Ванкуверска покондирена тиква

Вјера: Анђелија!
Анђелија: Да?
Вјера: Имаш ли ти главу? Данас је 2009. година!
Анђелија: Па знам, нисам толико ретардирана. (пауза) Чекај
Шта ти то причаш, да си видела човека који је мртав већ hund-
red of  година?
Вјера: Сто педест и три, тачно.
Анђелија: Ти мора да си полудела. Он је мртав!
Вјера: Али ја сам га видела.
Анђелија: Вјеро, боље би било да ја назовем nine-one-one?
Вјера: Ја сам га позвала на ручак. Сутра код нас. Видећеш да је прави.
(Вјера изађе из собе љута.)
Анђелија: Wow, spazzzzz.

Пета сцена – Кухиња, следеће јутро
Вјера: Мама?
Милојка: Да?
Вјера: Ја сам позвала другара на вечеру, је ли okay?
Милојка: Ма наравно, срећо. Шта `оћеш да направим за вечеру?
Hamburger? Pizza? Шта `оћеш?
Вјера: Нешто српско. Направи сарму!
Милојка: Сарму?
Вјера: Хоће да види каква је наша храна.
Милојка: Okay.
(Анђелија уђе у кухињу, плаче.)
Милојка: Шта је било драга?
Анђелија: Jack и ја смо “броковали“. Назвао ме да ми то каже.
Милојка: Не брини, драга. То је јер си превише добра за њега.
Шта ће теби неки лузер када би ти могла да будеш са
Џони Дијепом? Не брини.
Вјера:  Johny Deep? Да, наравно, само ако хоћеш да ти кћерка
буде са неким који је двадест година старији од ње!
Милојка: Ућути Вјеро!
Анђелија: А кад сам спустила слушалицу назвала ме Kate и
рекла ми како ми је чудно име и како сам ружна и безобразна.
Милојка: Ма Kate је ружна и сигурно безобразна! А своје име,
драга, можеш и да промениш.
Анђелија: Okay, можда могу да будем Angie. То ми се име свиђа.
Вјера: Ма да, Лук, Енџи. Онда губиш своју идентификацију.
Анђелија: Можда ја баш нећу да будем Анђелија из Србије?
Можда ја и хоћу да будем Angie, која је рођена овде и која је cool?
Вјера: Ти тако губиш своју специфичност. Сад ћеш да будеш
иста као и сви други. Нећеш да будеш unique.
Анђелија: А шта је то добро у unique? Боже, Вјера, што си ти
чудна. Скроз си се променила. Пре си била cool.
Вјера: Ја сам се променила? Ти си та која није више ни Анђелија!
Анђелија: Whatever, морам да идем у shopping!
Милојка: Наравно душо, идемо да ти ишопујемо нешто ново.
Анђелија: `Оћу да redecorate my room.
Милојка: Собу? Сјајно, важи. Од воола до вола све ново. Само
престани да се нервираш око тог кретена!

Шеста сцена – Ручак са Поповићем
Стерија куца на врата.
Милојка: Вјеро! Другар ти је ту. Ево, идем да отворим врата.
Милојка отвори врата и збуини се откуд одрастао човек.
Поповић: Добро вече, како сте?
Милојка: (збуњено) До-бро.
Поповић: Мора да сте ви Вјерина мајка?
Милојка: Оф корс.
Поповић: Молим, шта сте рекли?
Милојка: Ох, да, ви не причате инглиш. Да јесам, кажем. Ја сам
Вјерина мама. Уђите молим вас. Као да сам знала да долазите, ја
сам целу кућу клиновала и вакумовала.
Поповић: Шта сте урадили?
Милојка: Ух, опет тај ленгвиџ. Очистила сам и усисала по кући.
Поповић: А ко је лангвиџ?
Милојка: Језик, инглиш.
Поповић: О, језик. Идеално, баш вам је лепа кућа.
Милојка: Ма јесте, зар не? То смо од мојих пара што сам била
менаџер купили.
Михајло: (за себе) Шипак би ти имала да моја мама није про-
дала имање.
Поповић: Менаџер?
Милојка: Управник.
Поповић: Управник, Ах, то звучи да сте имали много одговор-
ности. Где сте управљали? Чиме?
Милојка: Ма не само управљала него и рентала и клиновала.
Сто двадесет апартмана. Све сама. Само ми је Михајло помагао
у паинтовању.
Поповић: Не разумема баш…
Милојка: Ма нема везе. Welcome! Уђите. Добродошли!
Милојка и Поповић уђу у кухињу.
Вјера: Чика Стерија! Дошли сте!
Поповић: Па, свакако. Обећао сам.
Михајло: Чика Стерија? Имате исто име као Јован Стерија
Поповић. Лепо име.
Вјера: Јер он…
Поповић: (прекине Вјеру) има родитеље који обожавају Сте-
ријин рад.
Михајло: Да, и ја волим његов рад.
Милојка: Од кога рад?
Михајло: Од Стерије.
Милојка: А, јесте, лепо је цртао.
Михајло: А ми се нисмо претставили. Ја сам Ми…
Милојка: (упадне Михајлу у реч) Mike, а ја сам Milly.
Поповић: Mike и Milly. Занимљиво.
Михајло: Ја се стварно зовем Михајло, а моја жена Милојка.