Српска књижевност и писци у Великом рату

Књига, која је на неки начин и сажета антологија дела српских
писаца из Великог рата, није писана и састављана с намером да
донесе прецизну оцену и попис целокупне српске књижевности у
Првом светском рату. Завршна реч о писцима и њиховим делима
записана је већ у књижевној историји и књижевној критици. Са-
стављена је са намером да садашњим и будућим генерацијама кроз
књижевна дела дочара атмосферу и догађаје Првог светског рата,
да скрене пажњу на биографије српских писаца који су учество-
вали у рату и писали о њему. Често су детаљи из њихових живота
или прећуткивани, или узгред поменути у једној или две реченице
у енциклопедијама и књижевним лексиконима. У најбољем случа-
ју расуте су по стручним публикацијама које читају сада све ређи
посвећеници. Књига је писана са намером да скрене пажњу на она
дела писаца која нису увек најважније одреднице у њиховом књи-
жевном опусу, а говоре о тим тешким ратним данима.
Желела сам да отргем од заборава неке песнике чија имена ни-
када неће ући у историју српске књижевности, нити у неку антоло-
гију. Њихов песнички опус писан искрено, са великим надахнућем
и патосом, писан невештом руком, често у маниру великих пес-
ника, невелике је или никакве књижевне вредности. Али та пое-
зија писана ван свих норми и естетских критерија, поред тога што
има документарну вредност, осликава и дух времена, као и психу
наших бораца и колективни дух народа у тим ратним данима.
Приређивање овакве књиге увек подразумева доследност у из-
бору аутора, грађе, временске одреднице. У овом случају било га
је тешко и успоставити и испоштовати. Пре свега зато што је књи-
жевност из Првог светског рата, ма како то наизглед звучало па-
радоксално, обимна. Наиме, у мирним временима, када се врши
класификација једног периода, прави се много доследнији избор
са строжим критеријумима. У рату, у књижевну грађу поред дела
већ афирмисаних писаца потврђене књижевне вредности, улази
и такозвана некњижна грађа: дневници, цртице, писма, али и по-
езија анонимних песника која је често доминирала на страница-
ма периодике тога доба.
Када је о избору писаца реч, узети су у обзир они који су уче-
ствовали у рату, писали у току рата, или своје ратне успомене и
импресије објављивали нешто касније: Бранислав Нушић, Вељко
Петровић, Стеван Јаковљевић, Станислав Винавер, Драгиша Ва-
сић, Станислав Краков, Растко Петровић, затим песници Милу-
тин Бојић, Владислав Петковић Дис, Тодор Манојловић, Раде Дра-
инац. У избор су ушли и они писци који су живели и писали у о-
купираној Србији: Борисав Станковић, Исидора Секулић, Сима
Пандуровић који је у току рата био заробљен у аустроугарским ло-
горима Нежидер и Болдогасоњ. Српски народ, а са њим и писци,
имали су ту несрећу да су живели и ван граница Србије, а касније
су записани великим словима у историју српске књижевности.
Стога су у избор ушли књижевно дело и живот Милоша Црњан-
ског, који је у току Првог светског рата живео у Аустроугарској мо-
нархији и чак ратовао у њиховој војсци као и младалачка биогра-
фија нобеловца Иве Андрића, који је такође у младости живео на
територији Аустроугарске монархије, а која је повезана са делат-
ношћу Младе Босне – то јест са догађајима пред Први светски рат.
Честе су дилеме теоретичара књижевности да ли биографија
писца или поднебље у којем живи утичу на његово стварање. Они
сигурно нису битна и свеприсутна одредница у књижевном делу
али, када су ратови посреди, животи су чврсто испреплетени са
књижевним стварањем. Стога су поред одломака из дела наведе-
не, понекад исцрпне, пре свега ратне биографије писаца које су
свакако имале утицаја на њихово касније стварање.
Опште је позната чињеница да су у току Првог светског рата
многа књижевна стварања прекинута смрћу аутора. Шта би још
написао Милутин Ускоковић да својевољно, у тренутку малоду-
шности и депресије, није прекинуо свој живот бацајући се у воду
набијале Топлице? Шта би још написали Милутин Бојић, Влади-
слав Петковић Дис и многи други мање познати писци који су
умрли и погинули у ратним стахотама?
Има такође примера где је биографија аутора наткрилила и за-
клонила дело писца и за један дужи период избрисала га из исто-
рије књижевности и свести низа генерација читалаца. Дело, иако
велико и значајно, није успело да надрасте биографију. Такав је
случај са Станиславом Краковом, Драгишом Васићем и дарови-
тим књижевним критичарем, уредником крфског Забавника,
Бранком Лазаревићем. Иако хероји Првог светског рата и значај-
ни писци између два светска рата, читавих педесет и више година
представљали су потпуно непознате литерарне чињенице. Други
светски рат донео је нове победнике, а ови ратници и хероји из
Првог нису изабрали “праву” страну у том другом великом рат-
ном метежу.
Није било лако испоштовати ни временску одредницу ства-
рања. Стога су у избор ушла и дела писаца која су настала касни-
је. Природно је, а и готово немогуће, писати роман у току самога
рата, када се догађаји и смрти смењују филмском брзином. То је
пошло за руком Станиславу Кракову, који је свој роман Кроз буру
писао између битака, често у рововима, како је сам забележио. У
току самог рата прозу су писали и Драгиша Васић и Иво Ћипико.
Велики број дела објављен је непосредно после рата. Природно
је било да су велики романи настали касније, кад су се стишале
старсти и страхови, кад је искуство надвадало емоцију, а често
и велико разочарење које је донео један другачији живот у миру.
Стеван Јаковљевић је Српску трилогију објавио после готово
двадесет година (1937), Дан шести Растка Петровића објављен је
постхумно, тек 1961. године.
Истраживати књижевну грађу насталу у току рата пре свега
значи пратити ратну периодику. А у Србији је непосредно пред
рат и у току самога рата излазило 95 периодичних публикација.
Највише их је било у Београду, а касније, како се војска повлачила
ка југу, мењали су се и издавачки центри, па новине 1915. године
излазе у Нишу, затим на Крфу, а касније у многим избегличким
центрима: у Бизерти, Паризу, Швајцарској, Русији... Стога се у
књизи, на самом крају, налазе текстови посвећени појединим пе-
риодичниим публикацијама које су поред информативних садр-
жаја имале и књижевне прилоге.
Посебно поглавље посвећено је издавачкој делатности Срба у то-
ку Првог светског рата. Књиге су остале у домовини. Спаљене или
разбацане, у сваком случају – биле су далеко. Стога се поред пери-
одике у избегличким центрима јавља и жива издавачка делатност.
Пратећи, дакле, биографије писаца, често расуте по ретким
књигама и периодичним публикацијама, и цитирајући одломке
из њихових дела, аутор је хтео да подсети садашње читаоце, а по-
себно оне будуће, на једно тешко ратно време и стварање на које
ће тек кроз 200 година пасти прашина књижевне историје.

Српска књижевност уочи првог светског рата
По оцени многих критичара модерна је била златно доба српске
књижевности. Настала на размеђи између 19. и 20. века дала је чи-
тав низ даровитих песника и приповедача: Милана Ракића, Јова-
на Дучића, Симу Пандуровића, Светислава Стефановића, Мила-
на Ћурчина, Владислава Петковића Диса, Милутина Бојића, Да-
ницу Марковић, Бору Станковића, Иву Ћипика, Вељка Петрови-
ћа, Милутина Ускоковића, Исидору Секулић...
После слома апсолутизма династије Обреновић 1903. године у
Србији почиње да се развија грађанска парламентарна демокра-
тија, земља се видно модернизује и окреће новим идејама и дру-
штвеним токовима. Године 1901, када је основан Српски књижевни
гласник, гласоноша модерног доба и нових стремљења у српској
књижевности, срушена је кафана Дарданели, главно и омиљено
састајалиште књижевне боемије Београда која је углавном била
окренута традиционалним вредностима и патријархалном духу.
Наредне, 1902. године, основана је Српска књижевна задруга,
а 1905. године оснива се Универзитет у Београду. Исте године ос-
новано је и Српско књижевно друштво. На универзитету предаје
интелектуална елита тадашње Србије: Богдан и Павле Поповић,
Јован Скерлић, Јован Цвијић, Веселин Чајкановић, Тихомир Ђор-
ђевић, Станоје Станојевић, Слободан Јовановић, Милутин Ми-
ланковић. У јеку оснивања и процвата просветних и културних
установа 1912/13 године избијају Балкански ратови, у којима ће
узети учешће многи српски књижевници: Нушић, Винавер, Кра-