Римокатолицизам и исламизам

ни јудаизам, који је требало да, као упрошћени монотеизам, по-
тисне православље као ‘конкурента’ старозавјетном месијанизму,
али и папизму.
Исламизам је, у политичком смислу, источњачки америка-
низам, религиозно-револуционарна идеологија Истока, рушења
старог и изградње ‘новог свијета’. Источна варијанта религиозне
филозофије прогреса, америчко-азијског типа, са маском оријен-
талног религиозног ритуализма. Оријентални начин примјењива-
ња принципа прогреса на религију, који је због друштвеног на-
слеђа источњачке патријархалне и кастинске традиције задржао
државне облике сталешке хијарархије. Као што је будизам био
атеистички раскид са далекоистичним традицијама дуалистич-
ких религија, ислам је представљао политичко-племенску упро-
шћену универзализацију библијског предања.
Право лице ислама се показало после укидања Калифата и
аристократских сталежа који су успоравали и спречавали процесе
разграђивања културно-историјског наслеђа и континуитета
друштвених форми живота, као и племенско сукобљавање и
раслојавање. Одбацивањем неисламских својстава ислам се пот-
пуно политички поклопио са евроамеричком освајачком идео-
логијом прогреса, од укидања Калифата у Турској, до данашњег
исламског активизма Исламске државе ИСИЛ, ИСИС, ДАЕШ,
како су је све именовали њени атлантистички креатори.
Ислам и протестантизам се програмски подударају у инте-
претацији старозавјетног предања, поготову упрошћеним култ-
ним односом према Светом Писму. У протестантизму важи
принцип ‘само Писмо’ – ‘сола скриптура’, а у исламу Куран, као
основа вјере, што данас посебно заговара ‘вехабизам’, а који је
опет преформулисани ‘салафизам’ итд. Руковођење Писмом без
духовног предања је управо наслеђе старозавјетног племенско-
политичког тумачења библијског пророштва о доласку Спаси-
теља као подршке у племенско-политичком планетарном прести-
жу, потврди историјско-племенског права на вјерску и васељен-
ску власт.
Програмске узрочно последичне процесе исламизма и про-
тестантизма можемо историјски препознати у исламском односу
према ликовном приказивању божијег лика, схватање ликовне
вјерске умјетности, који се касније јавио у протестантизму у-
прошћавањем хришћанског предања. У византиском царству
појава иконоборства се јавила у вијеку појаве ислама, под утицајем
исламске репродукције старозавјетног учења. Цар Константин
V иконоборац, који је забранио ликовни приказ Спаситеља и
светаца, подизао храмове без живописа, само са насликаним
крстом, религиозно-идеолошки је први ‘протестантски’ Цар.
Исламска и протестантска погрешна тумачења библијске тра-
диције прогресивно се умножавају према политичким плановима.
Такође, политичке узроке и последице протестантске теолошке
теорије ‘предестинације’ – предодређења, сличне исламском
схватањум судбине – кисмета, историјски пратимо од крсташких
ратова до данас, у евроатлантском колонијалном креирању по-
ретка подређених и надређених народа.
Да ли нам таква исламска и протестантска продукција ста-
розавјетног предања указује да је у подстицању исламског импе-
ријализма, и стратешког савезу латина и муслимана у освајању
православне Византије, а касније Царске православне Русије,
потискивања православља као негације старозавјетног новоме-
сијанизма, посредовала политика новог номадског племена хриш-
ћанске ере, прије педесет година ‘беземљаша’, а данас у осло-
бођеној отаџбини, координатора евроатлантско-исламских одно-
са на Блиском истоку? Планетарно племе покретније од ислам-
ских номадских племена, које после двије хиљаде година по-
бјеђује и протјерује арапска племена, и обнавља отаџбину у сред
‘маварског мора’.
Данас су и европски народи препуштени исламској инвазији
што указује на ваневропски племенско-племенски чинилац који
користи исламски фактор на Истоку и Западу. Свакако, и на
сукобљеност европских племена и држава, ‘старе’ континенталне
Европе и ‘старих’ евро-острвских евроамеричких племенских
савезника. Наравно, и на стечене сратешке племенске и поли-
тичке, религозне и ратне савезе, на вјерску и националну кон-
спирологију конвертита кетмена и скривене стратегије система
атлантистичке империјалне моћи – од обавештајних османских,
до древних старозавјетних служби, од доктрине Долмеха, пре-
ко младотурских и младобосанских револуционара, до кабалис-
тичких креатора катаклизме ‘старог’ византијског хришћанског
свијета и изградње ‘новог’ прогресивног поретка.

Новоосманска америчка инвазија
После Другог свјетског рата атлантска алијанса наступа у војно-
вјерском савезу Ватикан-Вашинктон, у стратешком програму
рушења Берлинског зида као ‘гвоздене завјесе’ источног фронта
великог евроазијског копна. Стратешки савез којим папизам
остварује своје суштинско и пуно назначење, папизма као евро-
атланског месијанизма. Нова Венеција на Атлантском океану
је покренула највећи крсташки поход на `велико копно` и нови
Константинопољ – Москву, а у старом стратешком савезу са ислам-
ском инквизицијом, у папско-протестантској перспективи крс-
ташких похода стварања атлантистичког свијета.
Највидљивија послератна атлантистичка употреба ислама је
била НАТО-турска окупација половине територије Кипра 1974.
године када је промовисан политички појам ‘неоосманизам’.
Петнаест година после освајања независтности од Британског
Краљевства 1960. године, извршен је НАТО напад и турска оку-
пација Кипра. Острво образац историјског исламско-латинског
стратешог савеза и супарништва у средоземљу, а маргинализовања
матичних православних народа и држава, од средњовјековних
крсташко-османских освајања, до НАТО-турске трговине тери-
торијом Кипра, као и Константинопоља.
Мета евроатлантске окупације је потом била и Југославија и
православни Срби, незванично чланица НАТО савеза, али је у
њој већински православни народ на Балкану, вјерски и историј-
ски савезник православне Русије. У комунистичкој Југославији
политички је било забрањено помињање ‘неоосманизма’ и исла-
мизма. У том периоду Турска је била знатно војно слабија, и пошто
је била чланица НАТО са позиције југословенске ‘званично’ не-
сврстаности се могао нападати ‘неоосманизам’ као турска поли-
тика. Политика Југославије, као ‘незванично’ чланице НАТО,
чинила је са Турском дио НАТО структуре према СССР-у, ру-
ководила се програмом ‘титоистичке трилатерале’ што је и афир-
мисање југословенске муслиманске нације и теритоирије.
Распадом Совјетског савеза расформирана је и Југославија
као вјерски и племенски некомпатибилан НАТО социјалистички
сателит. Алијанса је активирала исламски тероризам у Босни и
Херцеговини, Косову и Метохији. Војне ‘интервенције’ алијансе
на Балкану, бомбардовања Републике Српске, Србије и Црне Горе,
вршене су поводом ‘заштите’, наводн, угрожених исламских
интереса и народа.
Ратни распад Југославије је вршен редослиједом средњовје-
ковне крсташко-католичке стратегије. Ватикан је са Њемачком,
европском крсташком војном силом, признао и прогласио неза-
висност Словеније и Хрватске, република римокатоличких наро-
да, а потом су подстакнути муслимани у Босни и Херцеговини
у нападу на православне Србе. Као и у офанзивама, Вермахта
муслимани су, са римокатолицима, активирани и у рушењу со-
цијалистичке Југославије против православних Срба. Од по-
четка југословенског вјерског грађанског рата био је активан и
албански исламизам. Албански официри су ратовали у хрватској
војсци против Срба у Српској Крајини, а хрватски бојовници са
албанским терористима против Срба на Косову и Метохији.
Као у СФРЈ и данас Трилатерала канцеларији у Србији налаже
да према политичким потребама пропагандно прикрива или
појачава опасност од ислама. Будући да су Срби протеклих година
увидјели очигледну офанзиву и експанзију ислама, канцеларија
Трилатерале је задужена да пажњу Срба преусмјерава на Турску
као историјског непријатеља, што код просјечног Србина буди
јасне асоцијације, гард према ‘јединим’ геополитичким непри-
јатељима Турској и Њемачкој. Србима је понуђено психолошко
пражњење, привид стратешке позорности, док Уједињени Еми-
рати и Катар, финансијери глобалног исламског екстремизма,
поткупе Србе и купе остатак Србије.
Данас, по задатку, многи пишу о неоосманизаму, 40 година
после појаве неоосманизма, као што су у вријеме рата у Босни и
Херцеговини у парламенту БиХ посланици СДА тактиком три-
латерале ликовали да ће Босна бити Турска, као што је то