Актуелност погледâ Меше Селимовића на реформу српског књижевног језика 1

лимовића о књижевнојезичкој реформи као погледе умног инте-
лектуалца, али ипак лаика у питањима књижевног језика.
Истовремено, важну чињеницу у студији За и против Вука
представља то што ју је написао писац, и то један од најбољих.
Поред других разлога за и против, он даје и разлоге једнога писца,
који се морају примити као релевантно лично искуство.
Сви догађаји и у историји језика и историји лингвистике и је-
зичке политике законит су предмет сталних, аргументованих пре-
испитивања, па и, када је потребно, превредновања, а ако се неш-
то проглашава у потпуности решеним за сва времена, такав при-
ступ више је политичко-пропагандне него научне природе.
Мора се доследно разлучивати описивање и објашњавање кон-
цепције књижевног језика и процеса њене примене, на једној стра-
ни, и вредновање тога феномена, на другој страни. Научно вред-
новање тражи разматрање релевантних аргумената и за и против.
Политичко вредновање по правилу је једнострано, јер има за циљ
убеђивање јавности у неоспорну предност једног решења, а не
тачност и непристрасност.
Научна расправа о српском књижевном језику треба да буде
конструктивна, а не компетитивна. Меша Селимовић скреће
пажњу на чињеницу да исмевање друге стране, ма како могло
бити ефектно и популарно у делу јавног мњења на које исмевач
рачуна, није научни поступак и не може дати добре плодове на
дужу стазу чак ни ономе ко се тиме служи, а никако није корисно
ни за предмет разматрања.
Вредновање циља књижевнојезичке реформе и пута до тог
циља доста зависи од политичких погледа онога ко то вредну-
је. Ко види језичку политичку аустрославизма као претходни-
цу политичког прикључивања Србије централној Европи, тај
ће високо оценити Копитареве и Вукове идеје и дела у области
језичке политике и језичког планирања, а ко сматра да је таква
политичка опција била штетна по идентитет српске културе, по-
сматраће је друкчије.
Без обзира на то што се реформа српског књижевног језика,
извршена у XIX веку, не може оцењивати једнозначно, ни искљу-
чиво афирмативно ни искључиво негативно, принцип контину-
итета у развоју књижевног језика, и преимућства која он носи,
налажу да се савремени српски књижевни језик промишљено до-
грађује и неуморно култивише уместо да се чине оштри заокрети
у било којем правцу.

Цитирана литература:
БОНАЦА, Серђо: Tипологија и културна функција преписке Му-
шицки–Копитар. Научни састанак слависта у Вукове дане, 2009/39.
ГУТКОВ, Владимир: Славистика. србистика: Изабрани радови. –
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Вукова задужби-
на – Нови Сад: Матица српска, 2005.
ДАМЈАНОВ, Сава: Апокрифна историја српске [пост]модерне:
Ново читање традиције II. Београд: Службени гласник, 2008.
ИВИЋ, Милка: Једно поређење Вуковог језика са нашим данашњим
књижевним језиком. Зборник за филологију и лингвистику, 1957, I,
114–126.
ИВИЋ, Милка: О језику Вуковом и вуковском. Нови Сад: Књи-
жевна заједница Новог Сада, 1990.
ИВИЋ, Павле: Вук Караџић и Меша Селимовић, Зборник Матице
српске за филологију и лингвистику, 1988, XLI/1, 23–36.
ЈОВАНОВИЋ, Мирослав. Језик и друштвена историја: друштве-
ноисторијски окви ри полемике о српском књижевном језику. Бео-
град: Стубови културе,2002.
ЈОВАНОВИЋ, Мирослав (ур.). Против Вука: српска грађанска
интелигенција 18. И 19. века о језику и његовој реформи. Београд:
Стубови културе, 2004.
КАРАЏИЋ, Вук: Скупљени граматички и полемички списи Вука
Ст. Караџића. Књига прва. Државно издање, Штампарија Kраље-
вине Србије, Београд,1894.
КАРАЏИЋ, Вук: Критикe и пoлeмикe. Нови Сад: Мaтица српска
– Београд: СКЗ,1960.
КАШАНИН, Милан: Између орла и вука. Књижевност, 1953, књ.
XVII, св. 11,362–382.
МЛАДЕНОВИЋ, Александар: О континуитету у развоју српског
књижевног језика (до средине XIX века), Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, 2002, XL/1–2, 83–90.
МЛАДЕНОВИЋ, Александар: Сава Мркаљ – први модерни ре-
форматор српске ћирилице. У књ.: Сава Мркаљ, Сало дебелога
јера либо азбукопротрес. Нови Сад: Матица српска, 2010, I–VI.
ПИПЕР, Предраг: Два века српске филологије кроз два века
новије историје српског народа. Славистика, 2004, VIII, 26–35.
ПИПЕР, Предраг: Погледи Јована Стерије Поповића на српски језик
у свом и у нашем времену. Јован Стерија Поповић 1806–1856–2006. –
Уредник Љубомир Симовић. – Београд: САНУ, 2007, 433–450.
ПИПЕР, Предраг: Биографика као култура сећања // Летопис
Матице српске. – 185, 484, 6 (2009), 951–958. [Прештампано у овој
књизи, под насловом “Српски биографски речник”.]
RADOVANOVIĆ, Milorad: Sociolingvistika. – 3. izdanje. Sremski
Karlovci – Novi Sad:Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2003.
SЕLIMOVIĆ, Меša: Rat za jezik i književnost. Život, god. 13, br. 11–12,
1964, 3–30. 318 VI. ПИСЦИ И ЈЕЗИК
СЕЛИМОВИЋ, Меша: За и против Вука. Нови Сад: Матица
српска, 1967.
СЕЛИМОВИЋ, Меша: О Вуку. Стварање, 1997, год. 52, бр. 6–10, 892–895.
SЕLIMOVIĆ, Меša: Pisci, mišljenja, razgovori: eseji, članci, polemike,
intervjui. Beograd:BIGZ, 1983.
SЕLIMOVIĆ, Меša: Sjećanja: memoarska proza. Beograd: Book-Marso, 2002.
СКАКИЋ, Мирко: Вук Кapaџић у cвjeтлу кpитичких пoглeдa Мe-
шe Сeлимoвићa. Србистика, 1998, гoд. 1, бр. 1, 159–166.
СТИЈОВИЋ, Светозар: Научник од студентских дана. Милка Ивић:
“О језику Вуковом и вуковском”, издавач: Књижевна заједница Новог
Сада, 1990. Политика, год. LXXXVIII, бр. 27830, 30. март 1991, 21.