Хералдичка структура романа

грава Уелбека чине чудесно актуелним писцем. Довољно је да се
подсјетимо коинциденција друштвених догађаја у Француској
са објављивањем Платформе и Покоравања. То је један од ра-
злога зашто га и критика тумачи често ванлитерарним критери-
јумима заснованим на тематском нивоу – политички некоректно,
идеолошки ставови, порнографија и слично. Но чини се да је
формални и метатекстуални слој романа простор у којем се от-
кривају јасније поетички и естетички, па ако хоћемо и идеолошки,
избори Мишела Уелбека.
Данијел 1 Уелбеков је јунак који себе пореди с балзаковским
јунаком (Могућност острва, стр. 25), савремено друштво с бал-
заковским (Могућност острва, стр. 83), најзад, за себе експлицит-
но тврди да је балзаковац.

Био сам, наравно, човек који познаје живот, друштво и
ствари; познавао сам једну уобичајену верзију, ону која се
своди на најучесталије побуде које покрећу људску машину;
имао сам визију горког посматрача друштвених чињеница,
једног medium light балзаковца. (15)

Сјај и биједа куртизана јесте Балзаков роман који чита Данијел
1, привучен нарочито ликом Нисижена, “заљубљеног старкеље” (16) ,
што би по Деленбаховој типологији била рефлексивност исказа,
који се односи на испричану причу. Овај тип Деленбах дефини-
ше и као цитат садржине, а ликови који могу да послуже у
функцији ауторовог гласноговорника јесу најчешће умјетници,
романописци, научници, али и сањари, лудаци, пијанци (17) .
Управо такав је Уелбеков јунак, умјетник, комичар, а књижевни
лик Нисижен баца свјетлост на стање самог јунака.
О Бодлеру размишља Венсан, но и Данијел 1 евоцира стихове
“Смрти сиромаха” закључујући: “као да је читав мој живот био
само њихов, мање-више, очигледан коментар”. (18)
Ауторова поетичка самосвијест је јасна; избор поетике је
посредно назначен књигама јунака романа а Уелбеков романескни
опус може се читати као својеврсни hommage деветнаестовјековној
књижевности. Исто тако посредно, скривено, налази се свијест
о структури en abyme. Говорећи о порнографским филмовима,
јунак Данијел 1 закључује: “Прича у причи, филм у филму.
Пројекат који није могао да омане.” (19) Роман Могућност острва
садржи бројне ауторефлексивне енклаве које свједоче да је Уелбек,
након провокативног тематског слоја текстова претходних ро-
мана озбиљно зашао и у формална истраживања наративних мо-
гућности, што ће наставити комплексном формом и у роману
Карта и територија (2010).
Конструисањем прича у причи, утопија у утопији, Уелбек у
роману Могућност острва формом предочава људску непрестану
потребу за утопијским сликама, које се руше и поново стварају.
Књижевност нестаје, па опет настаје. Религија је замијењена
неком новом, и то није крај пута. Сукцесивни почеци и рушења,
што омогућава поглед из футуристички удаљене цивилизације,
људски су феномени. Двострукост људске природе, борба тијела и
духа, бога и сатане, анималног и узвишеног, однос према времену
(будућности, садашњости и прошлости), однос према традицији
муче Уелбековог јунака, како на почетку миленијума тако и у
далекој будућности. Утопије, могућности њиховог остварења,
вјеровања и потребе, а с друге стране урушавања и немогућности
налазе се у самој људској природи. Уелбек ствара роман
најпрецизније антрополошке анализе чији је основ бодлеровска
разапетост која завршава путовањем у смрт. Само је смрт извјесна,
страшна људска или безболна новољудска, и та чињеница битно
одређује све остале потребе: за остављањем трага, за литературом,
за љубављу, за богом. Најзад, пред извјесношћу смрти разапетост
људске природе је неиздржива. Отуд произилази и потреба за
утопијом, а и за њеним уништењем.

Литература
Бодлер 1979: Ш. Бодлер, Цвеће зла, превод Бранимир
Живојиновић, Београд, Народна књига
Dällenbach 1977 : L. Dällenbach, Le Récit spéculaire, essai sur la mise
en abyme, Paris, Seuil
Ђерговић-Јоксимовић 2009: З. Ђерговић-Јоксимовић, Утопија,
Алтернативна историја, Београд, Геопоетика
Ђукић 2004 : М. Ђукић, “Структура mise en abyme”, у:
Књижевна критика данас, уредници Радојка Вукчевић
и Марјана Ђукић, Подгорица, Институт за стране језике
Ђукић 2010 : М. Ђукић, Жан Русе, теорија романа,
Сремски Карловци, Нови Сад, Издавачка књижарница
Зорана Стојановића
Houellebecq 2005: M. Houellebecq, La Possibilité d’une ile,
Paris, Fayard
Jourde 2002 : P. Jourde, La littérature sans estomac, Paris, Pocket
Русе 1993 : Ж. Русе, Облик и значење, превод Иван Димић,
Сремски Карловци, Нови Сад, Издавачка књижарница
Зорана Стојановића
Русе 2012 : Ж. Русе, Интимни читалац, од Балзака до дневника,
превод Иван Мијановић и Марјана Ђукић, Подгорица,
ИЦЈК
Сервије 2005: Ж. Сервије, Историја утопије, превод
Вера Павловић, Београд, Clio
Уелбек 2006: М. Уелбек, Могућност острва, превод
Ивана Мисирлић, Београд, Плато
Viart, Vercier 2005 : D. Viart, B. Vercier,
La littérature française au présent, Paris, Editions Bordas
___________________
(15) М. Уелбек, Могућност острва, стр. 118
(16) М. Уелбек, Могућност острва, стр.297
(17) L. Dällenbach, Le Récit spéculaire, essai sur la mise en abyme, Paris, Seuil,
1977, стр. 76-77
(18) М. Уелбек, Могућност острва, стр. 314
(19) М. Уелбек, Могућност острва, стр. 127