Музејска активност Срба у Канади

вање финансијског стања музеја, такође и на прикупљању вели-
ког броја донација колекцији. Госпође Анђи ЛаМар и Ане Дубе
припадају ‘новијој’ генерацији директора музеја од 2013. до данас.
Ревитализација музеја се покренула 2013. године када је музеј
добио врло престижну субвенцију од Министарства за Културу,
туризам и спорт провинције Онтарио. Идеја дигитализације јед-
ног дела колекције родила се на прослави 25 година постојања
музеја. Тадашњи директор г. Богдан Ћук, г-ђа Ане Дубе, дугогоди-
шња сарадница музеја, г. Брајан Овенс, главни архивар универзи-
тетске библиотеке у Виндзору, и још неколико особа удружили су
се како би формулисали пројекат до најмањег детаља. Сарадња са
Министарством културе и његовим локалним представницима
донело је плодоносну субвенцију музеју, који је тада могао запо-
чети пројекат у пролеће 2013.
Материја из колекције која је изабрана за дигитализацију од-
носила се искључиво на писано наслеђе. Изабране су све споме-
нице икад написане и издате на српском језику у Виндзору, сви
новински чланци написани о локалној српској заједници, све
новине које су писане и издаване у граду као што је Демократска
мисао издата 1955. и 1956., Глас Канадских Срба од 1945 до 1983 када
се сели у Торонто, затим све књиге које су писали локални писци
на српском језику и које су издате у Виндзору. Ту су се прикљу-
чили извештаји Југословенско канадског удружења из Виндзора
(које се касније претапа у своје старо окриље Српске Народне од-
бране), Соколског друштва, затим црквене књиге рођених, венча-
них и умрлих од 1946. до 1970. године за подручје Виндзора. Када
се изабирање завршило, сакупило се око 25 000 наслова који су
се морали дигитализовати по најновијим стандардима дигиталне
конзервације.
Пројекат је трајао годину дана и за то време је спроведено ис-
траживање биографија 20 писаца, готово исто толико уредника
новина Гласа канадских срба, анализирање њихових текстова и
књижевних и политичких активности, затим истраживање осни-
вања и рада издавачких кућа Авала енд Публисхинг Принтинг
Цo. (у власништву Српске народне одбране), Мусцле Принтинг
анд Перун Прес које су издавале новине (Авала), књиге, споме-
нице, промотивни материјал друштвених окупљања и фестива-
ла итд. Истраживање је отворило још низ одличних тема из исто-
рије и културе српске заједнице Виндзора, као што су историје
свих културних, хуманитарних и верских друштава и удру-
жења у Виндзору и њихова сарадња са другим заједницама у
Канади, Америци и широм света. Сам пројекат је изродио нови
вебсајт са одличним прегледом дигитализоване материје, ре-
презентативних делова колекције по свим категоријама и вир-
туелне библиотеке свих дигитализованих текстова (www.
serbianheritagemuseum.com).
Паралелно пројекту, под вођством музејског управног одбора
и тадашње председнице г-ђе Анџи ЛаМар, заједница је са енту-
зијазмом организовала донаторске скупове који су пружили фи-
нанцијску подршку музеју. Када се пројекат завршио средином
2014, музеј је обновио свој изложбени простор, утврдио групу
сталних волонтера који пружају техничку помоћ запосленима,
развио нови управни одбор који успешно промовише музејску
делатност и ствара нове пројекте. Музеј је 2014. године започео
дигитализацију, идентификацију и каталогизацију великог броја
фотографија из своје колекције, а 2015. ажурирао свој целокупан
инвентар. Година 2015. протекла је у фокусу подизања и мењања
изложбеног профила па се, самим тим, музеј такорећи умрежио
у шири спектар културних активности, као, на пример, изложбе-
но обрађивање теме стогодишњице Великог рата којег су обеле-
жиле многе друге заједнице широм света. Садашња председница
музејског управног одбора г-ђа. Ане Дубе започела је свој мандат
пред крај 2015. у сарадњи са кустосом свих новијих изложби г-ђом
Јулком Влајић. Циклус изложби које су посвећене Србији у Првом
светском рату започео је августа 2014. године када је Музеј био
домаћин и организатор откривања спомен плоче поводом 100 го-
дина Интернирања Срба у Канади, као и програма којим су пред-
стављена предавања др Мандреше и г-ђе Драге Драгашевић, као
и изложбе која је трајала до краја године. Новине Глас Канадских
Срба је забележио причу са тог догађаја у септембарском броју
2014. Друга изложба с истом тематиком тренутно је постављена
до 26. априла 2016. под именом Велика српска голгота 1915-16 (Глас
Канадских срба, јануар 2016). Циклус се завршава последњом из-
ложбом у низу названом Хероине Првог светског рата која ће за-
почети на јесен 2016. У току лета планирају се две краће уметничке
изложбе; прва почиње средином маја а друга средином јула а која
ће довести двоје сликара из Србије, Сунчицу Марковић и Зорана
Милошевића. Биће то леп пример сарадње који треба следити.

Тренутно стање културне и музејске делатности у Канади
Свест о очувању српског културног идентитета ван матице по-
стоји и изузетно је јака, међутим она се у просеку манифестује ис-
кључиво кроз узак спектрум активности. Међу њима доминант-
но место има фолклорни плес и народна музика, што у концерт-
ном смислу, што у директном перформансу. Евидентно је да Срби
воле игру, али шта је разлог за њену доминацију међу културним
друштвима у Канади? Можда одговор лежи у неколицини врсних
и преданих кореографа, одлично организованих самосталних
културно-уметничких друштава (СКУД Опленац и Академија
српске народне игре “Мирослав Бата Марчетић”), у великим мо-
гућностима и приликама за изведбе или популарност међу под-
младком. Најчешће је случај да многе заједнице широм Канаде
имају своја фолкорна друштва која раде при црквеношколским
општинама под окриљем СПЦ. Фолклорне секције се врло често
међусобно посећују приликом значајних празника или такмиче-
ња, тако да им је комуникација интензивна и пуна сарадње, а нај-
успешније и највидљивије су у стању представити Српску култу-
ру широј јавности у канадском контексту.
Књижевност је следећа доминантна културна активност међу
Србима. Торонто већ неколико деценија доминира на том плану
у Онтарију а и шире. Књижара Србика, Српска национална ака-
демија у Канади, Издавачка кућа “Источник” Епархије канадске,
Удружење писаца “Десанка Максимовић”, Клуб часописа “Људи
говоре” и Српско добротворно друштво “Јован Дучић” најчешће
су организовали књижевне вечери, промоције нових књига пое-
зије и прозе овдашњих српских писаца и ентузијаста. Од недавно
Српски конзулат је такође дао прилику многим писцима да пред-
ставе своја остварења. Многа се имена могу набројати, и већини
њих је првобитан порив писање као креативан изражај којим чу-
вају српски језик, писмо и стварају савремену књижевност на
српском језику у дијаспори. Ово је свакако подвиг који није ла-
ко остварити. Ликовна уметност је такође активна грана матери-
јалне културне баштине која је врло привлачна креативним Срби-
ма широм Канаде. Већина их је некако ипак сконцентрисана у
Торонту, где излажу у различитим изложбеним просторима. Срп-
ска национална академија у Канади је водећи изложбени простор
у Торонту, иако мала просторно, која је успела временом да при-
вуче око шездесетак иконописаца, дизајнера, сликара и вајара,
својих сталних чланова и излагача.
Када већ говоримо о стваралачком културном импулсу и ост-
варењу, занимљиво је спомеути значајне пројекте које су само-
стално покренули ентузијасте историчари и режисери. Постоје
два пројекта новијег датума која су врло важна за историју српске
заједнице на канадском тлу. Први пројекат је завршен 20 августа
2014. године када су откривене две спомен плоче интернираним
Србима за време Првог светског рата по канадским радним кам-
повима, једна у Виндзору а друга у Нијагари. Иницијатор цело-
купног пројекта је Украјинска заједница која је дугогодишњим
трудом успела натерати канадску владу на признање постојања
процеса интернирања непожељних досељеника у Првом свет-
ском рату. Иницијатор тог истог пројекта за српску заједницу
била је г-ђа. Драга Драгашевић која је после шест година (2008
– 2014) мукотрпног и детаљног истраживања успела да расветли
тај део историје српске заједнице у Канади. Њени напори су ре-
зултирали у музејској изложби под именом “100 година од зато-
чеништва у Првом светском рату”, у музеју у Виндзору (http://
www.serbianheritagemuseum.com/category/exhibitions/), чланком у
Гласу канадских Срба у септембру 2014. и есеју у часопису Људи
говоре, број 23/ 24, па онда и предавањем у Српској националној
академији у октобру исте године, које је пренесено на Српској те-
левизији из Торонта. Можда се истраживање наставља, али ми
сада имамо невероватно добро документован један период мало
познате српске историје на овим просторима. Иначе г-ђа Драга