О настанку речи ‘култура’, култури Лепенског Вира и Винче, зачетку научних знања и непрекидности културе и наука

– нуле није било у Индији до VIII в.
– по изгледу цифара западних Арапа рекло би се да су цифре
из Индије ‘преузели’ западни, а не источни Арапи, иако би било
логичније (ако су Арапи преузели цифре – нулу из Индије) да су
то учинили источни Арапи који су ближи Индији,
– цифр(а) је у арапској варијанти била ознака за ‘нулу’
– цифр(а) је била ознака за ‘тајни знак’.

Није тачно да је 0 (нула) била непозната у Европи и да су је Евро-
пљани примили из Индије преко Арапа. Управо у том скривању
и лежи пут разумевању, зашто је одгонетка за божанске знаке у
МеђуРЕЧју/Месопотамији управо у Лепенском Виру и Винчи.
Грчка мисао је полазила од учења да је сав простор попуњен. У
том периоду је чак настао појам атома који, по тадашњим схва-
тањима, као најмања честица попуњава сваки простор. У таквом
схватању није било места за нулу пошто су Грци схватали ‘нулу’
као ‘ништа’!
Одговор зашто је тако доста прецизно даје Чарлс Сифе
(Charles Seife):
Из НИЧЕГА не може ништа да НАСТАНЕ18): И Запад одба-
цује НУЛУ! Нула се сударила са једним од основних начела запад-
не филозофије, учењем чији корени потичу од Питагорине фи-
лозофије бројева и чији је значај потекао од Зенонових парадокса.
Читав грчки свет почива на овом темељу: не постоји НИШТА-
ВИЛО. Грчки универзум, који су створили Питагора, Аристотел
и Птоломеј, преживео је још много после пропасти грчке циви-
лизације. У том свету не постоји ПРАЗНИНА. Не постоји НУЛА.
Због свега овога, Запад скоро два миленијума није могао да при-
хвати НУЛУ. Последице су биле страховите. Недостатак НУЛЕ
је кочио напредак математике, гушио иновације у науци и узгред
брљао по КАЛЕНДАРУ. Јер, пре него што су успели да прихвате
НУЛУ, филозофи на Западу су морали да униште свој универзум.19)
Грчка као трговачка сила и Рим као војна и трговачка сила
успоставили су догме и из идеолошких разлога прогањали све што
је било колоВенско/слоВенско и што се заснивало на Јарилу20), од-
носно дуалном поимању ГОДишњег божанског ВАСКРСА природе.
Чувени римски архитекта и инжињер Витрувиј, у I в.п.н.е., у
раду Десет књига о архитектури/De architectura libri decum твр-
дио je да je Грк Калимах сачинио коринтски капител када је угле-
дао корпу за храну уплетену листовима аканта21).
У књизи КолоВени/СлоВени и континуитет културе и права
изнети су докази да je капител настао из мировозрења (погледа на
свет) древних СлоВена/КолоВена Све je Коло јер је пресек капите-
ла изражавао и изражава Коло:
1. круг на дорском капителу, а исто то у облику
2. два равнострана крста који на коринтском капителу
садрже:
– крст Сунца, који се завршава на спољном/видљивом делу
цветом и
– крст мајке Земље, који прелази у волуту.

Укупно јединство тог кретања Мајке Земље око Сунца ствара Дух
Божји – Сунчеве зраке, који су представљени у облику канелура,
које извиру из капиТела.
Коло на глави мајке КеБеле прелази у фронтон као троугао ово-
страног живота и плодности, али су Грци на постаменту ове коло-
Венске/словенске богиње КеВе само дописали назив своје богиње
Артемис и тако приписали себи све што се тиче настанка капитела.
Витрувије је зато на почетку рада тражио заштиту Императо-
ра коју је добио не само тада него је има и данас, за једну неодржи-
ву поетизовану лакрдију о наводном настанку капитела.
Рим је био империја која је постојала док је могла да се шири јер
је заснована на територијалном принципу по којем се припад-
ност/status појединца друштву не одређује преко припадности
роду (како је било до 509. г.п.н.е., када су Латини/Рамни изршили
војни пуч и сменили последњег етрурског/етруског цара), већ пре-
коприпадности територији коју су исцртали Ромул и Рем, што
је остало вечно проклетство римске цивилизације. Поред остало-
заштита међе, односно границе Римске све веће и веће Империје
постајала је све скупља и скупља. Зато се ова Империја реформи-
сала, па је прихватила оно што је остало рустика (што је преживе-
ло хиљаде година на селу, међу крестјанима), а то је припадност
роду, односно, у очима Рима – припадност идеји. Због тога је Рим
прокламовао пустињске идеологије као највиши принцип са ко-
јим ће победити, како је Константин Велики и извршио државне
и верске реформе.
Схватајући да су војни логори врло велик издатак за државу,
Римска Империја се организовала као персонална клерикална
творевина Ватикан, па се више не бори за територије, већ се бо-
ри за душе послушника, људе који продају своје душе носећи их
са собом:
– не само тог једног и јадног човека, који је продао ђаволу сво-
ју душу,
– носе целокупно његово потомство,
____________________
18) Лукреције, De rerum natura, према Чарлс Сифе: НУЛА – биографија
опасних идеја (Charles Seife: Zero: The Biography of a Dangerous Idea),
Стилос, Београд, 2007, стр. 29, О природи ствари, Тит ЛукрéцK₧ (лат.
Titus Lucretius Carus, око 99 – 55. г.п.н.е.) — римски песник и филозоф
који је изложио учење грчког филозофа материјалисте Епикура, и
идеју да је материја вечна и неуништива, да се састоји из атома, да
је васиона безгранична, и у сталном мењању, те да се човек не треба
плашити смрти са којом се никад не среће, јер кад је жив смрти нема
а када наступи смрт човека нема, чиме се негира онострани свет.
19) Чарлс Сифе: НУЛА – биографија опасних идеја (Charles Seife: Zero:
The Biography of a Dangerous Idea), Стилос, Београд, 2007, стр. 29
20) У руском језику очувао се назив Јарило за Сунце које је било Аз
(праизвор) односно Арило
21) Emily Cole The Grammar оf Architecture, The Ivy Press, Арт Родник,
Москва, стр. 102, узето из књиге IV Витрувија – О пореклу колона.