Грегоријански глобализам

задатка увођења грегоријанског календара Мелетије је напустио
Цариград и трон патријарха.
У представци Светом архијерејском синоду Српске право-
славне цркве, од 7.5.1977. године о цариградском патријарху Ме-
летију и његовом ткз. Свеправославном конгресу , архимандрит
отац Јустин Поповић пише: “Питање припремања и одржања
новог “Васељенског Сабора” Православне Цркве није ни ново ни
скорашње у овом нашем веку историје Цркве.То питање је покре-
нуто још у време несрећног патријарха Цариградског Мелетија
Метастакиса, познатог уображеног модернисте, реформатора и
творца раскола у православљу, на његовом такозваном “Свепра-
вославном конгресу” у Цариграду 1923. године.”
О драматичним догађајима насилног превођења грчке државе
и цркве на грегоријански календар пише и почивши српски Па-
тријарх Павле, у свом раду “Став СПЦ према старом и новом ка-
лендару”:
“Јединство празновања Васкрса по јединственој пасхалији и
јулијанском календару прекинуто је реформом папе Григорија
XIII, којом је, поред новог календара, усвојена и нова пасхалија, а
по њој римокатолици могу да славе Васкрс и заједно са јеврејском
Пасхом, па чак и пре ње.”
дух
самопорицања
*
“Све до 1923. године, принцип заједничког прослављања не само
Васкрса, него и непокретних празника, био је у везности у целој
Православној цркви. Када је фебруара 1923. године грчка држава
увела григоријански календар јасно је речено да у Цркви остаје
и даље јулијански календар. Међутим, неочекивано, новизабра-
ни архиепископ Хризостом, већ 10. марта 1923. године, износи
Сабору грчке јерархије потребу преласка и цркве на нови кален-
дар. Сабор одлучи да се о тој ствари треба озбиљно посаветова-
ти са свима православним црквама, особито са Цариградском
патријаршијом. Ствар је пошла убрзаним током, те је децембра
исте године сазван Сабор грчке јерархије на коме је закључено
да за непокретне празнике буде у важности грегоријански, а за
покретне остане јулијански календар.
Сабор Цариградске цркве са тим предлогом се сагласи 20. ја-
нуара 1924. године, и Грчка црква прелази на нови календар про-
гласивши 10. март 1924. године за 23. март. Овакав необично брзи,
и потпуно неприпремљени прелаз на нови календар, изазвао је
тешки старокалендарски раскол у Грчкој цркви.
Који су разлози деловали на Архиепископа и Грчку цркву да
без припреме свештенства и верних, и без претходне измене ми-
шљења са другим православним црквама, тако нагло пређу на
грегоријански календар?
Правосалвни Грци који нису хтели да пређу на папски кален-
дар прогласили су не само Грчку цркву отпадником од правосла-
вља, него и све православне цркве које су остале при јулијанском
календару, али имају канонску и литургијску везу са Грчком и
оним црквама које су доцније примиле нови календар. Покушај
да се овај раскол силом угуши само је још више продубио расцеп
између њих и званичне Грчке цркве.”
Грчки богослов Александар Каломирос у својој књизи “Про-
тив лажног јединства”, пише о прихватању грегоринанског ка-
лендара у Грчкој: “Литургијско јединство Цркве је ризиковано у
корист политичких интереса. Промјену календара је слиједило
нарушавање литургијског склада између Грчке Цркве и осталих
Православних Цркава, које чувају стари календар до данас. И не
само да је ствар у нескладу литургијског живота воинствујуће
Цркве, већ је и хармонија литургијског живота између воинству-
јуће и торжествујуће Цркве такође нарушена.
Кад у Грчкој црквена звона звоне и зову вјерне да славе Бо-
жић и појци пјевају “Христос рождајетсја, славите”, милиони на-
ше православне браће широм свијета и на Светој Гори су још у
посту предстојећег доласка Спаситељевог и они не чују звона и
нити пјевају с нама Божићне пјесме. Отуђени смо тако не само
од других православних, већ и од свих православних који су нам
претходили, од торжествујуће Цркве оних који су уснули у Хрис-
ту и од светитеља који су славили и служили литургију по старом
календару који смо ми одбацили”.

Револуционари и римокатолици за грегоријански календар

Несхватљива је атеистичка паника због мимоилажења православ-
них и римокатолика. Зашто се нерелигиозни астрономи и рево-
луционари брину због непрецизности религиозних календара?
Изгледа да “аполитичне” астрономе не забрињава “непрецизност”
црквеног календара, колико то што православни Срби вјерске
празнике не славе у заједници Европске уније, са римокатолици-
ма и протестантима, и мањином православних који су прешли
на гргуријански календар и у НАТО пакт, већ са православном
већином - Русијом и Русима.
О политчиичком смислу увођења грегоријанског календара
говори и револуционарна историја. Све револуционарне владе,
од јакобинске, до бољшевичке, уводиле су грегоријански или сво-
је револуционарне календаре, а укидале јулијански. Зашто би ре-
волуционари и атеисти одбацивали јулијански “пагански”, а уво-
диле папски “хришћански” календар?
Први револуционарни календар је уведен за вријеме Францу-
ске револуције, национални конвент под контролом јакобинаца
га је усвојио 24. октобар 1793. године. Вријеме Револуционарног
календара почињало је бројањем година од 22.септембра 1792. ка-
да је проглашена Прва француска република – дан после укида-
ња монархије. Јакобински календар је имао 12 мјесеци од по 30
дана, подијељених у три десетодневне декаде, а десети дан је био
дан одмора, који је замијенио седми дан недјеље. Недјеља, као дан
Васкрсења, замијењена је даном распусништва, а празник Васкр-
са прославом нове године. Револуционарни календар је укинуо
Наполеон, првог јануара 1806. године. У вријеме Париске комуне
1873. године покушан је повратак на револуционарни календар.
У Совјетском Савезу Лењин је декретом увео гргуријански
календар, одмах после Октобарске револуције, али је паралелно
уведен и револуцонарни календар, који је коришћен од 1. окто-
бра 1929. до јуна 1940.године. Сви мјесеци су имали по 30 дана, а
преосталих пет дана године били су револуционарни празници,
уметнути као дани независни од мјесеца или недјеља. Недеље су
имале по пет дана, због избјегавања седмог дана Васкрсења то јест
укинуте су седмице, а уведене петодневице.
Револуционарни календар је укинуо Стаљин, када је и враће-
на седмодневна недјеља. Руска црква је до данас очувала јулијан-
ски календарски поредак. После Мелетијевог конгреса 1923. Руска
црква је била обманута од режимске ткз. “живе цркве”, док је
патријарх Тихон био у затвору, да је руска правосалвна црква
прешла на грегоријански календар, али, када је патријарх Тихон
сазнао право стање ствари обавијестио је своју цркву да треба
остати при јулијанском календару.
И у Грчку цркву папски календар је уведен под паралелним
притиском револуционарне власти и папско-протесатантске
стране. О спрези римокатолика и револуционара свједочи и чи-
њеница да је цариградски патријарх Мелетије за званичну при-
знао режимску бољшевичку ткз. “живу цркву”, која је прихватила
његове одлуке о папском календару, док је руски патријарх Тихон
био у комунистичком затвору.
У Бугарској држави грегоријански календар је уведен 1945. го-
дине, а у цркви је под неразјашњеним околностима 1969 . године
пред саму смрт патријарха Кирила. Једна друга римокатоличка
кућа Кобург је владала Бугарском.У Румунији је 1860.године сврг-
нут и убијен последњи народни владар Александар Кузе. Послије
њега па све до 1946. године земљом је владала туђинска, римока-
толичка , њемачка владајућа кућа – Гот. Први владар те наметнуте
папске породице Гот је био Карол. Румунска црква је под при-
тиском Двора усвојила латински календар пред Први свјетски
рат. Римокатоличка кућа Гот је укинула и румунску ћирилицу,и
увела латински календар за вријеме краља Фердинанда Гота.
O римокатоличком утицај у Румунији довољно говори пода-
так да је румунска патријаршија 1942. године једина у Православ-
ном свијету признала тзв. Гермогенову “ХПЦ” и послала митро-
полита Банатског (Темишвар) Висариона (Пују) на устоличење у
Павелићев Загреб због чега је чувар Пећког трона, мјестобљусти-
тељ патријаршијског пријестола – митрополит Скопски Јосиф
прогласио у име Сабора , потпуни прекид канонског општења са
Румунском црквом.
Свим православним земљама, осим у Србији која је имала ју-
гословенску вјерски мјешовиту српско-хрватско-словеначку Вла-
ду, у увријеме увођења грегоријанског календара су владале римо-
католчке династије, што је значило чланство у тадашњој Европ-
ској унији и НАТО-пакту, или револуционарна власт. Револу-