Култура памћења, као предуслов настајања и опстајања опште културе и цивилизације

ћерке српског краља Стефана Драгутина из династије Немањића,
и син Јелене Шубић Зрински, из једне од најпознатијих хрватских
грофовских породица, који се 26.10.1377. крунисао “Круном Све-
тог Саве” у српско-православном манастиру Милешева за краља
Срба, Босне, Приморја и западних земаља, потом од стране
хрватске историографије једним потезом пера прогласи “zapravo
obnoviteljem stare hrvatske države”;
г. када се насилно исламизовани српски Бајица Соколовић
потом проглашава “босанским/бошњачким великим везиром и
(исто тако босанским/бошњачким) савладаром Османске царе-
вине Мехмед-пашом Соколовићем”, итд.

Другим речима, једно од важних питања у међунационалним
односима на Балкану гласи: зашто се оно што је заједничко у
историји увек уграђује у бедеме раздвајања и бастионе непомир-
љиве различитости а скоро никада се не посматра као спојница
или барем као потенцијални мост међусобног (спо)разумевања?

Научни извори и литература
Aus der Südosteuropa-Forschung; Bd. 8: “Konfliktregion Südosteuropa
‒ Vergangenheit und Perspektiven” (Hrsg. Prof. Dr. Wilfried
Potthoff), Bonn/Muenchen, 1998):
– Balic, S. Der historische und religiöse Hintergrund des Konfliktes
in Bosnien (Warum wird das bosnische Bekenntnis zu Europa
überhört?)
– Potthoff, W. Geschichte und Geschichtsmythen in den
südslawischen Literaturen
Blackburn S.
– Wahrheit. Ein Wegweiser für Skeptiker, Wissenschaftliche
Buchgesellschaft, Darmstadt, 2005.
Böhlig, A.
– Die Gnosis: Der Manichäismus. Bd. 3. Zürich-München, 1980.
Brockhaus, Bd 1. Wiesbaden 1983.
Elwert, G.
– Nationalismus, Ethnizität und Nativismus ‒ über die Bildung
von Wir-Gruppen. In: Peter Waldmann und Georg Elwert (Hgg):
Ethnizität im Wandel. Saarbrücken, Fort Lauderdale 1989.
Fine, John Van Antwerp
– When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of
Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the
Medieval and Early-Modern Periods. University of Michigan Press,
2006.
Herm, G.
‒ Der Balkan. Das Pulverfaß Europas. Econ Verlag GmbH,
Düsseldorf / Wien / New York / Moskau, 1993.
Imamovic, M
‒ Historija Bosnjaka, str. 158-163. – poglavlje: Proces Prihvatanja
Islama u Bosni. Izdavač “Preporod”, Sarajevo, 1998.
Историја српског народа, Књ. 1, Београд 1981.
Jenkins, R.H.J. et Dvornik F. et al.
‒ Constantin Porfirogenitus, De Administrando Imperio. London, 1962.
Jireček, K.
‒ Istorija Srba, prva knjiga, Beograd, 1978.
Kadić, E.
‒ Mehmed-paša Sokolović bio je Bošnjak, Stav, Sedmični časopis za
politiku, društvo i kulturu, 23.10.2016.
Klaić, N.
‒ Povijest Hrvata u ranom srednjem veku, Zagreb, 1971.
Lauer R.
‒ “Genese und Funktion des illyrischen Ideologems in den
südslawischen Literaturen des 16. bis Anfang des 19. Jahrhunderts”.
‒ “Das Wüten der Mythen. Kritische Anmerkungen zur serbischen
heroischen Dichtung.”.
Matuz, J.
‒ Sokollu Mehmed Pascha. In: Mathias Bernath, Felix von Schroeder
(Hrsg.), Gerda Bartl (Red.): Biographisches Lexikon zur Geschichte
Südosteuropas. Band 3. Oldenbourg, München 1979.
Osborne, N.
‒ University of Edinbourgh, “Evening Standard”, London,
Septembar 1996.
Schiel, T.
‒ Ethnie, Staat, Nation ‒ was ist Fiktion, was ist Realität? In:
Peripherie 18/19 (1985).

Stephan Gerlachs deß Aeltern Tage-Buch der von zween glorwürdigsten
römischen Kaysern, Maximiliano und Rudolpho, beyderseits den Andern
dieses Nahmens an die ottomanische Pforte zu Constantinopel
abgefertigten und durch den Wohlgebornen Herrn Hn. David Ungnad,
Freiherrn zu Sonnegk und Preyburg [...] mit würcklicher Erhalt- und
Verlängerung des Friedens zwischen dem Ottomannischen und
Römischen Kayserthum und demselben angehörigen Landen und
Köngreichen glücklichst-vollbrachter Gesandtschafft. Hrsg. von Samuel
Gerlach, Zunner, Frankfurt am Mayn 1674 (XVIII, 552 Seiten, 4 Portraits)

Умељић, В.
‒ Kritik der unreinen Vernunft, “AKUT”, Das Bonner Uni-Magazin,
Nr. 282, 1998.
‒ Свети Сава – пут од племена до нације, Зборник “Свети кнез
Лазар”, Призрен-Грачаница, 2005.
‒ Балкански гамбит Ватикана, KАТЕНА МУНДИ, Београд, 2018.
Чавошки, К.
‒ Рецензија у енциклопедији CATENA MUNDI III, Београд, 2016.

“Председник Скупштине општине Вишеград и члан Главног од-
бора СДА Билал Мемишевић тврди да су српски историчари из-
мислили данак у крви”. Časopis za političku teoriju i društvena
istraživanja “Nova srpska politička misao”, Beograd, 22. januar 2018.