О настанку речи ‘култура’, култури Лепенског Вира и Винче, зачетку научних знања и непрекидности културе и наука

основном полазишту наше Конференције из којег јасно происти-
че, јасно само у српском/руском језику, просто објашњење зашто
је заиста и како реч култура настала из речи коло,8 ) и која су ос-
новна знања из тога поимања ‘културе’ формирана у Лепенском
Виру, а потом прерасла у науке. Многе непрецизности у праву
потичу од чињенице да су изворници римског права уништава-
ни до XVI века, па се користе очувани текстови новијег времена,
иако се и у њима може открити (у овом случају земљорадничко
порекло речи култура9)) порекло појединих појмова.
Поглед на свет древних становника Лепенског Вира је био за-
иста прост, до тог степена да је био генијалан (генијално једно-
ставан) тако да је, уочавајући узајамност веза у цикличном кре-
тању у природи, изазвао непоновљен до данас технолошки скок
и прогрес.
Да је тај поглед био другачији и данашње науке би биле дру-
гачије. Због тога поуздано можемо говорити о зачетку следећих
савремених наука управо у Лепенском Виру, Старчеву и Винчи,
на основу, и у складу са најстаријим погледом на свет/мирово-
зрењем Све је коло : агрокултуре и енологије, математике и астро-
номије, филозофије и логике, права, медицине, писма и језика
(филологије), архитектуре, геологије и рударства.
Генијално једноставан поглед на свет: Све је Коло био је и
првобитна веРа (од речи ведать – знати и Род/аз – првобитни).
Назив првобитне веРе колоВена Лепенског Вира и Винче био је:
рАзУм. Да се првобитна вера КолоВена називала разум потврђује
идентичност:
– назива рАзУм,
– латинског израза ratio
– имена области у планинској забити којој је име било Коло-
Ветија/ХелВетија, односно тог латинизованог израза: Helвetia и
– истоветног синонимног назива тог истог простора КолоВе-
тије/ХелВетије на савременијим картама средњег века: Рација10) /
Ratiа11) односно Ruthenia/Русија.
Очигледна је неопходност мултидисциплинарних истра-
живања, како би се коначно открила историја Словена до VI века.
Истраживања о историји Словена до VI века не може бити у ра-
довима оних аутора који се аутистично држе геостратешких пој-
мова формираних у Рату појмовима, који се води против Словена:

– јер и данас промене назива можемо приметити у раду
Гаја Јулија Цезара Записи о Галском рату12) (очуваном у знатно
измењеним преписима), промене назива племена омогућиле су
примену принципа Divide et impera/Завади па владај и
– док су данас ти промењени термини у функцији оних који
сеју конфузију по принципу Confuse and rule/Збуни и управљај те
износе разноразне претпоставке о томе шта значи реч СлоВени13)
без могућности да се до правог решења дође.
А тамо где се то решење нађе и аргументује на 756 страна,
како је урађено у књизи КолоВени (СлоВени) и непрекидност
културе и права,14) то се игнорише јер правих контрааргумената
– нема. Решење је једноставно и произилази управо из наведеног
генијално простог поимања КУЛТУРЕ:

истински назив КолоВени
исписан азбуком етрурског
периода и очуван на Златној
полчици из градића Пиргиј:
VI в.п.н.е., нађена 1961.

истински назив КолоВени
исписан савременом српском
азбуком, фонетским знацима
истоветним са Златне плочице
али сдесна налево

СлоВени је савремени
назив КолоВена

На Златној плочици из Пиргија15) очуван је древни азбучни назив
из којег су глосатори при транслитерацији на латиницу непра-
вилно прочитали реч СлоВени.
Истоветан натпис нашла је Америчка археолошка експедиција
1914. године, у Сарду, некадашњој престоници Лидије, на каме-
ном блоку, али исписану азбуком лидијског периода, на којој је
Светислав С. Билбија исправно прочитао ВиниК...,16) указавши
да је знак на крају (овде означен бројевима 1–4 да би се натпис
упоредио са називом СлоВена исписаним азбуком етрурског пе-
риода) ишчитавано здесна налево –идеографски знак.
____________________
8 ) Культура (лат. cultura, од colo, colere – земљорадња/земледелие,
васпитање/воспитание, поштовање /почитание) према www.wikipedia.
org/wiki/Культура
9) Марк Порциј Катон Старији/Марк Порций Катон Старший (234—149
г.п.н.е.), најстарији рад у коме је очувана реч cultura је његов трактат
о земљорадњи De Agri cultura (око 160. г. п.н.e.), Лариса Анатольевна
Сугай, Термины 'культура', 'цивилизация' и 'просвещение' в России
XIX – начала XX века, Выпуск II, Мир культуры, Москва, ГАСК, 2000.
С.39-53. а такође према: www.wikipedia.org/wiki/Культура
10) према руском издању енцилопедије Брокхаус и Јефрон: Рация –
објављена у Божидар Трифунов Митровић: КолоВени (СлоВени) и
континуитет културе и права, Коловенија, Београд, стр. 460,
11) Raetia II, Rhetia II, Реция II: на карти Зборник Епоха Меровинга –
Европа без граница, стр. 104: изложба у Музеју ликовне уметности “А.
С. Пушкина” – уметност као траг историје
12) Гај Јулије Цезар: Записи о Галском рату, Издавачка кућа “Азбука”,
Санкт-Петербург, 1998,
13) види: Max Julius Friedrich Fasmer/Vasmer: “Russisches etymologisches
Wörterbuch”, који је на руски превео и допунио академик Руске
академије наука Олег Николајевич Трубачов: Макс Фасмер
“Етимолошки речник руског језика” према руском издању
“Етимолошки речник руског језика”, Санкт-Петербург, 1996.г.
14) Божидар Трифунов Митровић: КолоВени (СлоВени) и непрекидност
културе и права, КолоВенија, Београд, 2008. г.
15) Gli Etruschi – una nuova imagine, Giunti, Фиренца, 1984, стр. 131
16) Светислав С. Билбија, Староевропски језик и писмо Етрураца,
Мирослав, Београд, 2000, фототипско издање, стр. 258/257: Графички
приказ текста на каменом блоку који је америчка археолошка
експедиција пронашла у граду Сарбу/тур. Сарт/енгл. Сард, што је
настало од SВарди и није значило Шбарди или Сарди већ КолоВари/
КолоВени, што се најбоље види у храму, у којем је приказано сто
различитих форми КОЛА, али је неколико организација из Њујорка
платило обнову и прогласило храм Кола за синагогу.