О настанку речи ‘култура’, култури Лепенског Вира и Винче, зачетку научних знања и непрекидности културе и наука

– носе територију, коју уместо римских окупационих логора
брани тај један и јадан појединац, продавши своју душу, и сви ње-
гови потомци, дружбеници и ро(д)ђаци што својим телима шире
Римску окупациону територију, у свим потоњим генерацијама.

Са тим ће нас, не само побеђивати, већ и поробљавати и истре-
бљивати још хиљадама година, како сами и прорекоше!! А пусти-
њске идеологије, стасале захваљујући фанатизму опстанка у пус-
тињским условима крајње егзистенције, постадоше најмоћније
оружје Римске империје.
Чак су и придошлим Арапима утрапили једну од тих пустињ-
ских идеологија и сада их истребљују управо борећи се против
њих, наводно због те пустињске религије коју су им и наметнули.
Ко год да је подигао камен на научнике који су се усудили да
истражују историју СлоВена до VI века, мора знати да ће од њега
и настрадати јер о томе учи појам право, који је у Лепенском Виру
и реално представљено.
Реч iustitia (јустиција/правосуђе) настала је из српске речи
устити, јер у првоизворнику римског права, Закону XII табли-
ца, ‘субјективно право’ није било подељено на пуномоћје и туж-
бу, већ је тужилац морао да правилно изусти формулу тужбе да
би му се доделило ПРАВО које, судећи по култу Коло из Лепен-
ског Вира, долази право од Бога (рус. прямо, енгл. down right),
али се израз ПРАВО очувао у руском језику и у форми наПРАВО
(енгл. right), што значи надесно – по кретању Сунца, јер Све је
коло, у коме онај ко је данас тужилац сутра може бити тужени,
што је поуздан доказ да је извор римског права било етрурско/
етруско, односно колоВенско (слоВенско) право, а не право из на-
водних грчких колонија.
Инострани плаћеници, који су у војном пучу (који је десети-
не година представљан као велика Октобарска револуција) у Пе-
трограду скинули последњег руског цара у терору који су завели,
стрељани су исто тако без суда и истрага, или су завршили у гула-
зима које су сами основали. Све је Коло.
Из истог Божанског поимања Кола, као свеукупне зависно-
сти и условљености, настала је и медицина, па су и први лекари
лечили људе знањем о Колу.
Божанства Лепенског Вира су била јајолика и риболика јер су
изражавала и изражавају мировозрење древних КолоВена (Сло-
Вена), који су ловили рибу моруну (из рода јесетре). Као богиња
Морена тачно у одређено време испливавала је на мрешћење да
би први лекари на свету лечили родоВерну сабраћу икром (јајима
јесетре), вином, медом и тајним знањем колоДаром/каленДаром,
o доласку Спасиоца (од помора) – пролећног Сунца, као вечног
васкрса годишњег кретања Мајке Земље око свога чеда Сунца.
Све је то била Коло(Ве)нија.
Хиљадугодишње континуирано злочиначко и геноцидно уни-
штавање трагова Винчанске културе српског и руског народа од-
носно СлоВена до VI века изгледа као апсолутно достигнуће, које
не могу да превладају никакви докази и логичност објашњења.
Али у том безнађу, створеном после хиљадугодишњих напора
да се трагови Винчанске културе униште, минимизирају, сведу на
ужи ареал, и уништи траг континуитета те културе (од Лепенског
Вира и Винче до Тајне петокуполног православног/руског храма),
поново постајемо свесни да је Господ свемогућ и да је и поред свих
уништених доказа дао човечанству прецизне доказе да је Рас за-
иста Род првобитни.
Господу помолимсја, како су се молили и наши преци и како
су појали наши дедови и свештеници, иако сада у нашим црквама
покушавају да, уводећи савремени српски језик у литургију, покида-
ју и ту танку нит која нам је остала са азбуком етрурског, лидијског,
ликијског периода, преко Кормчеј књиге/Крмчије Св. Саве.
И поред тога што су хиљадама година уништавали станишта
КолоВена/СлоВена, што су бомбардовали наше библиотеке и му-
зеје, Господ нам је поклонио неизбрисив траг нашег слоВенског/
колоВенског/рАзСенског непрекинутог постојања на овом про-
стору, од Лепенског Вира и Винче до данашњег дана. Тај траг, који
има прецизност доскоро незамисливу и невероватну, јесу нукле-
отиди – делови Y (мушког) хромозома, који показују континуитет
нашег (на)рода Лепенског Вира и Винче до данашњег дана.
О тешком стању и страшној судбини потискивања духовних
темеља српског народа најбоље говори данашњи изглед Београда
као у првих дана аустроугарске окупације 1915. године. Окупатор
је тада порушио све азбучне натписе и поставио искључиво лати-
ничне називе фирми.
Милоје Васић је у свом дневнику, који се чува у Народном
музеју у Београду, изнео став да су знаци нађени у Винчи писмо,
те да се то мора истражити и систематизовати на основу мулти-
дисциплинарних истраживања. Али то не само да није урађено
у дужем периоду, већ је и винчанско писмо (односно винчанска
азбука), било игнорисано све до симпозијума САНУ у Новом
Саду. Водећи палеолингвисти света признали су тада да је то
писмо, али истовремено и предложили да се назив винчанско
писмо измени на подунавско писмо како се случајно не би пове-
зало са СлоВенима.
Данас морамо констатовати катастрофалан положај азбуке и
српског језика. Који су први облици потискивања, јер тамо где
нема АзБуке, за пет година нема православних; тамо где нема пра-
вославних за пет година нема Срба, а тамо где нема Срба, за пет
година јавља се мржња према свему српском и руском.
Археологија је утврдила трагове рударства у време Винчан-
ске културе. Рудна Глава у источној Србији је најстарији рудник
бакра на свету. Рудник цинабарита Шупља Стена на Авали био
је изузетно важан за развој прве трговине. Најновије откриће
трагова прераде бакра и утврђивање да је прва металургија на
свету започета на простору Винчанске културе пре више од