Вампирска деца

Поседују вампирска деца, оградила се сваком подвалом, још
сијасет особина за које људске речи фале, сем ако ћеш њихове нове
вампирске да узмеш, сам да се отрујеш. Сваки дан руше наш језик
туђинским речима-уједима и нељудским смислом. Стреме вампир-
ски потомци људски језик да осакате и обогаље, да човек човека не
разуме. Е, тад би се њима отворило вампирско царство…
Вретено:
Знаш ли, сине, шта је било вретено? Откад је оно нестало, као
што ће и машине које су га замениле. А некад, вековима, ниједна
кућа није била без вредних женских руку које су око вретена сла-
гале упредену вуну, да се голо тело покрије и заштити. Стари су
веровали да је сама смрт смислила вретено да себи олакша и на-
мотава засебно сваку људску душу. Тако је помоћу смрти живот
опстао. Негде горе су шуме вретена, у пролеће и оне озелене.
Знаш да нисам баш образован, свршио сам нешто школе,
одозго прочитао сноп књига. Оне су сада душино вретено и
пређа. Има књига на које се у невољи можеш ослонити, писали
мученици за мученике. Такве књиге мрзе и прогоне вампирски
потомци, престрави их чиста и јасна људска реч готово колико
глогов колац. На вампирском списку су и наше народне јуначке
песме, сабор части и смелости, препадају вампирске заточнике
и мртви јунаци. Читај, сине, да те туга мине.
Са животом скунаторио сам лечка памети и смем да мућнем
својом главом. Ако ја могу, многи могу. Сва су вампирска деца
прозирна као стакло, само да докопаш каменицу. И дотле сам до-
гурао: лакше и боље разумем вампирску децу неголи људе што не
разумеју ко им изблиза пљује у лице и сваки час ради о глави.
Да ти још опишем, сине, вампирске стазе и пречице, успон
и последице. Требало би да јединцу у туђини пишем друго и
друкчије, како га жељкују мајка и отац, унуке и снајку изгледају,
како га помињу и поздрављају рођаци и пријатељи, како се и
овог пролећа Шумадија на сунцу заталасала, и да нећеш – очи
се саме заљубе… Али не смем да трошим речи. Најпрече је вам-
пирску децу сатерати у козји рог, а људе из мишје рупе извући.
Успон:
Вампирско дете може да започне вампирски успон тек ако
му човек помогне. Онако без душе, тражи да се подупре на ста-
мено и вредно што су људи створили да траје. Сâмо не успева
ни на хоклицу да се попне. Зато је први циљ сваког вампирског
потомка да се уфула у задружну кућу. Задружна кућа је свака
домаћинска кућа коју су људи нараштајима градили, а отаџбина
прва и највећа, држава која све окупља. Некад су то наши људи
у прсте знали, сад им вампирска деца шипак показују и вежбају
по реду, од куће до куће.
Онако без костију, вије се и увија вампирско дете, пресами-
ти се, засмољави окицама, као кад се на локвици први ледић
ухвати. Стане човека вући за рукав, за ногавицу, дрпа, кука и
моли. Нико га не воли, пишти, нико му не верује, сви му праве
сметње, има непријатеља као тараба дасака, и деда му трипут