменији. Један од центара национално-
ослоболилачког покрета против Турака. Становништво Сасуна
пружило је херојски отпор Туриима 1884, 1904. и 1915. године.
21) Муса Даг – планина у Турској. У лето 1915. године постала је скло-
ниште за 5000 Јермена који су се 40 дана херојски супротстављали
регуларној турској војци, а они који су остали у животу пребачени су
у Порт Саид бродовима послатим из Француске.
22) Сардарапат – тврђава изграђена 1819. године, данас се налази у Арма-
вирском региону Јерменије. Сардарапатска битка између Јерменске
и Турске војске одиграла се 11-29. маја 1918. године и завршила се по-
бедом Јермена, чиме је спречен упад Турака у Источну Јерменију.
23) Хачкар – „крст-камен“, стил у архитектури карактеристичан за
јерменско средњовековље: вертикално постављена камена плоча
украшена орнаментима.
24) Ариса – јерменско национално јело од жита и меса.
25) Јегише Чаренц (1897-1937) – велики јерменски песник, жртва
стаљинске репресије. Капија Чаренца – грађевина подигнута шездесе-
тих година у песникову част.
26) Франц Верфел (1890-1945) – аустријски писац, аугор романа „Четрдесет
дана Муса Дага“ о херојском отпору Јермена на планини Муса 1915.
27) Григор Ханџјан (1926-2000) – познати јерменски сликар.