Божидар Митровић

Основи (Словенске) културе и науке

Јединство тог кретања Мајке Земље око Сунца ствара Дух Божји
– Сунчеве зраке који су изражени у облику канелура, које извиру
из капи Тела. 5)
Исту ту космогонију православни СлоВени данас изражава-
ју у облику најлепшег духовног капитела – петокуполног крсто-
образног храма.

Структура купола Покровского соборного храма идентична је
структури капители: и једно и друго су израза непрекидности
руске/рашанске културе од епоха Лепенског Вира и Винче и
доказ, да су из руског, колоВенског/слоВенског мировозрења
(погледа на свет) идеје “Све је Коло” настали сви основни архи-
тектонски елементи (соха/рагатка, рогови/кров, капител, венац,
фронтон, канелуре, стопа), те да је римски архитекта Витрувиј,
при подршци императора направио поетски и наиван фалси-
фикат, да је наводно Грк Калимах смислио капител када је видео
корпу с храном око које се уплео лист биљке акантус. 6)

Право
Реч iustitia (јустиција/правосуђе) је, по руском научнику Нико-
лају Рижкову настала из српске речи устити, 7) што је тачно, јер
у првоизворнику римског права “Закону XII таблица” субјек-
тивно право није било подељено на пуномоћје и тужбу, већ је
тужилац морао да правилно изусти формулу тужбе да би му
се доделило ПРАВО које је, судећи по култу Коло из Лепенског
Вира, право/рус. прямо од Бога (енгл. down right: одозго надоле)
али и рус.: наПРАВО/енг. right, односно надесно, по кретању
Сунца, јер “Све је коло”, у коме онај ко је данас тужилац сутра
може бити тужени, што је поуздан доказ да је извор римског
права било етруско право, а не право из наводних грчких коло-
нија, јер је то била: КОЛО(Ве)нија. 8)

Медицина
Божанства Лепенског Вира су била јајолика и риболика јер су из-
ражавала и изражавају мировозрење древних КолоВена (СлоВе-
на), који су ловили рибу моруну из рода јесетре, која је тачно у
одређено време испливавала на мрешћење као богиња Морена,
да би први лекари на свету лечили родоВерну сабраћу икром
(јајима јесетре), вином, медом и тајним знањем КолоДаром/ка-
ленДаром, o доласку Спасиоца (од помора) – пролећног Сунца,
као вечног васкрса годишњег кретања Мајке Земље око свога
чеда Сунца 9) .

Језик и писмо
Према Србољубу Живановићу, професору Краљевског универ-
зитета у Лондону, Милоје Васић је у свом дневнику, који се чува
у Народном музеју у Београду, изнео став да су знаци нађени у
Винчи – писмо, те да се то мора истражити и систематизовати
на основу мултидисциплинарних истраживања 10) . Али то не са-
мо да није урађено у дужем периоду, све до симпозијума САНУ
у Новом Саду, када су водећи палеолингвисти света призна-
ли да је то писмо (али истовремено и предложили да се назив
винчанско писмо измени на подунавско писмо, да се случајно
не би повезало са СлоВенима), што ни данас не допире до оних
људи који примају плате да би се бавили Винчом и винчанским
писмом, као најстаријим у свету науке признатим писмом, без
обзира да ли је то писмо непознатог народа или азбука СлоВена,
за шта има много доказа како из језичких тако и из друштвено-
историјских оквира.

Геологија, рударство и археологија
Археологија је утврдила трагове рударства из времена Винчан-
ске културе:
• Рудна Глава у Источној Србији је најстарији рудник
бакра на свету,
• рудник цинабарита Шупља Стена, на Авали, је био
изузетно важан за развој првих облика трговине.

Најновије откриће трагова прераде бакра и утврђивање да је
прва металургија на свету започела на простору Винчанске кул-
туре, пре више од седам миленијума, прикључило се низу дру-
гих доказа да је корен људске и слоВенске цивилизације на под-
ручију Лепенског Вира и Винче 11) .

Музика
Историја музике вековима покушава да одговори на три питања
везана за виолину и њен божански звук:

1. Које је божанско/сакрално значење виолине?
2. Зашто су се прве и најзначајније породице градитеља вио-
лина Амати, Страдивари и Гварнери појавиле баш у ХVI веку?
3. Зашто су се прве и најзначајније породице градитеља вио-
лина Амати, Страдивари и Гварнери појавиле управо у
Кремони, градићу на левој обали реке По?

Тајна је у томе што је Венеција вековима била темељ отпора пап-
ском догматизму и централизму.
Папски ратови против Венеције у периоду од 1508. до 1516.
године вођени су као Камбријски ратови, јер су такозвана Света
римска империја Максимилијана I, Папе Јулија II, Лудвига
XII Фердинанда Католичког (аустријског) формирали у месту
Камбре, 10. октобра 1508. године, Камбријску лигу (1508–1510) пре-
ма којој су Савезници планирали да санкцијама, изолацијом
и војно покоре јазическу/ паганску/родоВерну Венецију и од
ње отму Фајенцу, Римини, Равену (Папа), Падову, Виченцу и
Верону (Максимилијан), Тревизо и Фриуљу (ергерцог аустриј-
ски), а Кремону Лудвиг XII.
Кремона је с леве, венетијанске/венецијанске стране реке Во-
денко (латинизовано Bodincus), која је имала и назив Падуша
(јер пада са Алпа, што се у латинском пише Padusa), што потвр-
ђује да су етруски, односно становници који су насељавали про-
стор око реке коју данас називамо По, били СлоВени/рАсСени/
Рашани. После скидања интердикта (Папске санкције против
Венеције, од лат. interdictum— забрана свих црквених дела од
стране епископа или целог непослушног града) Венеција па и
Кремона (итал. Cremona, ломб. Cremùna, лат. Cremona, град у
Ломбардији, итал. Lombardia, ломб. Lumbardía — древних Лон-
гоБарда/ДугоБрадих), морали су да се одрекну својих древних
симбола и погледа на свет (дуалног мировзрења чији је назив
био рАзУм), због чега је рат и започет.
Али мудри Кремонци, Амати, Страдивари и Гварнери и ту су
нам оставили скривену, али недвосмислену поруку. Тврдо дрво
јаворово за доњу плочу (деку) доносили су с Балкана, а меко
дрво за горњу плочу од јеле “увозили” су из ХелВетије/КолоВе-
није, која се чак и у средњевековном периоду првих виолинара
називала Рација/РасСија или на латинском Ruthenia/Русија (да-
нас самостална од јединствене Европе – Швајцарска). Тиме су
оставили јасан запис о целовитости простора КолоВеније/Га-
лије, коју је Гај Јулије Цезар разделио вештачки на ЦисАлпинску
и на ТрансАлпинску Галију и указали на васкрсно значење је-
динства мушког и женског прапочетка, односно хелиоцентрич-
ког система који кретањем Мајке-Земље око свога чеда Арила/
Јарила/Жарила васкрсава свако јутро и у пролеће природу.
Руси виолину називају скрипка, јер је суштина добијања ње-
ног божанског звука у повлачењу/скрипању/шкрипању гудала
(рус. смичок: деревянная трость/древок) преко четири струне
(наштимованим по квинтама: g, d 1 ,a 1 ,e2: сол мале октаве, ре, ла
прве октаве, ми друге октаве). Али и реч виолина одражава
принцип добијања звука виолењем/виорењем таласа добијених
_______________
5) Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“
и русское происхождение российской государственности»,
«КолоВенија», Белград, 2014 г., с. 180.
6) Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“
и русское происхождение российской государственности»,
«КолоВенија», Белград, 2014 г., с. 98.
7) Леонид Николаевич Рыжков: «О древностях русского языка»,
Издательство «Древнее и современное», Москва 2002, с. 22.
8) Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“
и русское происхождение российской государственности»,
«КолоВенија», Белград, 2014 г., стр. 98.
9) Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“
и русское происхождение российской государственности»,
«КолоВенија», Белград, 2014 г., стр. 97.
10) Проф. Лондонског краљевског универзитета Србољуб Живановић,
др медицински наука, доктор атропологије «Антрополошка
истраживања Балкана и ширег Подунавља са посебним освртом на
локалитете дуж Ђердапа и Винче», Зборник радова Међународное
научне конференције «На изворишту културе и науке», КолоВенија,
Београд, 2012. г., стр. 319.
11) Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“
и русское происхождение российской государственности»,
«КолоВенија», Белград, 2014 г., с. 100,

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026