Вампирска деца

Не веруј нимало, јесте, најбољи.
Своједобно су и на мене вампирски потомци заурлавали.
Лану, ја подвикнем, дигну шапу, ја стиснем песницу. Их, да беше
садруга… Али ме отад нашироко заобилазе, праве се да ме нема.
Очистио сам бар око себе, подигао непрелазни људски зид.
Не сме се оклевати, нема ни рашта. Када навали облак пес-
ница, како да се одупру вампирска деца, надута и кукавна! Она
би да своје обаве кришом, испод жита, у мркломе мраку. Али се
скупља воља милиона људи да опстану.
Звизни, сине, вампирско дете посред звезде, за савест не
брини, биће боље и људима и анђелима. Ако сваки човек млатне
вампирско дете чим га нациља, брзо ће се вампирској деци траг
истражити и живећемо слободно, као људи.
Булазне годинама вампирски подлаци о небеској Србији.
Као, иза Косовског боја наовамо, сви Срби јуришају да што пре
изгину и помру и да се горе преселе, јер због урођене лудости
више воле пораз него победу. Привиђа се натрашке вампирским
пророцима празна Србија – да је населе вампирским скакавци-
ма. Шипак! Сви Срби од свести и савести знају да је небеска
Србија у одбрани земаљске Србије.
Свезали су вампирским букагијама наш мали народ, не
допуштају ни да наброји поворку великих злочина које су над
њим извршили вампирски џелати. Верујем да је у том насиљу,
у тој издаји и безверју, по вишњој и људској вољи, семе будуће
вере и спаса. Верујем да је добро јаче од зла. Но и Господу помоћ
затреба. Уистину ти кажем: иде дан кад ће сиротиња, кад ће
гулија сва вампирска гнезда будацима да раскопа, глоговаке да
зашиљи и протне тамо где срца и душе нема.
Свој на своме:
Пишем ти, сине, надугачко, морам, свако ме слово теби
ближи, премда ништа не може да замени живу и топлу људску
реч. Брига ме мори као тешка болест. Далеко си, на горњем северу,
где је пола године ноћ а пола није дан, и мало сунце љушти се
од љутог мраза. Отераше вампирски нерадници у туђину нашу
небројену најлепшу и најпаметнију децу да по буџацима траже
хлеб и срећу, испунише први вампирски задатак.
Створитељ је људима прво дао да земљу раде, после се остало
наклопило. Стога вампирски потомци особито мрзе сељаке,
плаше се темеља и основе. Када ти се огади да туђинима будеш
измећар, врати се. Сачувао сам оно њиве, знаш да није купов-
на, њу су наши стари искрчили. Веле да се цела задруга у коло
хватала, и мушко и женско, и старо и младо, да један столет-
ни пањ извали, и тако редом, док није синула слободна црница.
Ори и суни семе, па никад нећеш бити жељан хлеба, ни ти ни
твоји. Ако је основа живу човеку доста, докле не савладамо и
ову непогоду. Лажу вампирске ћифте да у белом свету на сваком
ћошку ђуска лепши и лакши живот. Мере кратким вампирским
метром. Шумадија је као венац лепих и богатих девојака које се
удају једино за сељаке. Сувише, вампирску децу препада узо-
рана земља, опомиње их на раскопан вампирски гроб из којег
вири глогов колац.
Загрли снајку и моје унуке, и сети их како су овде, код куће,
са сунцем кроз воћњак за пчелама трчали. Да си ми жив и здрав,
синко, по сунцу одио. И буди добар. Вампирску жгадију најпре
смотре чисти и добри људи, они први могу да се испрече.