Примена језичких прописа у Европској унији

податке који би помогли да боље схватимо природу пробле-
ма и изазове са којима се сусрећемо у језичком планирању на
Сардинији и да формулишемо предлог који би имао највише из-
гледа на успех.
Пројекат заједничког сардског језика је гурнут у запећак услед
негативног става који су испољили сами сардињани. Када је Ре-
гионални савет 1998. године основао експертску комисију са за-
датком да се постара о питању језика, сви су помислили да овај
комитет има задатак да формулише предлог за јединствени пра-
вопис. Тек је крајем 2000. године обелодањено да је тај комитет,
у ствари, радио на  нормизацији језика за његову писмену упо-
требу. Када је потом 2001. године овај комитет предочио јавности
документ о заједничком сардском језику, постало је јасно да је
оваj јединствени правопис заснован на моделу новонасталог
заједничког сардског језика на чијој је нормизацији комитет све
време и радио. Међутим, није се ту радило само о новом право-
пису јер је документ очигледно описивао и све друге карактери-
стике тог језика (осим синтаксе). Уводни параграф документа је
чак и прецизирао да је заједнички сардски језик варијанта коју
је сам комитет  формулисао и  исправио тако што је  усклађивао
различите варијанте језика. То је навело сардињане да помисле
како је заједнички сардски језик, ако не још једна нижа (локална)
варијанта језика, онда да је бар вештачки створен хибрид, само
још један покушај да се помире две основне варијанте језика,
логудорезе и кампиданезе. Новопредложени језик је, међутим,
готово искључиво био заснован на логудорезе варијанти те је део
популације који је говорио кампиданезе одбацио овај предлог.
Тај уводник је, међутим, садр-жавао још једну тврдњу: да је пред-
ност дата варијантама језика које су ближе историјском моделу
сардског језика, то јест латинском, тако да је настала врло жива
дебата како на страницама новина тако и преко интернета: како
неко може да измери чистоту језика? Зашто се старија варијанта
вреднује од нове?
Овде ћу по страни оставити следећа питања:
У чему је сврха да се језик процењује на основу  чистоте?
Шта је то уопште чист језик? Или, још боље, шта је то чистији
језик? Да ли они уопште постоје, чак и у европском контексту, ти
чисти језици?
Када се једном употреби у контексту језика, термин чист се
може лако применити и на културни и расни дискурс са далеко-
сежно негативним последицама.
Позивајући се, па чак и индиректно, на појмове као што су
чист и стари, регионална влада је успела да распламнса дебату
не само око језичких већ и око питања културе. Неки сардињани
који говоре (или не говоре) кампиданезе су устрвдили следеће:
Да је њихова култура модерна, урбана и отворена, док је кул-
тура средњег и северног дела острва назадна, сеоска, конзерва-
тивна и затворена за иновације;
Да је логудорезе језик пастира и разбојника;
Да таква лингвистичка ујдурма има за циљ да претвори сард-
ски језик и сардску културу у музејске експонате;
Да је заједнички сардски језик покушај културног геноцида
над три четвртине становништва Сардиније.
Ови проблеми су јасно показали да није умесно предлагати је-
зичку стандардизацију сардског језика дајући предност једној ва-
ријанти језика. Нарочито не у недостатку скорашњих, поузданих
и детаљних података о тренутној језичкој ситуацији у Сардинији
и без консултација које би показале какав је став сардског народа
према тој стандардизацији језика.
И поред неуспеха пројекта Limba Sarda unificada, сардски ин-
телекталци и (пре свега) политичари нису напустили идеју о зва-
ничном, заједничком језику. Тако је 2006. године председник
Сардиније, Ренато Сору (чија коалициона партија има већину у
Регионалном савету) потписао резолуцију којом је Limba Sarda
unificada, заједнички сардски језик, промовисан у званични језик
којим се имају писати званични регионални прогласи. Лингви-
стичке норме овог новог језика су обзнањене и показало се да је,
упркос понеког благонаклоног уступка према кампиданезе вари-
јанти, нови језик сличан и формом и духом дискредитованом за-
једничком сардском језику. Приликом обзнањивања резолуције
председник Сардиније је објаснио како је главни разлог за усва-
јање новог језика то што ће знатно увећати шансе Сардиније за
пријем у Eвропски парламент. Промоција логудорезе на уштрб
друге кампиданезе варијанте је, међутим, управо оно што језичка
иницијатива Eвропског парламента покушава да избегне: губи-
так језика мањина.
У међувремену, средства која су издвојена за заштиту и промо-
цију сардског језика се троше на превођење регионалних закона
на заједнички сардски језик, Limba Sarda unificada, језик који нико
не говори, ког мало људи разуме и који нико никада неће читати
јер је чак и текст самог закoна писан на италијанском језику.

Са енглеског превео Небојша Радић