Милорад Ђурић
Вампирска деца
- Кишна јесен водно – Ђуро Лубарда
горео (покушавали људи, страдалници, да спале вампира!), а оно
је паметно и пословно, даће све од себе за добру задружну кућу,
само да га когод погура и подржи. И човек попусти, сажали се,
стога је људско биће, превари човека вампирско дете. Премда је
тај човек баш могао да се запита: ако ово нико не воли, да није
право ђубре?
Чим се ушуња у задружну кућу, покаже вампирски потомак
чији је и шта је, надме се незајажљива вампирска ћуд. Навали да
домаћина и наследника потисне и поништи, и у домаћинску сто-
ловачу само завали. А ногицама не може да дохвати под, некмоли
разумом основу задружне куће. Жури вампирско дете сваку за-
дружну кућу и отаџбину да омали и уназади, државу да унакази
– не би ли порасло и напредовало у свеколикој вампирској хорди.
А шта раде онај преварени човек и остали насанкани људи,
злосрећни вампирски помоћници? Иду на изборе, уредно као
просјаци, и, дешава се, пробирају вампирску децу да народом
и државом управљају, и да нас у вампирску будућност у поводу
воде. Еј!
И стално нам такви вампирски победници, уместо свега,
живота и рада, тобож некакву слободицу нуде, као буђаву сла-
ниницу у запетој мишоловки. Коме је потребна вампирска сло-
бода гора од робије!
Синко мој, када се неки налик људи испред свих промувају,
место да се узнесу, и стану се паунити да су наголемо мудри и
способни, и да би се без њих Србија срушила часком, а остраг их
гурају злонамерни туђинци и опасују безумни поданици, знај да
је на делу вампирска ујдурма. Јер сваки човек здраве памети и
чиста образа памти: у поређењу са целом Србијом, нема великих
људи, него једино малих.
У тој опсади проваљених бедема нема нежности и самилости,
а има вршне мржње и подлости. И вампирска деца се међусобно
мрзе, те још како, ама се користе, с главе на главу уз мердевине
скачу, као да се на врху лажи и неправде шири поље за толику
вампирску децу. Ту се, срећом, и она донекле поделе, понеко
своје око ископају, али их вампирска похлепа веже и држи, све
себи опросте, олижу хитро празну очну јаму и скупа гризу даље.
Људима не праштају ништа, мада непрестано сисају људску
вољу, снагу и здравље.
Вампирски успон је људски пад. На дно. За неколико година, за
трунку времена, вампирски потомци побили су више људи него
добра куга, отели више наше земље и спалили кућа и цркава него
турска најезда, раселили и прогнали више наших несрећника
него ђаволско веће. Остаде још да нам утуле душе и човечност.
После свега, сине, уочим ли какво добро дело, макар најмање,
да човек човека барем речју помогне, тргну ми сузе као детету.
Издајници:
Сва су вампирска деца издајници и људске врсте и отаџбине.
Не велим, некад смо и ми имали људе издајнике, посеклице и
Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ]



Коментари