Вампирска деца

увуче очњаке, прилепи на њушку одерано људско лице, маску, па
тури на себе и крста знак. За сваки случај ниско, преко трбуха.
Добро и зло, истину и лаж вампирски потомци не разлучују,
да их сунашцем премажеш, муте уједно и уцело. Проповедају
да без добра и зла нема равнотеже у васељени, свету и сваком
човеку. Све тискају у исти караказан да што већу смутњу створе
и људе међусобно закрве. Ако наши људи постану туђи и сами
себи душмани, тек онда су вампирски потомци завршили свој
вампирски рад, и могу како им дуне.
Када треба добро да се брани, вампирска деца ћуте, ни да
бекну, сем да зло у добро удену, као конац у иглу. Када је отаџбина
у опасности, утекну, неће и не смеју да пушку окораме. Из буџака
траже и не могу да нађу разлог да бране отаџбину! По томе ћеш
их, сине, сместа познати. Но чим се несрећа размаше и јад плине,
чим непријатељ народ зајаше, ето вампирске деце, узлећу као
лешинари, пуна им губица народног крика и плача. Нуде се и
препоручују да спасу све што је у ратном пожару изгорело. Тек
да их људи без памети на власт попну, не либе се вампирске
узданице да призову и освајаче, крвнике. Сваком вампирском
потомку на власти је најслађе, ту може највећу штету да нанесе.
Да потегне из петних жила да сваког човека увери да је лична
корист све, а остало трице и кучине. Како да превидиш, сине,
витлају тиме као заставом! Пошто се подли и нечасни људи на
власт узверу – народ плаћа шаком и капом, а када се вампирски
потомци на власт успужу – образом и главом.
Сви су знаци да се најгоре јаком отуд ваља. Засад вампирска
деца ипак сумњају да су обележена и да стрче и ако се помешају с
подмуклим људима. Зато се удружују, дочим се пипну оним ру-
кицама без костију. Ето ти намах вампирског чопорића, налет
га било, насрће одасвуд. А кад се угодило, сине, да се добри људи
удруже и сврше нешто лепо и корисно? С мене па на уштап. Док
тренеш, у овој бесудној земљици, таква вампирска ситница
постала крупница без душе. И то о људима одлучује, суди и
пресуђује! Где човек попусти и клоне – ту вампирско дете рипи.
И слепци виде да се у оном првом великом свету, који два
сунца обдржава и згрће брда среће и блага, накотило вампирске
деце на чопоре и хорде. Али то је њихова чума, ми имамо своју,
преко душе и главе, у нашем трећем и последњем свету. Стога је
радост нашој вампирској деци клањати се и робовати, чопорић
чопору, своји су. А како је људима нико не пита! Сиромашна
вампирска деца не постоје, и тужна сиротиња раја мора да буде
профит. На томе се уместо земље и државе диже јазбина.
Зато нас опет у вампирски обор сатерују, вампирској деци је
цео свет од новца добар и угодан, једино им сопствена земља не
ваља, мала и сирота.
Можда је довољно, сине, међу свим знацима један да прит-
врдиш: нема начина да се вампирско дете људски насмеје, једва
зароже њушкицу као поњавицу. Тај наказни грч место смеха уве-
лико вампирску децу издаје, расточи се њихова људска образина.