Српски језик и писмо после Вука (осврт на грешке и лутања)

9. Неки нестајање ћирилице своде на питање моде
Иоле озбиљнија истраживања узрока нестајања ћирилице међу
Србима и њене угрожености никако не показују да је реч о не-
каквој пролазној “моди”, како то понекад понеко мисли. Сводити
данашњи изгон ћирилице на “моду” може само неко ко не излази
најмање 50 година из свог кабинета и ко се питањима ћирилице
бави само књишки, уз занемаривање сваке службене и јавне упо-
требе српског језика и писма. Данас се ниједно писмо више не
чува само у књигама. Тако се писмо чувало у средњем веку. Писмо
се данас може чувати пре свега у јавној употреби, у реклами, у
штампи, у превозним средствима, у електронским медијима, у
натписима на улици, на саобраћајним таблама, у рачунима, у ра-
чунарима/компјутерима, на телевизијским екранима и сличним
местима. А ту ћирилице нигде нема у просеку ни целих двадесет
процената.

10. Ћирилица и југословенство
Срби су пригрлили хрватску “гајевицу” у оквиру идеје југосло-
венства, а та идеја одавно је мртва код свих других који су доскора
живели у заједничкој држави Југославији, па је сасвим нормално
да се и Срби већ једном отрезне од утопијског југословенства и да
се врате свом хиљадугодишњем писму.

11. Велика данашња српска срамота
Једна од највећих данашњих срамота за Србе јесте чињеница да
данас у Србији нема готово ниједног српског производа исписаног
на српској ћирилици.

12. Могу ли заједно ћирилица и интернет?
У великој су заблуди они који мисле да ћирилица није подесна за
рад на рачунарима. Напротив, она је компатибилна с новим инфор-
матичким  технологијама.  И колико су наудиле ћирилици раније
забране нашим фабрикама да производе машине с ћириличким
тастарурама, данас су још више рачунари спасили ћирилицу. Го-
сподин Бил Гејтс зато заслужује посебно српско признање.

13. Ћирилица и православље
Вера и писмо су повезани. Глагољица је била везана за паганску
веру, ћирилица за православље, латиница за римокатолицизам.
Томица Керчуљ наводи да је “целокупан српски народ, од примања
хришћанства, исповедао православну веру, дакле припадао је
Источној цркви. Појава првог иноверја појављује се тек  крајем XI
века”. Он затим наводи да је “већ 1060.год. у Солину Синод про-
гласио ћирилицу за ђаволски изум Методија, а самог Методија за
јеретика”. Он даље вели да су Пољска, Чешка и Хрватска напус-
тиле ћирилицу и “свуда је почела борба између ћирилских и ла-
тинских слова. Ова борба између двеју азбука продужила се као
борба између две цркве кроз векове све до наших дана. Чим су Срби
негде поклекли и постали унијати, морали су се одрећи ћирилице.
Много је потврда да ниједан злочин над Србима није ми-
моишао ни српску ћирилицу. Тако су њихове судбине постале
нераздвојне. Српске књиге на ћирилици нису избегле спаљивање
ни у последњим ратовима, у којима су Срби опет били велики
страдалници, а то се у свету још довољно не региструје.