Вампирска деца

убице, који су тресли земљу и државу као крушку. Али сад се
жури да буде издајник сваки вампирски пожмиреп, свака вам-
пирска шуша и гњида, само да се умили и додвори каквом
туђинском великом вампирском мајстору, који скупља наше
кости и душе. Као да је лако издајник бити, као да је лако живој
мајци ставити дукат на очи.
Последице:
Господ је памет међу људе бацио, да скупљају зрнца. Почесто се
чини да Он више воли да је човек добар неголи паметан. Навикли
смо, преко сваке мере измучени, да све на Њега сваљујемо, но биће
да је с разлогом забранио да кушамо са дрвета сазнања. На пример,
добри људи не би направили атомску бомбу. С оне стране, где се
и зли људи тискају, може бити да враг, вичан свом послу, људску
памет соли ђавољим прашком и да ти анђелско крилце треба да је
очистиш. То клупко радосно и вешто заплићу вампирски потом-
ци. Њихова је нада људско безнађе. Многоме човеку прође ионако
кратак живот као змиче слепић: из јендека у ракицу.
Ипак, и то је од Бога и његових људи, нађу се вампирска деца
која не могу да поднесу, мада су људску приличност увежбава-
ла. Цепа их пуста жеља да буду на високо и да у народно благо
зароне. Зато власт, и кад је људска, у вампирској деци налази
узданицу, јер власт памети нема нити је може имати док је само
власт. Напослетку и вампирски напендеци на високу љосну,
сама их висина обали. Али то људи треба живи да дочекају.
Дотле сваки човек мора да издржи и да се бори. Толики су
људски животи прождерани, јер је та борба изостала. Нељудска
снага вампирске деце је у људској слабости. Када би сваки човек
чим спази кликнуо: – Ено га вампирско дете, држи и не пуштај!
– оно би се ољуштило само. Чиста људска реч је помоћ, усправан
лек. Да је на време употребљен, излечио би.
Опрости ми, сине, што те опомињем и припремам на зло. И
ти си се с њим сударао. Ко није! Не замери и што те позивам
у битку против вампирске деце. Нема другог решења! Когод се
против њих не бори заувек је изневерио и себе и својту и све
људе. И неће сачувати свој животић у беди. Одреди људи треба
да изиђу на сунце и потерају вампирску децу. Навиру она да
усамљеног човека слисте. Но и сами човек, пошто се вампир-
ским потомцима одупре, учиниће људско чудо, барем за себе и
своје. Иза таквог остају пример, траг и образ.
У мени је мећава откад сам наслутио да ће иначе наши унуци
и праунуци живот протаворити у ждрелу и бурагу вампирске
деце. Отад је дуга и црна бујица протекла испод невидљивих мо-
стова. Преко њих, сине, једино чисти људи борци прелазе.
У Шумадији, по врзинама и јаругама, још буја црни и бели
глог. Понегде и уз друм глог самац чека, стражари. У Шумадији
за вампирске потомке дају и овај белег: “Иду на трепавица-
ма!” Човек иде на ногама, може и на рукама, наглавачке, иде
клечећки, начетвори се па иде четвороношке, некима је тако